Ovaj muzej nudi edukativno putovanje do svetskih dobara koja su ugrožena klimatskim promenama
Olujni talas preti da poplavi Veneciju, a vi možete da pomognete vlasnicima prodavnica da zaštite svoje poslovanje čak i ako ste udaljeni 6.437km. Interaktivna izložba u Muzeju nauke u Bostonu daje vam zadatak da blokirate lažne prodavnice zaštitnim panelima kako biste smanjili štetu od vode.
Ova aktivnost je deo izložbe „Promena pejzaža: Upliv u stvarnost“, koja vodi posetioce muzeja kroz četiri UNESCO svetske baštine koje se suočavaju s posledicama klimatskih promena. Plima u muzeju je digitalna, barikade napravljene od pene, ali pretnja Veneciji je suviše stvarna.
Istorijski italijanski grad kanala nalik lavirintu i elegantne renesansne arhitekture oduvek je bio u opasnosti od poplava iz Jadranskog mora. Opasnost se povećala zbog globalnog zagrevanja, koje topi glečere i ledene pokrivače, što dovodi do porasta nivoa mora.
Prema zvaničnim gradskim podacima, Venecija je od 1872. godine doživela 324 događaja sa visokim intenzitetom vode, a više od polovine se dogodilo u poslednjih 30 godina. U novembru 2019. godine, Venecija je doživela svoje najgore poplave od 1966. godine, kada je voda visoka skoro dva metra potopila više od 80% grada. Poplave su uništile kuće i preduzeća u prizemlju i devastirale vekovima stare istorijske građevine poput bazilike Svetog Marka, jedne od najpoznatijih građevina u gradu.
„To je apokaliptična katastrofa… Venecija je na kolenima“, izjavio je Luka Zaja, guverner regije Veneto, nakon prvog dana poplava.
Takva je stvarnost koju Muzej nauke u Bostonu želi da posetioci uzmu u obzir dok šetaju kroz „Promene pejzaža“, koji uključuje video projekcije u visokoj rezoluciji od poda do plafona i koje posetioce uranjaju u ove lokacije, zajedno sa opipljivim modelima i aktivnostima koje naglašavaju opasnosti sa kojima se suočavaju ova kulturno značajna mesta.
Izložba je otvorena od 19. januara i biće izložena u Bostonu do 5. maja pre nego što krene na putovanje po drugim muzejima širom Severne Amerike.
Trećina mesta prirodnog nasleđa je pogođena
UNESCO, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, odgovorna je za zaštitu skoro 1.200 svetskih baština u 168 zemalja, uključujući mesta kao što su Veliki koralni greben, Stounhendž, Kineski zid, Nacionalni park Josemiti i Stara Havana. UNESCO procenjuje da je jedna trećina prirodnih svetskih baština i jedno od šest kulturnih mesta suočeno s uticajem klimatskih promena.
„Izložba služi kao dirljiv podsetnik na krhkost ovih nezamenjivih spomenika i hitnu potrebu za globalnom akcijom za rešavanje klimatskih promena“, izjavio je Tim Riči, predsednik Muzeja nauke, u saopštenju. Izložba izgleda alarmantno, ali takođe naglašava inovativna rešenja za ublažavanje klimatskih promena, poput sintetičkog drveća koje može da hvata ugljen-dioksid u atmosferi.
Osim Venecije, posetioci muzeja putuju do drevnih piramida u Gizi kako bi saznali kako intenzivne vrućine i kišne oluje ugrožavaju ove čuvene egipatske antikvitete. Oni posećuju Nacionalni park Mesa Verde u jugozapadnom Koloradu kako bi videli kako šumski požari izazvani sušom erodiraju stambene objekte koje su stari preci Puebla uklesali u stenu.
Putuju i do Rapa Nui (Uskršnje ostrvo), udaljenog vulkanskog ostrva uz obalu Čilea u Polineziji, čiji se ekosistem menja usled klimatskih promena, što dovodi do gubitka biodiverziteta, kako u moru, tako i na kopnu. Ostrvo je poznato po svojim moai, statuama u obliku ljudi izrađenim od stene koje krase pejzaž i za koje se kaže da čuvaju duhove predaka Rapanuija. Porast nivoa mora erodira figure duž obale ostrva.
„Postoji hitna potreba da se svima pruži osećaj angažovanosti i aktivne nade u vezi sa ulogama koje svi igramo u odgovoru na ovu globalnu krizu“, izjavio je Dejvid Sitenfeld, direktor Centra za životnu sredinu muzeja, u intervjuu. „Može biti veoma lako osećati se ili preplavljenim promenama ili bespomoćnim pred njima“.
Dugogodišnje istraživanje klimatskih promena
„Izmenjeni pejzaži“ su deo programa Muzeja nauke u Bostonu pod nazivom „Year of the Earthshot“, koji će istražiti rešenja za klimu kroz programe uživo i digitalne programe koji pokrivaju teme poput ekološke pravde, planiranja otpornosti, budućih poljoprivrednih praksi i politike transporta i energije. Program će uključiti virtualne obilaske zelenih zgrada, klimatski samit usmeren na mlade, sajam zapošljavanja usmeren na zaposlenje u sektoru životne sredine i modnu reviju posvećenu održivosti.
UNESCO, s druge strane, razvija svoj prvi komplet alata o klimatskim akcijama. Kolekcija resursa će sadržati studije slučaja o temama kao što je prilagođavanje klimi i uključiće primere rešenja koja mogu da pomognu lokacijama svetske baštine u suočavanju s klimatskim promenama – koristeći lokalno i domorodačko znanje, na primer, usluge ekosistema poput skladištenja ugljen-dioksida ili akcije za smanjenje ugljeničnog otiska operativnog upravljanja.
„Ova mesta koja čuvamo i koja su podložna uticaju promene klime“, rekao je Sitenfeld, „odličan su način da se naglasi činjenica da se mesta širom sveta suočavaju sa opasnostima“.
Lesli Kac, novinarka Forbes