Maskote EXPO 2027 traže ime, internet ima predloge: Mito i Korupcija, Zlo i Naopako, Toma i Mona
„Daj ime EXPO Maskotama! Zdravo, kada ste se poslednji put igrali? Mi, mi se stalno igramo jer je igra naša supermoć. Igra je naš pokretač, podstiče nas da pomeramo granice, da stvorimo nešto novo, i sa nestrpljenjem čekamo budućnost. Igrajte se sa nama! Tražimo ime“, piše na zvaničnom sajtu EXPO 2027.
I dok se Beograd priprema da postane domaćin svetske izložbe EXPO 2027, jedan od zadataka koji se, na prvi pogled čini neozbiljnim, a to je davanje imena maskotama manifestacije, uspeo je da izazove pažnju javnosti.
Na zvaničnim kanalima EXPO 2027 upućen je poziv građanima da se uključe. „Daj ime EXPO Maskotama!“, jasno je istaknuto. Iako na sajtu postoje neka imena koja su već ponuđena i koja su ušla u uži izbor, kreativnost građana na društvenim mrežama ne jenjava. Od ozbiljnih i simboličnih predloga, preko nostalgičnih, pa sve do onih šaljivih. Forbes Srbija izdvojio je nekoliko najzanimljivijih.
Neobičan spoj
EXPO 2027 maskote obučene su u nešto što bi verovatno trebalo da predstavlja narodnu nošnju. Međutim, plave patike i troguao na majici, nalik „plej“ dugmetu, nešto su što je zbunilo korisnike društvenih mreža.
Iako su verovatno osmišljeni da objedine tradiciju i budućnost, mnogi su se složili da spoj narodne nošnje i patika po malo smešno izgleda. Dečak, nešto neformalniji, sa metalofonom u ruci, još više doprinosti tom utisku. Idu li na svetsku izložbu, dečiji hor ili probu za školski ansambl?
Osnivač i direktor agencije Intelligence market research Miljan Premović za Forbes Srbija kaže da je očigledno da naša zemlja ne doživljava tradiciju kao nešto zatvoreno i konzervativno, već kao materijal za kreativnu reinterpretaciju.
„Patike kao simbol svakodnevice i mladosti ‘uzemljuju’ nošnju i daju joj savremeni puls. Plavi ‘plej’ znak je zanimljiva metafora: poziv na pokret, na istraživanje, na dijalog. Međutim, kako je to sve uklopljeno i da li će na ljude ostaviti utisak generičkog 3D modela kojima su naknadno dodate određene aplikacije, ostaje da vidimo“, ističe Miljan.
Deca kao emocionalna nit
Upotreba dece kao maskota, kaže on, šalje poruku budućnosti, čistote i iskrenosti.
„U vreme kriza, nesigurnosti i polarizacija, brendovi i manifestacije koriste decu kao emocionalnu kotvu. Takođe, poruka koju EXPO 2027 želi da pošalje je da događaj nije elitistički, već inkluzivan, a deca su univerzalna tačka povezivanja. Njihova prisutnost stvara osećaj nade i kontinuiteta. E sada, da li je ta poruka u skladu sa ukupnom strategijom komunikacije događaja, vrlo je rano analizirati“, kaže Miljan.
Šta se promenilo kroz decenije
Evolucija maskota kroz decenije prati promene u društvenim vrednostima, estetici, tehnološkom napretku, ali i marketinškim strategijama. Od jednostavnih i simpatičnih figura koje su služile da animiraju publiku, do kompleksnijih narativa, put je bio dugačak.
„Sedamdesetih su bile dopadljivi likovi za decu. Devedesetih su dobile više stilizacije i komercijalne dimenzije. Danas su maskote multimedijalni ambasadori – nose poruke vrednosti, identiteta i nekada i ‘meka’ politička i društvena stajališta. Dizajn se iz dvodimenzionalnog pomerio ka 3D-u, animaciji, aplikaciji ali i u mim kulturu. Ne komuniciraju više samo nacionalni identitet, već i globalne (ili politički prihvatljive) vrednosti poput održivosti, jednakosti, digitalne pismenosti…“, objašnjava Miljan.
On je dodao i da najuspešnije maskote, poput Kobija iz Barselone 1992. godine ili Vučka, nisu generisale postojeću realnost, već su je apstrahovale.
„One kombinuju jasnoću i lakoću pamćenja, ali ostavljaju prostor i za tumačenje. Maskote EXPO 2027 se vizuelno naslanjaju na taj trend ali u modernim okolnostima. Čini mi se da su funkcionalne, ali ne i revolucionarne. Dakle, imaju elemente koji su potrebni, ali ćemo 2027. videti kako će se pokazati“, dodaje.
U razgovoru za Forbes Srbija, Miljan je istakao da bi u kreiranju maskote prioritet dao jednostavnosti i aplikativnosti.
„To govorim o tehničkim elementima maskote. Međutim, o vrednostima maskote i simbolici bi trebalo doći nakon niza kvalitativnih i kvantitivnih studija, a za rešenja bih angažovao eminentne umetnike. Konačnu odluku bi doneli npr. naši mladi sugrađani ispod 25 godina u nekoj vrsti takmičenja. Ono što se meni lično dopada je simbolika našeg belog orla i krune. Orao predstavlja tradiciju i nadu u polet, a kruna je – EXPO 2027 kao verovatno najveći i najsloženiji infrastrukturni projekat nakon izgradnje Novog Beograda. Pored toga što je simbol države još iz prenemanjićkog doba“, zaključuje on.
Predlozi i komentari na društvenim mrežama
Osim samog dizajna, pažnja javnosti usmerena je i na nešto mnogo zabavnije. Na poziv organizatora „Daj ime EXPO maskotama!“, građani u digitalnoj eri dali su odgovor. I to šaljiv.
Internet platforme otvorile su prostor za malo humora i satire, te su se maskote, posebno na društvenim mrežama Instagram i X, na neki način pretvorile u materijal za dobar mim.
Tako su se među predloženim imenima našli Inflacija i Recesija, Mito i Korupcija, Zlo i Naopako.
- Lača i Mati
- Andrej i Neandrej
- Lažov i Lažovka
- Srbo i Srbica
- Lažljivica i Kraducko
- Mito i Korupcija
- Sava i Mala
- Ćaci i Ćacislavka
- Lopov i Secikesa
- Nemil i Nedraga
- Inflacija i Recesija
- Rob i Ija
- Za i Tvor
- Laža i Paralaža
- Šema i Kombinacija
- Toma i Mona
- Kradiša i Sponzoruša
- Strava i Užas
- Bruka i Sramota
- Alfa i Toksin
- Neš i Kopat
- Zlo i Naopako
- Korupko i Kradulina
Comment
by from discussion
inserbia
Redizajnirani Stanimir i Stanimirka
Neke korisnike društvenih mreža ove maskote podsetile su na Stanimira i Stanimirku – kasice za štednju iz šezdesetih i sedamdesetih godina koje su bile zaštitni znak Beobanke. I one su takođe su bile obučene u narodnu nošnju, a bile su i deo novogodišnjih paketića koje su delili sindikati.
Stanimir i Stanimirka, štedne kasice iz 60-ih godina…. i EXPO maskote. Hmmmm…. pic.twitter.com/FY3GEMcq4T
— Plamen Pavličić (@nepomenik) May 19, 2025
„Ovo me plaši… Ove nakaze da budu maskote… Horor… Veoma napredno… Pravda za Stanimira i Stanimirku“, jedan je od komentara na Instagramu.
Druge, pak podsećaju na lutku iz popularne serije Igra lignje.
„Izgleda kao ona lutka iz Squid Game-a što ubija ljude kada se pomeraju“, napisala je jedna korisnica društvene mreže Instagram.
„Molim vas dajte da redizajniramo ovo. Nema smisla“.
„Kakav Expo? Toga neće biti. A to što je neko sad uzeo milione za figurice sa Temua, to ćemo tek da ispitamo“.
Za koja imena možemo da glasamo
Podsetimo, na zvaničnom sajtu EXPO 2027 neka imena već su ponuđena, a građani mogu da glasaju za svog favorita. Na samom početku glasanja bila su ponuđena sledeća imena:
- Rastko i Milica
- Viktor i Ada
- Zmaj i Lira
- Beo i Bela
- Miha i Nika
- Volt i Luna
- Zvrk i Čigra
- Eci i Peci
- Ritam i Dinamika
- Momčilo i Tamara
- Vitez i Arija
- Sava i Nada
- Ringe i Raja
Međutim, trenutno se na zvaničnom portalu EXPO 2027 može glasati samo za imena koja su ušla u uži izbor. To su: Sava i Nada, Rastko i Milica i Momčilo.
I sam ministar finansija Siniša Mali pozvao je građane da glasaju i dodao je da su njegovi favoriti Rastko i Milica.
„Kada publika glasa, ona postaje deo priče“
Naš sagovornik, Miljan Premović je za Forbes Srbija istakao da je uključivanje publike u proces odabira imena za maskote važno.
„Participacija gradi osećaj pripadnosti. Kada publika glasa za ime, ona postaje deo priče. Kaže se da brendovi danas više ne komuniciraju ka ljudima, već sa ljudima. EXPO 2027 ovim pristupom pokušava da kreira zajednički identitet, a to je ključ za trajnu emocionalnu vezu. Istraživanja pokazuju da angažovana publika ima tri puta veću verovatnoću da deli sadržaj i preporuči događaj drugima“, ističe on.
Maskote, kaže, mogu da imaju uticaj na imidž događaja ili brend.
„Maskota može da poveže sa emocijama sa događaja, nešto slično staroj fotografiji. Sa druge strane, ona može da pošalje poruku ozbiljnosti organizatora, ali i da donese odličan prihod kroz eksploataciju tog brenda. U tom smislu, one nisu samo simbol, već investicija u reputaciju“, zaključuje on.