Oni koji negiraju klimatske promene menjaju taktiku
Dezinformacije koje se odnose na klimatske promene promenile su fokus.
Više se ne poriče da se klimatske promene dešavaju, već se pokušava potkopati poverenje u predložena rešenja.
Analiza hiljada naučnih radova o klimatskim dezinformacijama, koje je objavio tokom poslednjih 10 godina Međunarodni panel za informaciono okruženje, pokazala je da je poricanje da se dešavaju klimatske promene u opadanju.
Istraživanje je otkrilo da su dezinformacije i dalje rasprostranjene kada je reč o efikasnosti, troškovima ili pravičnosti mera za ublažavanje klimatskih promena.
Kompanije iz sektora fosilnih goriva, zajedno sa povezanim političkim grupama i institutama, sprovode sofisticirane kampanje. One izazivaju sumnju u klimatska rešenja, navodi se u izveštaju.
Šta je pokazao izveštaj o dezinformacijama
Ključne mete ovih kampanja su politički lideri, državni službenici i regulatorne agencije, s ciljem odlaganja klimatskih politika. Pri tome, automatizovani i koordinisani botovi igraju centralnu ulogu.
„Klimatske dezinformacije pojačavaju institucije koje imaju moć da oblikuju narative i potiskuju neugodne istine“, navodi dr Eče Elbeji, glavna autorka istraživanja.
„Dokle god ti akteri nastave da manipulišu protokom informacija, izgledi za efikasnu i pravičnu klimatsku akciju ostaće opasno nedostižni“, dodaje.
Izveštaj navodi da je industrija fosilnih goriva poricala realnost klimatskih promena, negirala ili iskrivljavala naučne činjenice. Istovremeno je bacala senku sumnje na predložena rešenja.
U međuvremenu, i drugi sektori privrede počeli su da koriste iste taktike.
Na primer, dok su američke elektroenergetske kompanije između 1990. i 2000. uglavnom poricale ili izazivale sumnju u postojanje klimatskih promena, danas ometaju i odlažu sprovođenje rešenja.
Istovremeno pokušavaju da prebace odgovornost za klimatske promene na druge delove društva.
Istraživači su dokumentovali široku organizovanu saradnju između kompanija iz sektora fosilnih goriva, država i političkih aktera.
Desničari protiv mera za smanjenje klimatske promene
U Evropi su, s druge strane, istraživanja pokazala da desničarske populističke stranke aktivno rade protiv mera za ublažavanje klimatskih promena.
Na primer, Švajcarska narodna partija pokušava da omete prelazak na obnovljive izvore energije. Tvrdi da taj proces predstavlja preveliko ekonomsko opterećenje za zemlju.
Kako su dodali istraživači, pojedini političari takođe rade na diskreditaciji klimatskih rešenja.
„Na osnovu analize mreže od 7,3 miliona tvitova, jedno istraživanje je identifikovalo predsednika SAD Donalda Trampa kao ključnog influensera te mreže, čije su logičke greške, neosnovane tvrdnje i selektivno predstavljanje podataka masovno retvitovani od drugih korisnika“, naveli su istraživači.
Uporedna analiza retorike političkih partija u SAD pokazala je da, dok demokrate iznose naučne činjenice, republikanci se češće oslanjaju na anegdote i pripovedanje. To je, kako su istakli, ubedljivije, ali i teže za pobijanje.
„Reforma politika i suočavanje sa neistinama“
Skepticizam možda postepeno preuzima primat nad poricanjem širom sveta, sa raznovrsnim porukama koje dovode u pitanje relevantnost, izvodljivost i efikasnost potencijalnih rešenja.
Rusija, na primer, označava politike Evropske unije koje se odnose na prelazak na obnovljive izvore energije kao „licemerne” i „politički motivisane“. Čak tvrdi da su obnovljivi izvori štetni za prirodu.
„Suočavamo se sa informacionim okruženjem koje je namerno iskrivljeno“, rekao je dr Klaus Brun Jensen, profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu.
„Kada korporacije, vlade i medijske platforme zamagljuju klimatsku stvarnost, rezultat je paraliza“, dodao je.
Zato rešavanje klimatske krize zahteva ne samo reformu politika, već i beskompromisno suočavanje sa sistemima koji šire i održavaju neistine“, naglašava profesor.
Ema Vulkot, saradnica Forbes