Ljubljana i 22 razloga da zavolite jednu od najpotcenjenijih evropskih prestonica

Od elegantnih butik hotela i novih lokala svetski poznatih kuvara do terapije cvećem i radionica vintage tipografije, glavni grad Slovenije Ljubljana je privlačniji nego ikad.

Ljubljana je jedini veći grad gde se maslinovo ulje i ulje od bundevinih semenki, oba proizvedena u blizini nalaze jedno pored drugog na stolovima u restoranima. Ova kulinarska posebnost izgleda kao važan izvor ponosa za lokalno stanovništvo.

Ili barem za one koji se bave privlačenjem posetilaca u Sloveniju.

Ljubljana jedna od najmanjih prestonica u Evropi, sa manje od 300.000 stanovnika nalazi se na mnogim raskrsnicama. Između istočne i zapadne Evrope. Severne i južne. Mediteranske i alpske (uz nešto balkanskog nasleđa i austrougarske nostalgije). Između starog i novog. Tradicionalnog i izuzetno savremenog.

Kako se Ljubljana izdvojila

U Sloveniji, „se nalazimo između tri turističke supersile – Italije, Hrvatske i Austrije“, kaže Gregor Banič, šef gradskog marketinga u turizmu.

„Morali smo da uradimo nešto drugačije da bismo se izdvojili. Odlučili smo da se oslonimo na naš šarmantni bajkoviti karakter, na autentičnost.“

„Niko zapravo više ne želi luksuz u stilu Dubaija. Ljudi koji imaju sredstva traže mesto gde mogu da se osećaju kao kod kuće sa iskrenim gostoprimstvom.“

Iako grad godišnje poseti više od milion turista (mnogi od njih koriste Ljubljanu kao bazu za istraživanje planina, dolina reka i vinskih regiona širom zemlje, koji su veoma blizu), gotovo ništa u gradu se ne vrti oko njih.

„Nema turističkih zamki,“ već samo mesta koja posećuju lokalci.

Ursula Kordiš, osnivačica ljubljanske turističke agencije Wanderlux Journeys, kaže slično. Iako organizuje luksuzna putovanja širom Slovenije i njenih suseda koji su turističke supersile, ima posebnu naklonost prema svom rodnom gradu i njegovoj jedinstvenoj vrsti iskrenog gostoprimstva.

Svako mesto u njenim gradskim turama – zanatske radionice, umetničke ture, modne šetnje, degustacije piva, gastronomski doživljaji – jeste mesto koje i sama posećuje sa prijateljima i porodicom.

Gde odsesti u Ljubljani?

U vlasništvu sina pionira slovenačkog ugostiteljstva Svetozara „Popa“ Raspopovića, noviji AS Hotel predstavlja butik-urbano utočište u srcu starog grada.

Sebastijan Raspopović je angažovao poznate lokalne stvaraoce – arhitektonski studio OFIS Architects i dizajnerku Janju Bulc da osmisle spoj modernih i vintage elemenata, uz terase obložene drvetom, prepune biljaka i s pogledom na zamak, što mu je donelo priznanja kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Na drugim mestima u gradu, luksuzni Zlata Ladjica sa pet zvezdica i 15 soba smešten je u elegantnoj, prelepo renoviranoj kući iz 19. veka, pored reke Ljubljanice.

A šarmantni hotel April 1550, koji nosi ime po godini izgradnje zgrade u kojoj se nalazi, ima osam soba koje su ostvarenje sna za ljubitelje sporog načina života, sa kafićem i koncept-prodavnicom u prizemlju.

Gde jesti u Ljubljani

Turističke agencije organizuju ture degustacije kroz gradske zatvorene i otvorene pijace.

Obilaze stanice za sirovo mleko iz automata, probu ukiseljene repe i kiselog kupusa, posete prostorijama za degustaciju i programe za održivu prehrambenu edukaciju i ručkove sa kobasicama i suhomesnatim proizvodima. (Tu su i salate sa dresinzima od maslinovog i ulja od bundevinih semenki, naravno).

Pored tog pregleda tradicionalne hrane, najpoznatija slovenačka kuvarica nedavno je otvorila restoran „mlade kuhinje“ Jaz by Ana Roš unutar hotela AS.

To je odličan način da se isproba njena kreativnost i ljubav prema slovenačkim sastojcima bez obaveze višesatne večere sa tri Mišelinove zvezdice u Hiši Franko. Takođe u okviru hotela, Popova originalna Gostilna AS i dalje služi svoje italijanske klasike u starinskom ambijentu.

On i Sebastijan su upravo otvorili i novi, opušteni lokal sa picom i pastom – Pop’s Aperitivo – koji je dočekan s velikim oduševljenjem lokalne publike.

Ljubljana i ponuda u restoranima

Na drugoj strani fine dajning scene, Strelec, restoran sa jednom Mišelinovom zvezdicom, smešten je na vrhu Ljubljanskog zamka.

Ukrašen je takozvanom „zgraffito tehnikom“ inspirisanom slovenačkim narodnim pesmama, koju su pedesetih godina prošlog veka izveli prestižni umetnici. To je očaravajuće mesto za degustacione menije šefa kuhinje Igora Jagodića.

On uzdiže skromne sastojke kroz sofisticirana jela, poput karfiola sa žumancetom, smeđim puterom, prezlama i tartufima.

TaBar se nedavno preselio u novi prostor u brzo rastućoj umetničkoj četvrti Ljubljane.

Sa barom prirodnih vina u prizemlju i prigušeno osvetljenom trpezarijom na spratu kuvar Jakob Pintar predstavlja se kao lovac, ribolovac, sakupljač divljeg bilja, čuvar bašti i „iznad svega“ majstor kuhinjskog ognjišta.

Njegov dugačak meni oslanja se na pripovedanje, sa jelima koja nose provokativna imena.

Među njima su imena „osvajač“ (divlje bilje i izgorelo povrće), „socijalista“ (brioš, tartufi i školjke) i „proleter“ (krofna, jabuka i suvo grožđe).

Ponuda kafe i vina

Ljubljana deluje podjednako zaljubljena u svoju specijalnu kafu i prirodna vina. Što se kafe tiče, Café Čokl je i dalje često spominjana.

Ipak, upućeni lokalci umesto toga idu u Yauya poslastičarnicu, i to kako zbog kafe, tako i zbog prelepih, šarenih kolača koji su učinili vlasnicu Lauru Rotar jednom od najtraženijih (budućih) poslastičara u gradu.

Ako bi želela da radi za restoran, mogla bi ali ona to zapravo, ne želi. Kada je reč o lepotama, Kavarna TAM zaista ima koristi od svoje zelenkaste tapete i prostorije prepunjene biljem.

Drugi lokali počinju kao kafići, a kako dan odmiče, pretvaraju se u barove.

Tu je dvorišta sa svetlima Beli Volk, dok je vino malih lokalnih proizvođača glavna atrakcija u najboljim barovima kao što su Suklje, koji nudi degustacije pod vođstvom somelijera.

Tu je i vinski bar Kletvica, koji u svom prelepom dvorištu nudi i tapas i burgere. A kada se zasitite vina, novi Silk & Fizz nudi „pretenciozne koktele i loše šale“.

Šta raditi u Ljubljani

Jednostavno šetajte. Ljubljana ima najveću zonu bez automobila među evropskim prestonicama. (Iako ima nekoliko besplatnih električnih vozila za starije sugrađane i povremene lenje turiste), što je čini savršenim mestom za šetanje, kao i za uživanje u pijenju i jedenju na otvorenom).

Lokalci sede na otvorenom, ponekad uz grejalice i ćebad, bez obzira na vreme. Grad je često oživljen svetlosnom umetnošću, posebno tokom božićnih praznika i kulturnih festivala.

Jedan od njih je novi LUV Fest, koji je održan u februaru i martu.

Postoji mnogo mesta gde možete videti umetnost ili je sami praviti. Jedno od njih je Cukrarna Space for Contemporary Art na prostoru nekadašnje fabrike šećera iz 19. veka, čija je stilizovana transformacija dovela do pravca Arch Daily.

Nedaleko, Center Rog je kreativni centar sa prostorom za izložbe, biblioteku i kafić, ali njegova primarna misija je da ponudi radionice, studio prostore, 3D štampače, drvene i metalne laboratorije i druge alate lokalnim stanovnicima i posetiocima koji žele da istraže svoju kreativnu stranu.

To je dom za etablirane dizajnere poput Matee Benedeti.

Ona je dizajnirala uniforme za Hišu Franko i Jaz by Ana Roš, kao i za ceremoniju otvaranja prestonice kulture 2025, odnosno proslavu Nove Gorice kao Evropske prestonice kulture.

Osim tog centra, postoje i druga mesta gde entuzijasti mogu da se igraju. Poznata cvećarka Sanjski Sopek održava radionice terapije cvećem u svojoj prodavnici cveća.

U međuvremenu, grafički dizajneri, ljubitelji tipografije i bivši urednici magazina određenih godina zaljubiće se u vintage alate za štampanje.

Kolekcionar Marko Drpić sakupio ih je u TipoRenesansi, gde održava radionice postavljanja slova, štampe i izrade plakata na očaravajuće staromodan način.

En Abel, saradnik Forbes