Najgora onlajn navika koja narušava sreću, a nisu skrolovanje i komentarisanje
Većina ljudi pretpostavlja da je navika na internetu koja najviše šteti njihovom raspoloženju nešto lično: previše skrolovanja, previše rasprava u komentarima ili previše loših vesti. Međutim, jedno od najsveobuhvatnijih novijih istraživanja o korišćenju interneta i blagostanju, objavljeno u Svetskom izveštaju o sreći za 2026. godinu, koji su pripremili Oksfordski centar za istraživanje blagostanja i Galup, ukazuje na nešto manje intuitivno.
Navika koja ima najveći uticaj zapravo uopšte nije lična. Reč je o automatskoj sklonosti ljudi da svoje ponašanje na internetu prilagođavaju ponašanju svih oko sebe.
Ova navika ima ime: „držanje koraka“
„Držanje koraka“ označava refleks da količinu vremena koju na internetu provode „svi koji su poput mene“ prihvatamo kao nevidljivu polaznu tačku za procenu šta se smatra normalnim, zdravim ili očekivanim nivoom aktivnosti na internetu. Istraživanje objavljeno 2024. u časopisu Frontiers in Psychology pokazalo je da se kod adolescenata percepcija o tome šta je uobičajeno među vršnjacima veoma poklapa sa time koliko i sami objavljuju sadržaj, reaguju na objave i provode vremena na internetu.
Autori Svetskog izveštaja o sreći došli su do sličnog zaključka na nivou čitave populacije. Isti sat proveden na internetu može za jednu osobu biti bezazlen, pa čak i koristan, dok za drugu može postepeno narušavati blagostanje. Presudni faktor je gotovo u potpunosti to koliko je društveno okruženje te osobe već zasićeno intenzivnim korišćenjem interneta.
U vršnjačkim grupama u kojima je korišćenje društvenih mreža i dalje relativno retko, više vremena provedenog na internetu uglavnom je povezano sa nešto boljim osećajem blagostanja. Međutim, kada takva grupa pređe prag visoke zasićenosti, isti taj sat počinje da bude povezan sa lošijim blagostanjem. Negativan efekat postaje izraženiji što je intenzivno korišćenje interneta rasprostranjenije.
Ovo predstavlja važan doprinos uvreženoj tvrdnji da su „ekrani loši“. Zaključak nije da šteta nastaje isključivo u odnosu između čoveka i njegovog telefona. Ona se širi i kroz društvena očekivanja. Drugim rečima, svi neprimetno prilagođavaju svoje navike nivou korišćenja interneta koji je u njihovom okruženju postao sasvim uobičajen.
Zašto ova navika više pogađa neke generacije nego druge
Ovi nalazi pomažu da se objasni nešto što već duže zbunjuje istraživače. Mladi prijavljuju najveći pad blagostanja povezan sa korišćenjem interneta, iako se količina vremena koju provode na mreži nije dramatično povećala u odnosu na period od pre nekoliko godina.
Problem nije prvenstveno u tome što koriste telefone mnogo više nego ranije. U gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem korišćenje društvenih mreža među mladim odraslim osobama danas je gotovo univerzalno. Ono što im nedostaje jeste vršnjačka grupa u kojoj intenzivna upotreba interneta nije uobičajena i koja bi mogla da posluži kao tačka poređenja. Za njih praktično više ne postoji verzija „normalnog“ života koja nije snažno povezana sa internetom. Okruženje zato više ne pruža nikakav prirodni mehanizam koji bi ograničio takvo ponašanje.
Starije odrasle osobe, s druge strane, i dalje žive u raznovrsnijim digitalnim okruženjima. Neki njihovi vršnjaci intenzivno koriste internet, a mnogi ne. Zbog toga njihovo lično korišćenje interneta ima veći značaj samo po sebi, bez dodatnog pritiska koji stvara potpuno zasićena vršnjačka grupa.
Prevazilaženje ove navike nije pitanje snage volje
Tu rezultati istraživanja postaju neprijatni za sve koji veruju da je dovoljna samo samodisciplina. Pregled istraživanja objavljen 2025. u časopisu Frontiers in Psychology pokazuje da na ponašanje ljudi na internetu najdoslednije utiču norme koje oni veruju da postoje, a ne nužno stvarne društvene norme.
Ako šteta zavisi od toga koliko je vaše okruženje zasićeno intenzivnim korišćenjem interneta, onda će smanjenje sopstvenog vremena provedenog na mreži u takvom okruženju pružiti samo delimičnu zaštitu. I dalje živite u društvenoj normi koja je oblikovana tako da intenzivno korišćenje interneta deluje potpuno neprimetno. Umerena upotreba se gotovo doživljava kao uzdržavanje. Pokušaj da se iz toga potpuno izađe samostalno znači borbu protiv struje, umesto plivanje zajedno s njom.
Posledice ne pogađaju samo raspoloženje. Sve intenzivnije korišćenje interneta u zasićenim okruženjima povezano je sa stvarnim padom međuljudskog poverenja. To je potvrdilo i istraživanje objavljeno 2025. u časopisu Frontiers in Sociology, zasnovano na reprezentativnim podacima iz Kine. Istovremeno opada osećaj društvene povezanosti. Ljudi sve lošije ocenjuju kvalitet svog društvenog života u poređenju sa vršnjacima, čak i kada se njihovo stvarno druženje van interneta nije značajno promenilo. Šteta se često najpre javlja u načinu na koji ljudi doživljavaju sopstveni život. Mnogo pre nego što postane vidljiva u njihovim svakodnevnim navikama.
Okruženje, a ne pojedinac
Poenta nije da bi svi trebalo da ostave telefon niti da je vreme provedeno pred ekranom samo po sebi glavni krivac. Ključni faktor je okruženje, a ne pojedinac. Drugim rečima, vršnjačke grupe, porodica i krug prijatelja sa kojima neko provodi vreme jednako su važni kao i ono što ta osoba radi sama koristeći neku aplikaciju.
Traženje odnosa i zajednica u kojima intenzivno korišćenje interneta nije podrazumevana norma može učiniti više za nečiju sreću nego bilo koje lično pravilo o ograničavanju vremena pred ekranom. Ono menja referentni okvir prema kojem procenjujemo svoje ponašanje, a ne samo samo ponašanje.
Na kraju, navika koje se zaista vredi osloboditi nije prečesto proveravanje telefona. To je pogrešno uverenje da je okruženje zasićeno intenzivnim korišćenjem interneta zapravo neutralno.
Mark Travers, saradnik Forbes