Nalazi istraživanja o tome kako provodimo vreme: Radimo u proseku tri sata, a učimo 25 minuta

Svedeno na čiste brojke i to prosečne, reklo bi se da posao nije najveći „kradljivac“ našeg vremena. To bi se na prvi pogled moglo zaključiti iz poslednjeg, redovnog istraživanja Republičkog zavoda za statistiku o tome kako građani Srbije koriste sate.

Kako su u uzorku zaposleni i nezaposleni stanovnici, zbir sati porvedenih u kancelariji nije impresivan. Prosečan građanin Srbije za platu radi 3.08 sati svakog dana. I bukvalno isto toliko vremene provodi u neplaćenom radu, što je sinonim za kućne poslove. Znači da kada odradi sve u firmi i završi sve što se od njega očekuje u domu, nije još potrošio osmočasovno radno vreme. Ovakav raspored teško bi se primenio na većinu u radnom odnosu.

Statističare je zanimalo i koliko naši sugrađani uče. I kada se vreme provedeno uz knjigu onih koji moraju da uče, preraspodeli i na one koji su sa obrazovanjem završili, zbir daje vrlo skroman rezultat. Dnevno učimo svega 25 minuta.

Istraživanje statistike je utvrdilo i da skoro koliko radimo, toliko i odmaramo. U hobijima, druženju, čitanju, izlascima, provodimo pet sati i 48 minuta. Najveći deo dana, skoro 11 i po sati, provodimo zadovoljavajući lične potrebe. Toliko spavamo, jedemo, održavamo higijenu…

Raspodela vremena nije ista među polovima, starosti, pa ni danima u nedelji.

Svaka treća žena u Srbiji radi plaćen posao. Udeo muškaraca koji rade za platu je veći – 48 odsto. Dame koje rade, na poslu provode sedam sati i 18 minuta. Jači pol je na radnom mestu duže – osam sati i osam minuta.

„Skoro sve žene starosti 15 i više godina prijavile su neku od aktivnosti neplaćenog posla tokom cele nedelje – 93%“, stoji u publikaciji statistike. „To je uradilo malo više od tri četvrtine muškaraca (77%). Kao što se i očekuje, i žene i muškarci malo više rade na kućnim poslovima vikendom nego preko radne nedelje“.

Koliko se radi za platu

Kada u obračun uđu i građani koji nisu radili za platu, prosečno vreme provedeno u poslu deluje simbolično. Žene starosti 15 i više godina u proseku su radile nepuna dva i po sata dnevno na plaćenim poslovima. Muškarci su u proseku na poslu nepuna četiri sata.

„Tako se vidi da je muško stanovništvo staro 15 i više godina skoro 50% više vremena angažovano u plaćenim poslovima nego žensko, ali i da žene rade dvostruko više od muškaraca u kući na neplaćenim poslovima“, primećuju statističari.

Plaćeni posao je prijavilo 40 odsto anketiranih građana.

Muškarci uče radnim danima

Učenje je treća aktivnost, ali svakako mnogo manje zastupljena od rada. Knjigom se tokom čitave nedelje bavilo nepunih osam odsto ispitanika. Učenju su malo sklonije žene, osam naspram sedam procenata među muškarcima. I jedni i drugi manje uče vikendom nego radnim danima.

„Lica koja su navela da su učila, dnevno su u proseku provodila pet sati i 23 minuta u ovim aktivnostima“, napominje se u studiji. „S time što su žene to radile 12 minuta kraće od proseka, a muškarci 15 minuta duže. Muškarci više nego duplo duže uče radnim danima, dok je kod žena razlika nepuna dva sata“.

Ko, šta i kada najviše radi zavisi od uzrasta. Na plaćenim poslovima najviše vremena provode muškarci starosti od 30 do 64 godine ‒ 05:30, potom žene srednje dobi – 03:40, pa mladi muškarci – 03:18 sati.

Kako brak utiče na rad i vreme

Bračni i porodični status, takođe, kroje naše dnevne navike i mogućnosti. Statističari su porodice podelili u pet tipova. Interesantno je da za muškarce koji su van braka i koji imaju dete do 17 godina ne postoji dovoljan broj ispitanika (iznad 25), tako da ovi podaci nisu ni uvršteni u analizu kao ni u prošlom istraživanju.

„Žene koje su su van braka i bez maloletnog deteta u plaćenom poslu ne provedu ni dva sata (01:43), dok muškarci iz iste kategorije provedu tri i po sata (03:31)“, zaključak je statističara. „Žene iz kategorije lica van braka i sa maloletnim detetom, u plaćenom poslu provedu nešto više od četiri i po sata. U neplaćenim aktivnostima nepunih pet sati“.

Najviše vremena u slobodnim aktivnostima među ženama provode žene koje su van braka i bez deteta – malo više od šest sati. I najmanje vremena tako provedu, takođe, žene koje su van braka, ali sa detetom do 17 godina.

Kada se bude građani Srbije

Najčešće vreme buđenja u Srbija je između 07:30 h i 08:00 sati. Tada je otvorilo oči više od polovine pripadnika oba pola. U 8 sati ujutru, više od trećine muške populacije, a u 12:30 ih je najviše u kancelariji. Petina žena u 8 sati ujutru obavlja plaćene aktivnosti, a najveći procenat (30%) u 12:30.

„Žene u Republici Srbiji kasnije nego muškarci počinju da rade plaćeni posao i u manjem procentu, ali zato ranije počinju da radeneplaćeni posao. U 7 sati ujutru, neplaćeni posao obavlja 10% žena, a u 11:30 najviše (40%). Tek oko 20:00, procenat pada ispod 20%, a u 22:30 h ispod 5%“, zaključuju astatističri.

Obavljanje slobodnih aktivnosti polako raste tokom dana. U periodu od 16:30 do 19 :00 žene trećinu svog vremena provedu u bavljenju slobodnim aktivnostima. I muškarci najviše odmaraju u ovom periodu.

„Nema uobičajenog vremena kada se uzimaju obroci, jer se obroci konzumiraju tokom celog dana. U svakom slučaju, i muškarci i žene prvi obrok započinju u 7:30, a poslednji u 19:00. Uobičajeno vreme za spavanje u Republici Srbiji za žene je od 22.30 do 07.00, a za muškarce od 23.00 do 07.00 časova“, pokazala je anketa među građanima.