Negativne emocije nisu naš neprijatelj: Da li ste zbog njih „sudija“, „navijač“, „pesnik“ ili „ludi naučnik“

Negativne emocije nisu slabost, već neophodan deo našeg psihološkog sistema. Tako bar tvrdi profesor sa Harvarda Artur Bruks koji ističe da mozak stvara pozitivne i negativne emocije iz specifičnih razloga. Kaže, potrebne su nam obe.

I dok većina ljudi teži da oseća samo lepe emocije, nauka ukazuje da bez straha, tuge i besa, ni opstanak, a ni kvalitetan život ne bi bili mogući.

Kako upravljati sopstvenim emocijama i zbog čega nas rano ustajanje može činiti mirnijim, fokusiranijim i zadovoljnijim? O tome nam govori, iz ličnog iskustva, profesor Artur Bruks.

„Mnogi ljudi kažu: ‘Želim samo dobre osećaje, loše ne želim’. A ja im kažem da je to pogrešno. Ne postoje loša osećanja. Da nemate negativna osećanja, za nedelju dana biste umrli. Ona su alarmni sistem za ono što se dešava oko vas. Strah, bes, gađenje i tuga“, objašnjava profesor Bruks.

Četiri tipa ljudi

Problem je, ističe, u tome što mnogi ljudi imaju veoma intenzivnu negativnu emocionalnost. On je intenzitet emocija svrstao u nekoliko kategorija – pozitivne emocije iznad proseka, iznad proseka negativne emocije, ispod proseka pozitivne i ispod proseka negativne. Kada se te stvari ukrste, dobijamo četiri tipa ljudi.

„Neki su visoko pozitivni, a nisko negativni. Zar to nije divno? Njih zovemo navijačima. Neki su niski i na jednom i na drugom polju. To su osobe sa niskim afektom – slabo osećaju i pozitivno i negativno. Oni su sudije. Neki imaju visoke negativne emocije, a niske pozitivne. Njih zovemo pesnicima. A onda su tu ljudi koji su intenzivni u oba smera, visoko pozitivni i visoko negativni. To su ludi naučnici. To sam ja. Osećaj stvari veoma snažno i to je sjajno kada su u pitanju pozitivne emocije, ali negativne moram da naučim da kontrolišem“, ističe Bruks.

Kako kontrolisati intenzitet negativnih emocija

„Počnimo sa par pitanja. Da li su jutra teška za vas? Kada se probudite, da li osećate težinu i stres koji vam nisu potrebni? To opisuje mnoge ljude. To otkriva vaš emocionalni osnov – kako se prosečno osećate čim otvorite oči. Ne govorim o noći kada niste spavali ili ste mamurni. Mislim na normalan dan, dovoljno sna, ali se budite ‘raspadnuti’, van sebe“, dodaje.

Ljudi sa intenzivnim negativnim raspoloženjem, kaže, tako funkcionišu. Po svemu sudeći, sebe svrstava u tu kategoriju, navodeći da je „visokoafektivan ludi naučnik“. Delom, jer je pod stresom oko 45 minuta nakon buđenja, koji, kako ističe, dodatno podgreva negativan afekt, a delom jer je „loš spavač“.

„Ne zbog loše higijene sna, već zato što dolazim iz porodice nesanica. Sećam se kao dete, kad god bih se probudio, zatekao bih oca budnog, uz Postum (alternativa kafi bez kofeina) ili toplu čokoladu. U dva ujutru – budan. U četiri ujutru – budan. Tek oko jedanaeste godine sam shvatio: on zapravo nikada ne spava. Rekao mi je: ‘Ni moj otac nije spavao. Srećno sine’. I zaista, oko četrdesete je postalo ozbiljno. Rezultat: godinama se borim sa snom, imam jutarnje kortizol (hormon stresa) skokove kao i svi, i visok negativni afekt. Sve to znači da ujutru najviše moram da upravljam raspoloženjem“, kaže.

Buđenje pre zore donosi benefite

Objašnjava da svi to možemo. Koristeći znanje iz bihejvioralne nauke i biologije, sastavio je jutarnju rutinu koja poboljšava blagostanje i obuzdava negativne emocije. Kaže – budite se sat i 36 minuta pre svitanja. U drevnoj švedskoj tradiciji se verovalo da u tom periodu „možete dohvatiti um božanskog“, steći jasnoću misli i posebno prosvetljenje. Danas se, ističe, mnogi neće buditi tako rano samo da bi „bili bliži Bogu“.

„Ali ono što moderna nauka zaista potvrđuje jeste da buđenje pre zore donosi merljive benefite. Studija objavljena 2012. u časopisu Indian Journal of Physiological Pharmacology pokazala je da studenti koji ustaju pre svitanja imaju bolju pažnju, pamćenje, kreativnost i fokus tokom dana, u odnosu na one koji ustaju u sedam. Još važnije: ljudi koji dočekaju zoru, svesni i budni, imaju niže nivoe negativnog afekta. Posebno oni skloni sezonskoj depresiji tokom zime. U februaru je lako ustati pre zore jer sunce izlazi kasno“, objašnjava Bruks.

„Prva bitka protiv negativnih emocija“

Bruks savetuje raniji odlazak u krevet. Kaže, nauka je jasna, a njegovo iskustvo to potvrđuje. Iako je mislio da je „noćna ptica“, ističe da je samo bio muzičar koji je previše konzumirao alkohol. Sada se budi pre 4:30, uvek uz pomoć alarma koji mu i nije baš tako drag.

„Jutro zapravo počinje večeri pre. Najvažnije za rano buđenje je otići u krevet na vreme. Ja pokušavam da legnem u 21:15. Sedam sati sna za mene je odlično – budan sam, funkcionišem, ne dremam u kolima, niti popodne, a nikada ne spavam preko dana“, objašnjava.

A razlog zašto ljudi, naročito u dvadesetim, teško odlaze u krevet, Bruks kaže zbog „noćne prokrastinacije“.

„To je nesvesna pobuna protiv samog sebe. Kao deca nismo želeli da nas pošalju u krevet. Sada, iako mi određujemo pravila, nastavljamo da se opiremo. Neproduktivno je. Setite se, budite metakognitivni. Razmislite šta vas zapravo motiviše i moći ćete da upravljate sobom“, zaključuje on.