Mali luksuzi: Kako sitnice transformišu svakodnevicu

Ubrzan ritam života često nas natera da zaboravimo na važne trenutke brige o sebi. Mali luksuzi, bilo da je reč o šoljici omiljene kafe, begu u spa centar ili šetnji pokraj reke, imaju moć da unesu radost u naš život. I dok luksuz zvuči kao nešto što je mnogima nedostižno, istina je da ne mora biti skup.

O tome su, za Forbes Srbija govorili oni koji sebe nazivaju „hedonistima“. Otkrili su nam kako sitni užici mogu da motivišu, osnaže i doprinesu kvalitetu života, kao i koliko su ti trenuci važni u savremenom društvu.

„Hedonizam jača organizam“

Redakcija Forbes Srbija prošetala je kroz YU Biznis centar u potrazi za Draganom Đorđevićem koji, pod sloganom „Hedonizam jača organizam“, već 20 godina okuplja hedoniste u okviru Asocijacije autentičnih hedonista (AAH).

Dočekao nas je u prostoru koji više podseća na gurmansku oazu pre nego na klasičnu kancelariju. Kuhinja, koja je ujedno i njegovo radno mesto, ispunjena je zanimljivim detaljima. Tu je komoda koja sa spoljne strane izgleda kao frižider, u kojoj se skladište začini. Osim toga, tu je i frižider za vina, a police su pune autentičnih predmeta koje privlače pažnju na prvi pogled.

Uz toplu kafu, koja se služi u čaši za koktel, i belgijsku čokoladu koju u Asocijaciji tope i oblikuju u čokoladna srca, Đorđević je objasnio kako hedonizam ne mora biti rezervisan samo za bogate ili privilegovane i da ga ne treba vezivati za preterivanje.

„Ljudi uglavnom hedonizam vezuju za preterivanje. Naravno, to nije tako. Mi smatramo da smo ljudi koji vide pozitivnu stranu života. To znači da svako može da ima svoj hedonizam. Pre oko 10 godina uveli smo reč ‘hedonisati’. Kao glagol – ‘hedonišem’. Suštinski, to znači – uživaš“, objašnjava Đorđević.

Okupljaju se u različitim sekcijama – čokolada, vino, sir, orijentalni ples, kokteli, crtanje, slikanje, slaganje cveća…

„Svaka asocijacija razvija svoje članove. Teniska asocijacija pravi turnire, školice tenisa. Tako i mi pravimo i imamo akademiju koja se sastoji iz različitih sekcija. Najjača je hrana, posebno čokolada“, kaže Đorđević.

„Specijalista za kačamak ekspirijens“, kako sebe naziva, objašnjava da je luksuz sve ono što čoveka čini srećnim.

„Jedan deo života sam proveo u hotelskoj industriji. Živeo sam u Londonu, radio u Tunisu… Obožavam hotele. Ljudi mi često kažu da nemaju novca da idu po hotelima. Ja im kažem da treba da odu negde u inostranstvo, u najbolji hotel na kafu. Kafa ne može da košta milion evra. Šta radiš? Dišeš. Uživaš. Zašto? Zato što je to vau“, kaže Dragan.

Nisu sve male čarolije skupe

„Jedna kafa to je malo zadovoljstvo. Malo piće, kolačić. Te male stvari. Mnogi kada odu u inostranstvo ne probaju tuđu hranu, pozivajući se na to da ne vole. Ja im kažem da treba da probaju. To su male čarolije, mali prizori. Jutarnje šetnje pored reke, uživanje u bašti, čitanje knjige… To su mala zadovoljstva koja ne moraju čak ni da koštaju. Nije sve skupo“, objašnjava on.

S obzirom na to da je putovanje njegov oblik hedonizma, istakao je da ih često organizuje, a po povratku priprema specijalitete, uživa u muzici i vodi razgovore o kulturi destinacije koju je posetio. I tako funkcioniše cela Asocijacija.

„Kada se naša prijateljica Mica vrati sa putovanja u Tibet, pušta nam tibetansku muziku. Super je još i kad možemo nešto tibetansko i da skuvamo, mada, bojim se da to ne bi baš svi jeli. Kada ode u Španiju, imamo čoveka koji će nam održati čas salse posle toga. Uvek napravimo da nam bude lepo. Trudimo se da se vodimo onim – ne kupuj gluposti, umesto toga skupljaj iskustva“, kaže on.

U kolekciji 12 različitih bejlisa

Osim što prikuplja iskustva, Dragan prikuplja i različite vrste bejlisa. Skladišti ih u bočice koje se koriste kao testeri.

„Ni na jednom aerodromu nisam video više od šest bejlisa. Ja sam prikupio 12. To je neka sreća. Neko prikuplja salvete, neko razglednice. Mi prikupljamo bejlis. Napravili smo ovo kao tester, kao parfem. Razlika je samo što se ovo ne prska na ruku nego u usta“, kaže Dragan.

Energije moraju da se poklope

Dragan ističe da mali luksuzi u velikoj meri doprinose kvalitetu života. Dodao je i da se hedonisti ne nalaze sa ljudima koji ne zrače kao oni.

„Mi uglavnom nemamo novokomponovane. Nemamo sa njima energiju. Nemamo „vajb“. Bilo je pokušaja da nam dođu oni sa puno novca, pa smo to ugušili. Takvi ljudi ne bi išli sa nama. Zašto? Ne nalazimo se. Kada idemo na putovanje nemamo oglas na koji se ljudi prijavljuju jer onda može da dođe bilo ko. I tada se pojavljuju ljudi koji imaju para, a mi to ne radimo zbog toga“, ističe.

Pošto je radio u ugostiteljstvu, kaže da mu je to drugo ime.

„Takvi se iz restorana lako oteraju muzikom. I to džez. Novokomponovani sa tim ne mogu da žive. Ovde nije taj vajb, ne nalazimo se energetski i to nam je, da kažem, selekcija“, ističe Dragan.

Šta je tvoj hedonizam

Kada neko dolazi u Asocijaciju, prvo pitanje koje mu se postavlja jeste – „Šta je tvoj hedonizam?“

„Najluđe mi je kada čujem da neko nema hedonizam i kada mi kaže da nema vremena. Kako možeš da nemaš vremena? Svi u životu treba da budemo izbalansirani – posao, kuća, džamija. Balans nikad nije na 50. Možeš da imaš i 95 odsto posao i pet odsto privatnog života, a da si srećan za medalju. Problem je ako nemaš tih pet“, objašnjava.

Hedonizam je, kaže, najlepši kada se podeli sa nekim.

„Obaveza je da čovek ima nešto što ga čini srećnim i da ne čeka čuveno ‘kada jednog dana budem imao vremena’. Nikad nećeš imati vremena, a i kada ga budeš imao, verovatno nećeš imati ni zdravlja ni para. Zato je bitno da imaš hedonizam svakog dana. Da li je to kafa, televizija, knjiga, drugarica, nije važno. Svakog dana po malo. Zato smatram da ove luksuze ima svako“, zaključuje Dragan.

Mali luksuzi unose osećaj zadovoljstva

Pitali smo one koji u svojoj praksi imaju mali luksuz kao redovnu naviku šta je to što oni smatraju luksuzom.

Hedonista Dušan Vukanović kaže da su to sitni, često pristupačni trenuci koji unose osećaj zadovoljstva, opuštanja i nagrade, bez obzira na njihovu cenu.

„U mom slučaju, to je vreme provedeno u spa centru – deo dana kada se potpuno isključim i posvetim sebi. Takođe, vrlo često, iako ne toliki luksuz u smislu gurmanskog momenta, već primarno u domenu mira i slobode je stara srpska institucija – kafana. Vreme koje u njoj provodim sa dragim ljudima, bez pritiska da žurimo ili da propuštamo nešto bitnije i koje može da traje satima“, kaže Dušan.

Kaže da je mir luksuz koji mu najviše znači i veruje da to dolazi s godinama i životnim iskustvom.

„Najvrednije stvari u životu zapravo nisu materijalne, već iskustvene. Zamislite dan bez telefonskih poziva, poslovnih obaveza, i drugih stresova, uz laganu muziku, saunu, knjigu ili samo razgovor sa bliskim ljudima. Takvi trenuci vraćaju energiju i podsećaju na ono što je zaista važno“, ističe on.

Luksuzi koji su pristupačni svima

U Srbiji ljudi jesu skloni hedonizmu, naročito kada je reč o hrani, piću i druženju. A koliko su mali luksuzi dostupni, zavisi od više faktora. Prvi je, kaže, ekonomski, budući da su ljudi u Srbiji odgajani u kulturi koja propoveda skromnost. Međutim, ističe i da se ta vrednost danas sve više gubi jer svi žele da žive bolje i uživaju u sitnicama.

„Pristupačni luksuzi su često oni koji ne zahtevaju veliku finansijsku investiciju, ali zahtevaju svesnu odluku da zastanemo i posvetimo sebi trenutak. U tom smislu, pristupačni ‘mali luksuzi’ su i prilika da provodimo vreme u prirodi, posvetimo veče sa prijateljima kod kuće, kupimo kvalitetnu kafu… S druge strane, odlazak u luksuzne spa centre, egzotična putovanja ili kupovina skupih vina i dalje ostaju privilegija manjine, ali mislim da je poenta u tome da svaki luksuz prilagodimo svojim mogućnostima. Luksuz nije nužno skup – on je trenutak uživanja koji odlučimo da sebi priuštimo“, zaključuje.

Sa ovim se slaže i Mira Mitrović koja takođe uživa u hedonizmu. Ona za Forbes Srbija kaže da luksuzi, poput čestih spa tretmana, putovanja na egzotične destinacije ili kupovine ekskluzivnog nakita, ostaju dostupni manjem broju ljudi. Međutim, kaže da to ne umanjuje značaj sitnih luksuza koji su svima nadohvat ruke.

Mali luksuzi su izraz ljubavi prema sebi

Mira u svakodnevnoj praksi neguje odlaske u spa centre, kupovinu lepog nakita i povremeno čašćavanje sitnicama koje je raduju.

„To su trenuci kada posvećujem pažnju sebi, slaveći male uspehe i stvarajući trenutke u kojima osećam zahvalnost prema sebi i svom trudu. Odlazak u spa mi najviše znači jer predstavlja moj beg od svakodnevnog stresa i obaveza. To je vreme koje posvećujem oporavku i ponovnom punjenju energije. Spa mi pruža osećaj smirenosti, unutrašnjeg mira i regeneracije, a nakon tih trenutaka osećam se osveženo, osnaženo i spremno za nove izazove“, ističe Mira.

Ona je istakla da su mali luksuzi veoma važni zbog osećaja radosti kojeg stvaraju, ali i unutrašnjeg balansa i lične vrenosti.

„Mali luksuzi su za mene mnogo više od nagrade – oni su izrazi ljubavi prema sebi. Smatram ih potrebom jer mi donose osećaj ispunjenosti, podsećaju me na važnost balansiranja posla i ličnog zadovoljstva, i omogućavaju da budem najbolja verzija sebe. Ti trenuci nisu samo uživanje, već i način da izrazim zahvalnost prema sebi za sav trud i zalaganje“, zaključuje ona.

Psihološki aspekt

Psihoterapeutkinja Milica Ljevaja kaže da nemaju svi ljudi potrebu da se nagrađuju kupovinom, niti to imaju kao redovnu naviku. Za takvu vrstu ponašanja, kaže, u psihologiji postoje značajne razlike.

„Na primer, osoba koja više vrednuje unutrašnje izvore zadovoljstva (čitanje knjige, učenje, rad na nekim dugoročnim ciljevima), neće tako često tražiti spoljašnje, kratkoročne nagrade. Stoga se može reći da osobe koje sebe češće nagrađuju skupim stvarima, garderobom, hranom ili spa tretmanima, obično veruju da će ova mala, trenutna uživanja doprineti njihovom opštem, ali i trenutnom kvalitetu života“, kaže Milica.

Međutim, kaže da je važno ukazati i na ulogu kulture i socijalnih normi na praktikovanje ovih navika.

„Naša savremena kultura snažno podstiče takva ponašanja kroz sveprisutan konzumerizam, koji stvara narativ da je najbitnije težiti svakodnevnom zadovoljstvu, uživanju i konstantnom udovoljavanju sebi. Kroz konzumiranje luksuznih, skupih i neretko popularnih stvari, mi kao da potvrđujemo vlastitu vrednost. Naravno, u svemu treba pronaći meru, i to ne znači da je loše povremeno se nagraditi, ali kada to postane jedini alat za vlastito vrednovanje i ‘proizvodnju’ zadovoljstva, onda to može prerasti u problem“, navodi ona.

Kako to doprinosi kvalitetu života

Kada se ovi luksuzi praktikuju sa merom i kada nisu sredstvo za dokazivanje vrednosti već postizanja zadovoljstva, Milica kaže da mogu da budu važan deo sveopšteg kvaliteta života pojedinca.

„Da li će i na koji način ovi mali rituali doprinositi vlastitom samopoštovanju zavisi od našeg unutrašnjeg govora. Ako nakon uplaćivanja skupog tretmana lica kažemo sebi da smo vredni, da smo dovoljno dobri, da ne moramo uživati samo kada dobro odradimo posao već i kada pogrešimo, onda oni mogu da budu izraz samopoštovanja i zadovoljstva sobom. Ovim postupcima šaljemo sebi poruku da se ne moramo nagrađivati samo za postignute uspehe, već i zbog toga što smo ljudska bića koja ne zaslužuju pažnju i negu, bez obzira na okolnosti. Time sebi govorimo da se uživanje ne mora zasluživati“, kaže Milica.

Luksuzna kupovina može da bude „ekspresija samopoštovanja“ sve dok vrednost ne zasnivamo na materijalnim stvarima, objašnjava ona.

„Danas nam se svuda, a posebno na društvenim mrežama, reklamira veliki broj proizvoda. Bilo koji proizvod, ako ga reklamira popularna i uticajna osoba, dobija na svojoj važnosti u očima javnosti. Ako želimo da kupimo neki masovno reklamiran proizvod jer želimo da dokažemo sebi da možemo da ga priuštimo ili zato što želimo da se osećamo vredno, onda to jeste neki oblik samopotvrđivanja. Kao što je već rečeno, konzumiranjem skupih, a pogotovo popularnih i masovno reklamiranih stvari, mi kao da konzumiramo i vlastitu vrednost“, zaključuje Milica.