MG Sajberster nije automobil kakav biste očekivali – možda je to i poenta

Cvrkut ptica vratio me u stvarnost. Ranije ove godine sam vozio sjajni crveni MG Sajberster iz Londona ka trkačkoj stazi Gudvud. Vreme je bilo savršeno – sunčano, vedro, toplo, ali prijatno – i iako tog dana nije bilo velikih događaja na stazi, znao sam da će, s obzirom na lepo vreme, biti dosta dešavanja.

Krov je bio spušten, vetar mi je prolazio kroz kosu – ali moje uši nisu uživale u očekivanim zvucima. U normalnim okolnostima, scena poput ove bila bi propraćena velikom bukom modifikovanog starog MG modela. Ili, u slučaju drugih marki, dražila bi vas rafalna melodija uglađenog V6, baritonskog V8 ili besnog V12 motora. Ali danas – ništa. Zvučna kulisa vetra i šum guma bio je isprekidan, ne zvucima motora i izduvnih cevi, već – pesmom ptica.

Kao što već verovatno znate, MG Sajberster je električni automobil. Ali, za razliku od gotovo svih drugih električnih vozila čiji dizajn i karakter savršeno prate tiho i glatko iskustvo vožnje, automobil koji izgleda i vozi se kao Sajberster deluje da se kosi sam sa sobom.

Brzina

Bar je to bio moj prvi utisak. Ovo je automobil koji izgleda fantastično, ima vrata koja se dramatično otvaraju nagore, i platneni krov koji se sklapa. GT verzija sa dva motora, kojom sam upravljao, zaista je brza – sa svojih 503 konjske snage ubrzava do 100 km/h za samo 3,2 sekunde. To je isto vreme kao Meklaren F1 iz devedesetih – ultimativni automobil mog detinjstva – i zapravo 0,2 sekunde brže od novog Ferarija Roma.

U vožnji se zaista i oseća brzo, kao što brojke govore, uprkos tome što je mnogo teži nego što biste očekivali. Težak je oko 2.000 kg, što je ogroman broj za dvosed-kabriolet, a kamoli onaj sa MG značkom. MG i njegov kineski vlasnik, SAIC Motor Corporation, očigledno nisu imali laganu konstrukciju u planu, s obzirom na to da se vrata podižu elektronski, a ne lakšim gasnim amortizerima.

Unutrašnjost

Kad uđete – nakon što se vrata konačno otvore, što ne ide baš brzo – enterijer je prijatan, ali ne pruža „vau“ efekat kakav spoljašnjost obećava. Ima dosta materijala koji izgledaju luksuzno, volan lepo leži u ruci, i dopada mi se kako je kontrolna tabla blago okrenuta ka vozaču. Nažalost, položaj sedenja je previsok. Ja sam nizak čovek, oko 168 cm, ali me je iznenadilo što sedište nije moglo da se spusti niže.

Pojavljuju se i druge ergonomske mane kad pogledate tri digitalna ekrana iza volana. Središnji je u redu, ali su bočni gotovo potpuno zaklonjeni volanom. Tokom nekoliko dana koje sam proveo s Sajbersterom, morao sam da se pomeram u sedištu i zavirujem oko volana da bih video navigaciju na levom ekranu. Ekran podržava Epl KarPlej, što je svakako dobrodošlo, ali ostatak MG korisničkog interfejsa je loš. Kao mnogi moderni automobili, ispušta previše zvučnih upozorenja tokom vožnje.

Stalno mi je prijavljivao da je u blizini škola, čak i kad nisam koristio navigaciju (što znači da znam kuda idem i gde su škole), pa i tokom vikenda. Ostala upozorenja – poput zvuka kad pređete dozvoljenu brzinu za 1 km/h, ili kad automobil pogrešno pročita znak i upozori vas na netačno ograničenje – obavezna su na svim vozilima za evropsko tržište od 2024. godine. Mogu se isključiti kroz ekran info-zabavnog sistema, ali se svaki put ponovo aktiviraju kada se auto ugasi i upali.

Ukratko, enterijer nije sjajan, i to naročito boli nakon fantastične spoljašnjosti. Čuo sam da verzije Sajberstera za kinesko tržište imaju potpuno drugačiji, i znatno bolji operativni sistem. Ali, pretpostavljam da taj sistem nema KarPlej i Android Auto, pa je evropsko tržište dobilo slabiju varijantu.

Spoljašnjost

Spoljašnji izgled takođe stvara pogrešnu predstavu o načinu vožnje Sajberstera. Nije superautomobil, uprkos izgledu i ubrzanju. Zapravo se vozi prilično udobno. Nećete strahovati da zakačite ivičnjak, nije zastrašujuće širok, i sasvim je udoban. Upravljač je pomalo neprecizan oko središnje pozicije, sedišta škripe i ne drže telo najbolje, a sistemi kontrole proklizavanja i stabilnosti umeju grubo da intervenišu.

Ali automobil ima dobar tok. Nije tu da se takmiči sa Poršeom ili da vas odvoji od polovnih egzotičnih sportskih automobila – iako bi za cenu od oko 82.000 dolara to mogao. Umesto toga, postoji da vam izmami osmeh bez ubrzanog pulsa. Na to nas je podsetila i ona ptica s početka priče. Ne samo da nije bilo buke da je nadglasa, već ni sintetičkih zvukova iz samog Sajberstera. MG je mogao da doda neki „šum“ u pozadini, pa čak i veštački zvuk motora kao kod Hjundai Ionik 5 N. Ali umesto toga, odabrali su tišinu. Napravili su automobil koji izgleda spektakularno, dobija svaku trku na semaforu, ali je pristupačan, prijateljski nastrojen i relativno praktičan, zahvaljujući pristojnom prtljažniku.

Zaključak

Nakon ručka u kafeu na aerodromu u Gudvudu, započeo sam razgovor sa jednim MG entuzijastom. Pilotom koji poseduje nekoliko klasičnih MG modela. Zanimao ga je Sajberster, ali ga je zanimalo i da li može da mu posluži za put do aerodroma Hitrou i nazad bez punjenja. Rekao sam mu da MG tvrdi da baterija od 74,4 kWh može da izdrži 444km u idealnim uslovima, ali da u stvarnosti može računati na domet od 270 do 320 km. I dalje je bio zainteresovan jer mu je MG značka na dvosedu kabrioletu bila dovoljna da ga zadrži dalje od Poršea ili Alpajna. Naravno, i ideja o punjenju kod kuće i nižim troškovima putovanja mu je verovatno bila privlačna.

Osvojiti jednog MG ljubitelja neće biti dovoljno da Sajberster postane uspešan. Ali to je verovatno već više nego što su mnogi smatrali mogućim kad je MG prešao na električni pogon. A tog sunčanog dana u Gudvudu, stalno sam bio u razgovoru sa potencijalnim kupcima.

Na putu kući – sunce je i dalje sijalo, krov bio spušten – shvatio sam da ovo nije superautomobil koji treba “uhvatiti za gušu”. Ovo je krstarica. Sportski auto koji se vraća u vreme kada je uživanje u vožnji elegantnog dvoseda pod otvorenim nebom bilo dovoljno. Vremena kada nisu bile bitne sekunde na stazi i agilnost, već prosto – doživljaj. Sajberster to postiže. I dalje je jedan od retkih električnih kabrioleta na tržištu. Nije savršen, ali MG zaslužuje pohvalu što je pokušao nešto drugačije. A ako pridobije pažnju vlasnika klasičnih MG vozila? Prema mom mišljenju, to je već pobeda.

Alister Čarlton, saradnik Forbes