Na Sajmu nautike već prvog dana prodate dve najskuplje jahte – ko su kupci luksuznih plovila u Srbiji

Najvišu cenu ima model Cranchi M 44, elegantnog i neobičnog dizajna, koji je dugačak 14, a širok četiri metra, i nije mogao da bude smešten u izložbenom delu sajma pa poglede mami ispred Hale 1.

Jedna ovakva jahta koja može da primi 12 osoba. Kao i kod svakog prevoznog sredstva, boja je jednako bitna kao i performanse pa je jedna prodata u svetlo sivoj, a druga u tamnosivoj boji. Bogdan Vasić iz kompanije Goga Yachting Club kaže za Forbes Srbija da je cena ovog modela 750.000 evra bez PDV, a sa PDV-om nešto više od 950.000.

Osim ekskluzivnih jahti, posetioci 44. po redu Sajma nautike mogu do 8. aprila da razgledaju glisere, jedrilice, čamce, nautičku i ostalu opremu za sportove na vodi.

Na našem sajmu nautike, kako kažu izlagači, veliko interesovanje vlada za italijanske brendove i sportski dizajn, a ništa manje nisu traženi ni američki brodovi, popularni i kao „porodična plovila“.

Italijanski i engleski brendovi su traženi među kupcima koji kupuju plovila za more, a oni koji kupuju brodove za reku oslanjaju se uglavnom na proizvođače iz Amerike i Evrope. Popusti se kreću od pet do 20 odsto dok su sniženja za prateću opremu i veća.

Reka ima prednost u odnosu na more

Vasić kaže da je dosadašnje iskustvo pokazalo da kupce na našem tržištu najviše zanimaju plovila dužine od osam do devet metara koje mogu koristiti na reci, a preferiraju otvorene čamce koji imaju manje kabine, gde mogu pozvati manji broj ljudi i uživati na reci uz vino i ribu. Cene se kreću od 60.000 evra pa do 190.000 u zavisnosti od veličine.

Kaže da su inače zadovoljni interesovanjem ljubitelja nautike, među kojima najviše prepoznaju poslovne ljude i sportiste, ali i one koji su istinski zaljubljenici u reku i prirodu i hedonisti.

„Korona je posebno pogurala taj segment i primetno je da je sve više onih koji se opredeljuju da budu na otvorenom i provode vreme u prirodi“, primećuje Vasić.

Kada je reč o tome šta kupci najviše traže, naš sagovornik navodi da su to pre svega boja, zatim komfor, a bitni su im i jačina motora i brzina.

Raste interesovanje za dodatnu opremu

Prodaja još jednog skupog modela već prvog dana sajma „pala“ je i na štandu MonteSail koji je zastupnik nekoliko brendova u Srbiji i Crnoj Gori.

Kako objašnjava predstavnik kompanije Mladen Medigović, interesovanje je isto kao i proteklih godina, a uvek se „neki posao napravi“.

Primetno je da je ove godine na sajmu veliko interesovanje i za opremu, naročito klime. Cene opreme za brodove i jahte kreće se od 1. 000 evra pa sve do desetak hiljada.

Veliki broj posetilaca zastao je baš na ovom štandu da isproba ugođaj na zanimljivoj, stilski uređenoj jahti TerraNauta 30. Cena ove jahte bez motora je 175.000 evra, a krajnji iznos zavisi i od dodatne opreme.

Na štandu je izložena i manja jahta tipa Alfrastreet 21 feeta pogodna za sve vode, čija se cena kreće oko 58.000 evra. Za nju je, sudeći po zaljubljenosti u luksuznu jahtu tik pored nje, ipak bilo primetno manje interesovanje.

Mladen kaže da posetioci ne dođu samo da bi razgledali već svake godine na sajmu neko nešto kupi, pa je tako ove godine već prvog dana „planula“ upravo i najskuplja TerraNauta 30.

Kako kaže, svake godine prodaju bar jednu takvu jahtu, a kupci je stacioniraju uglavnom u Crnoj Gori, gde najčešće već imaju neku nekretninu i obilaze primorje sa porodicom za vreme odmora.

Ipak, beogradski sajam bio je mali da primi ručno rađeni model holandske kompanije Focus Motor Yachts.

Dobar deo prostora u ovoj jahti je od drveta, a godišnje se proizvede sedam do osam takvih brodova čija je cena 400.000 evra. Trenutno se može isprobati i kupiti u Crnoj Gori.

Sagovornik Forbes kaže i da ovaj period godine nije posebno karakterističan za prodaju i da se većina proda u oktobru ili novembru.

Medigović navodi i da se pandemija korona virusa loše odrazila na ovaj segment nautike, a da je nakon 2022. krenuo oporavak, odnosno rast prodaje.

„U krizama ljudi više ulažu u nekretnine, ali su ipak posle korone ljudi shvatili šta znači imati brod“, kaže sagovornik.

Govoreći o tome ko su kupci luksuznih plovila, on ističe da je sve više ljubitelja nautike i onih koji imaju veće brodove i jahte na crnogorskom primorju, a uz to i neku od nekretnina. Dodaje da su to svakako ljudi sa značajno većim primanjima.

Koliko košta posedovanje jahte

Ipak, nije dovoljno izdvojiti samo novac za kupovinu, već bi trebalo uračunati i njegovo čuvanje i održavanje.

U zavisnosti od starosti broda i veličine, godišnje je potrebno izdvojiti do pet odsto ukupne cene plovila.

To podrazumeva održavanje, pripremu za zimsku sezonu, kao i letnju, zatim postoji period kad je potrebno uraditi mali ili veliki servis.

Nikola Prišić, direktor prodaje u kompaniji ELKO Marine, kaže da ove godine veliko interesovanje vlada za novi brend u Srbiji – aluminijumski čamac za pecanje.

Za ovakav čamac potrebno je platiti 9.000 evra, a manji se mogu naći i po povoljnjim cenama, od 2.800 evra.

Prišić primećuje da je iz godine u godinu došlo do „promene namene“ jer su ranije dani sajma bili i vreme za kupovinu, a sada na sajam potencijalni kupci dolaze da se informišu i pogledaju plovila, a potom kasnije donesu odluku šta će kupiti.

„Iako nismo zemlja na moru koja ima razvijen nautički turizam, imamo tradicionalne nautičare koji ljubav prema ovom sportu prenose sa generacije na generaciju, a imamo i nove nautičare koji žele da što češće pobegnu na reku posle posla i da se opuste na vodi“, priča Nikola.

Plovila nešto skromnije dužine do šest metara ostaju u Srbiji na rekama i jezerima, a veća plovila završe na moru, u Grčkoj ili Crnoj Gori.

Kada je reč o tome na koji način kupci plaćaju takva plovila, Prišić kaže da je situacija raznilika – ima kupaca za gotovinu, ima i onih koji plaćaju u ratama, ali i onih koji koriste operativni lizing.

„Ima klijenata koji žele da se oprobaju u nautičkom turizmu. Onda se dogovorimo da napravimo ugovor na godinu ili dve sa fiksnom mesečnom ratom, u koju im je uključeno kompletno održavanje, a nakon tog perioda mogu da se odluče da li će uzeti to vozilo ili zameniti za drugo, veće ili manje“, kaže Nikola.

Prišić dodaje da je primetno da se u poslednjih nekoliko godina najviše traže gliseri i čamci od 15.000 do 20.000 evra, a ranije su najprodavaniji bili od 5.000 do 7.000 evra što kako kaže, pokazuje da standard i mogućnost za kupovinu skupljih plovila raste.

Sportski modeli „drže cenu“

Na štandu Ski&Sea zatičemo posetioce koji razgledaju skutere, ali i pontone. I ovde nam kažu da su najskuplji modeli i najinteresantniji posetiocima, ali da prodaja nije na zadovoljavajućem nivou.

Najskuplji sportski model košta 31.000 evra.

Cena pontona za jedan takav skuter je 1.800 evra, a može da posluži i kao terasa na vodi.

Kako kaže predstavnik ovog brenda, kupci su pre svega zaljubljenici u nautički sport koji ove mašine najviše kupuju za vožnju na Savi i Dunavu.

„To su sportski modeli od 300 konjskih snaga i ovde kada dođu da ih pogledaju niko ne priča o potrošnji već uglavnom o brzini i kvalitetu“, kaže Miloš iz ove kompanije.

Najpovoljniji sportski model skutera je oko 10.000 evra.

Na štandu Galija yachting, firme koja se bavi prodajom i održavanjem plovila, kao i opreme, ljubitelje nautike dočekalo je nekoliko luksuznih plovila italijanskih i nemačkih proizvođača čija je cena od 60.000 do 180.000 evra.

Predstavnik kompanije Petar Vasilijević primećuje da se posetioci i potencijalni kupci sada više informišu i odlučuju na to da dobro pogledaju brod pre nego što ga kupe.

Priča i da godišnje imaju od 15 do 20 kupaca, što polovnih, što novih rečnih vozila.

Vasiljević smatra da nema određenog karakterističnog profila kupca te da ima i onih koji jahte i čamce kupuju iz pomodarstva, ali i starijih koje žele da svaki trenutak provedu na reci i čamcu.

Sagovornik kaže da su posle kovida počeli da primećuju rast prodaje jer su i ljudi posle karantina počeli da se okreću prirodi, ali da je od prošle godine ipak primetan trend pada kupovine.

„Kako su krenule da rastu kamate, tako su i cene porasle, a onda je opalo interesovanje za kupovinu plovila“, navodi Vasilijević.

Kupovina čamca ili broda nije jedini trošak. Podrazumevaju se i dodatne dažbine koje zavise od veličine i tipa plovila.

Tu su godišnji servis, troškovi za marinu tokom zime, ali i ostala „kozmetika“ poput pranja i poliranja, kao i farbanje trupa broda koji ostaje u vodi.

Na godišnjem nivou za te namene potrebno je izdvojiti 1.000 do 3.000 evra.