Ovako je izgledala probna vožnja Lambordžinija Galjardo:Ne možete ostati neprimećeni

Kada sam prvi put probao da vozim ovaj auto (Lambordžini Galjardo LP560-4) Tajms skverom, suočio sam se sa eksplozijom pažnje turista, koji su dovikivali, a blicevi njihovih mobilnih telefona odbijali su se od šoferšajbnu kao komarci.

Ako pratite svet finih automobila, znate da je ovo jedna od najekskluzivnijih vožnji na planeti, „kočija“ po izboru rok zvezda, prinčeva, košarkaških legendi i naftnih barona.

Čak i ako ne obraćate pažnju na super automobile, teško je ostati neimpresioniran Galjardovim izvajanim bokovima, providnim zadnjim poklopcem motora i sveukupnim utiskom oštre brzine i stila.

Test ipak nije počeo sa mnogo sjaja. Lambordžinijev dostavljač je parkirao Galjardo pored udubljenih, sivih Nissana, Tojota i Chevija u najsevernijem bloku na Menhetnu, a po sivom tmurnom danu ovaj dragulj pružao je blesak lažne sunčeve svetlosti.

Posle kratke šetnje, napola slušajući vozačevo objašnjenje o raznim komponentama automobila, dodacima i čarima, ušao sam, vezao pojas i pokušao da se brzo upoznam sa osnovnim stvarima.

Pokrenuo sam auto, pritisnuo ručicu menjača postavljenu na volanu u prvu brzinu i odvezao se, polako, u sve veći mrak, lokalni momci su gledali za mnom, pokazivali i govorili „vau- umm!“ kao golubovi koji guguću.

Odmah je bilo očigledno da će farovi biti potrebni pa sam instinktivno zgrabio ručicu levo od volana i uspeo da upalim svoja svetla – i to je bilo sve.

Okrenite, prevrnite, gurnite, povucite – nisam mogao da upalim svetla. Zaustavio sam se i ponovo pregledao mnoštvo prekidača i poluga u kokpitu, nakon čega se kombi zaustavio tik do mene i pustio sam da me vozač pita nešto što je poznato svakom ko je ikada imao sreće da sedne za volan ovog automobila.

Superautomobil na Menhetnu

“Lambordžini, zar ne???” “ Koliko košta?“ „Koliko konjskih snaga?“ „Koliko brzo ide?“ Iz iskustva sam znao da nema smisla spuštati prozor i govoriti „Izvinite, momci, pokušavam da pronađem svoje farove u ovom trenutku i ne mogu da odgovorim na vaša pitanja“.

Upalio sam znak mira i odjurio od kombija, desna ruka na volanu, leva ruka na ručici držeći upaljena svetla da ne bih udario ili razbio „svoju vožnju“ od 255.690 dolara u prvih pet minuta.

Pronašao sam osamljeno mesto ispod stuba na ulici Henri Hadson Parkvej, upalio gornje svetlo, pregledao svoj kokpit, odložio tu goruću, prvobitnu želju da odem brzo i letimično pogledao mnogo, mnogo dugmadi i prekidača oko mene.

Jedan koji se odmah istakao je prekidač koji podiže prednji kraj 6 inča od zemlje ako vam je potrebno. Dobar posao, Lambo – to je značilo da neću morati da vraćam auto na kosi ulaz u svoju garažu da ne bih strugao branik kada sam parkirao auto kasnije te noći.

Našao sam dugmad na prozorima i onda Eureka! Svetla. Oni su otišli, a ja sam odjurio do centra, da pokupim prijatelja. Evo gde je test zaista počeo. Lambordžini je napravio razna poboljšanja na svojoj seriji od 2009.

Zadnja maska i zadnja svetla su omekšani, već zategnuta šasija je dodatno učvršćena, a zadnje vešanje je prilagođeno da pomogne pri skretanju.

A kada govorimo o skretanju, možete da uradite 0-60 za samo 3 sekunde na stazi, iako ćete u gradu želeti da to učinite malo lakše.

Kočnice su krute i rasturaće vas pri malim brzinama, ali vas zaustavljaju u deliću sekunde i to je ono što se računa.

Imate tri režima menjača koje možete da izaberete pomoću dugmeta na centralnoj konzoli – A za automatski, S za sport i Corsa kada želite da spržite gume kao da ste ubrizgali Red Bull u svoju mašinu. Spoljašnjost je lepša nego unutrašnjost, ali ovaj automobil, ako se vozi javnim ulicama, samo najavljuje vaše prisustvo, tako da je to dobra stvar.

Audio sistem je standardni, što znači da je zvuk sasvim u redu, ali najbolje je zaboraviti muziku i koncentrisati se na zvuk moćnog Gallarda.

Vikend nas je zatekao u eksploziji do Rajnbeka u Njujorku. Nismo vozili maksimalnom brzinom od 200 milja na sat, već smo samo uživali u mehanici, osećaju i zvuku mašine, i to je bilo dovoljno.

Nakon što smo snimili, vozili i izvukli skoro sve što je bilo moguće, rekao sam sebi nakon što sam ga parkirao u garaži u nedelju uveče, da ću se vratiti na posao u ponedeljak, dozvoljavajući da ga pokupe u podne.

Ali nije bilo tako. U devet ujutru sam jurio preko mosta Džordža Vašingtona u Nju Džersiju i nazad po namirnice, pre roka.

Zato što najbolje vreme za vožnju Galjarda nije kada ste rešili da dan posvetite zabavi nego kada bi trebalo da budete u kancelariji.

Džoš Maks, saradnik Forbes