Nova studija: Više vremena provedenog na raskrsnici spašava život
Davanje pešacima prednosti od sedam sekundi na semaforima može smanjiti broj povreda i smrtnih slučajeva za trećinu. Ova mera bezbednosti, za pešake, može značiti razliku između života i smrti. Ujedno, predstavlja jednu od najpovoljnijih i najlakših intervencija koje bi se mogle šire primenjivati.
To su glavni nalazi nove studije koju je objavila Škola javnog zdravlja Mejlman pri Univerzitetu Kolumbija. Studija je objavljena u časopisu Nature Cities. Istraživanje je pokazalo kašnjenje od sedam sekundi za vozače rezultira smanjenjem ukupnog broja povreda pešaka. I smrtonosnih i onih bez smrtnog ishoda – za 33 odsto na raskrsnicama u Njujorku.
„Ideja je da se pešacima da vremena da stignu do centra raskrsnice, gde su vidljiviji“, rekao je Kristofer Morison, glavni autor studije i vanredni profesor epidemiologije na Školi Mejlman.
„Većina nesreća između pešaka i vozila dešava se blizu ivičnjaka, gde vozači teže uočavaju ljude koji prelaze ulicu“.
Studija
Kašnjenja ili davanje duže vremenske prednosti, poznate kao „vodeći intervali za pešake“ (Leading Pedestrian Intervals – LPIs), omogućavaju pešacima da počnu da prelaze ulicu pre nego što vozila dobiju zeleno svetlo za skretanje. Obično dajući prednost od sedam do 11 sekundi, u zavisnosti od veličine raskrsnice.
U okviru studije pod nazivom „Efikasnost vodećih intervala za pešake u cilju njihove bezbednosti u gradovima“, istraživači su analizirali 6.003 raskrsnice u Njujorku u periodu od 2013. do 2018. Od ukupnog broja analiziranih raskrsnica, skoro polovina imala je instalirane vodeće intervale za pešake.
Istraživači su se fokusirali na povrede pešaka koje se dešavaju u krugu od 30 metara od raskrsnica sa semaforima.
Prema studiji, smanjenje povreda pešaka bilo je konzistentno na svim tipovima raskrsnica, a najizraženiji efekat zabeležen je tokom dana, kada je broj smrtonosnih nesreća sa pešacima opao za 65 odsto.
„Kao neko ko živi u gradu, dobro je znati da intervencije poput LPI, koje sprovodi Odeljenje za saobraćaj u Njujorku (NYCDOT), doprinose bezbednosti pešaka“, izjavio je Sideš Zadej, koautor studije i doktorand epidemiologije u Kolumbija Mejlman školi.
Cilj smanjenje smrtnih slučajeva
U izveštaju se navodi da je Njujork bio jedan od prvih gradova u SAD-u koji je prihvatio pristup Vision Zero ili Safe System i koncept bezbednosti i dizajna na putevima, koji uzima u obzir ljudsku grešku. Ovaj pristup je prvi put primenjen u Švedskoj 1990-ih.
Cilj ove inicijative je eliminacija svih smrtnih slučajeva i ozbiljnih povreda u saobraćaju stvaranjem višeslojnih sistema zaštite, tako da ukoliko jedan sloj zakaže, drugi preuzimaju i ublažavaju posledice nesreće. Poboljšanja su usmerena ka: bezbednijim ljudima, bezbednijim putevima, bezbednijim vozilima, bezbednijim brzinama i boljom negom nakon nesreće.
U okviru ove zaštitne mreže, vodeći intervali za pešake – zajedno sa drugim jeftinim merama kao što su ležeći policajci i tretmani za smirivanje skretanja poput gumenih „ležećih policajaca“ – „čine centralni deo gradske strategije za bezbednost pešaka“, navode istraživači.
„LPI su jedna od najpristupačnijih i najprimenljivijih saobraćajnih bezbednosnih mera“, dodao je Morison, glavni autor studije. „Kašnjenje od sedam sekundi za vozače može značiti razliku između života i smrti za pešake. Naši nalazi pokazuju da ova mera funkcioniše – i trebalo bi je uvesti u što više gradova“.
Tanja Mon, saradnica Forbes