Ovo je glavna navika koja vremenom otupljuje vaš oštar um

Većina objašnjenja zašto um počinje da gubi oštrinu svodi se na isto: navika nekorišćenja. Ako prestanete da čitate, učite i napredujete, ako samo „odrađujete“ stvari — mentalna mašinerija počinje da rđa. Zato je uobičajeni savet da se ulaže trud: rešavajte ukrštenice, učite jezik, održavajte mozak aktivnim.

Ali mnogo češći put ka slabijoj mentalnoj oštrini ne dolazi kroz zanemarivanje. Dolazi kroz kompetentnost.

Svaka godina iskustva dodaje vašem ličnom repertoaru „poteza“ koji se već dobro pokazuju – argument za koji znate da ubeđuje ljude, rešenje koje gotovo uvek uklanja problem ili uobičajeni način postupanja sa zahtevnim klijentom. Taj fond iskustva je zaista vredan.

Ali upravo on može neprimetno učiniti da razmišljanje više ne bude potrebno.

Ovu sklonost možemo nazvati „funkcionisanjem po proverenim potezima“. Ova navika podrazumeva rešavanje današnjeg problema prošlogodišnjim rešenjem ili objašnjavanje neke ideje istim rečima koje su ranije dobro prošle. Iznutra, to nikada ne deluje kao nazadovanje. Deluje kao da postajete sve bolji u onome što radite.

Ova navika može da blokira kreativno rešavanje problema

Psiholozi za ovu zamku imaju naziv: „efekat podešavanja“.

To je pojava kada prvo rešenje koje nam padne na pamet spreči da uopšte uočimo bolje rešenje.

Najjasniji primeri dolaze iz šaha. Kada se iskusnim igračima pokaže pozicija koja sadrži i poznatu šahovsku kombinaciju za matiranje i brži, manje poznat način pobede, oni često pronađu poznatu varijantu i prestanu da traže nešto bolje.

Praćenje pokreta očiju pokazuje da oni i dalje gledaju tablu i iskreno veruju da traže alternative ali njihov pogled jednostavno ne napušta polja povezana sa rešenjem koje već imaju u glavi.

Upravo je taj poslednji deo suština problema. Samoposmatranje to ne otkriva.

Studija objavljena 2022. godine u časopisu Frontiers in Psychology ukazuje na to da sužavanje načina razmišljanja nije nešto sa čim se ljudi jednostavno rode ono se izgrađuje vremenom. Istraživači su pratili gde ljudi usmeravaju pogled dok rešavaju probleme koristeći poznatu metodu.

Otkrili su da razlika između onih koji će kasnije uočiti bolji pristup i onih koji neće, u početku nije postojala.

Ta razlika se pojavila tek što je poznata metoda nastavila da daje rezultate. Uspeh je ono što sužava pretragu mogućih rešenja, a to radi postepeno, bez ikakvog upozorenja.

Kako ova navika može da blokira razumevanje i stručnost

Isti refleks postoji i u verbalnom obliku, a možda je čak i češći.

Kada nešto dovoljno dobro objasnite, to postaje gotova formula. Sledeći put kada se ista tema pojavi, ne gradite ponovo argument od početka samo izvučete već pripremljeni pasus koji vam je ranije koristi
Ako to ponavljate nekoliko godina, postajete izuzetno dobri u prenošenju sažetka, dok se osnovno razumevanje i način na koji ste do tog zaključka došli polako zapostavljaju

Rozenblit i Keil nazvali su preterano samopouzdanje koje iz toga proizlazi iluzijom dubine objašnjenja. Ljudi veruju da razumeju stvari mnogo detaljnije i mehanički potpunije nego što ih zaista razumeju sve dok ne dobiju zadatak da ih objasne korak po korak. Tada njihovo samopouzdanje naglo opada.

Studija iz 2023. godine, objavljena u časopisu Judgment and Decision Making, pokazala je da se taj pad ne zadržava samo na jednoj temi. U tri unapred registrovana eksperimenta, ljudi koji su pokušali da objasne kako funkcioniše rajsferšlus nakon toga su niže ocenili svoje razumevanje i nepovezanih pojava poput nastanka snega ili načina na koji dolazi do zemljotresa.

Čini se da teškoća u objašnjavanju jedne stvari prelazi na širi osećaj skromnosti u proceni sopstvenog znanja.

Lakoća izražavanja često deluje kao razumevanje. Ali ona je nepouzdan pokazatelj tog razumevanja i izuzetno se lako stvara.

Studija iz 2023. godine, objavljena u časopisu Applied Cognitive Psychology, pokazala je da ljudi koji su sami pretraživali internet kako bi pronašli objašnjenje kasnije ocenjuju svoje sposobnosti objašnjavanja višim nego ljudi kojima je dato potpuno isto objašnjenje da ga samo pročitaju. Čak je i samo pregledanje isečaka rezultata pretrage, bez otvaranja stranica i čitanja celog sadržaja, proizvelo gotovo isti nivo naduvanog samopouzdanja.

Ono što nas uverava da nešto razumemo nije trud uložen u stvaranje tog znanja, već uglačan izgled gotovog odgovora.

Zašto samo neuspeh može da utiče da se ova navika promeni

Studija iz 2022. godine, objavljena u časopisu Nature Reviews Psychology, koja je analizirala više od jednog veka istraživanja o ponavljanju gradiva i prisećanju, pokazala je da pokušaj da izvučemo odgovor iz sopstvenog pamćenja jača znanje više nego ponovno čitanje istog sadržaja. To važi kroz različite uzraste, oblasti i okruženja iako je takav način učenja često suprotan onome kako ljudi očekuju da bi učenje trebalo da izgleda, pa ga većina učenika nikada ne usvoji.

Slični zaključci dolaze i iz drugih istraživanja. Studija iz 2023. godine, objavljena u časopisu Educational Psychology Review, koja je analizirala decenije istraživanja o pokušaju pogađanja odgovora pre nego što se on dobije, pokazala je da ova vrsta učenja kroz grešku prvo pogrešiti, a zatim videti tačan odgovor, uglavnom daje bolje rezultate nego kada se odgovor odmah saopšti, pod uslovom da nakon toga usledi tačna informacija.

Čak i polaganje testa iz gradiva koje još niste učili može kasnije poboljšati koliko ćete ga uspešno savladati.

Obrazac je dovoljno dosledan da menja čitavu ideju o mentalnom vežbanju. Borba nije cena učenja. Ona je sam mehanizam putem kojeg učimo.

To menja i vrednost saveta poput „rešavaj ukrštenice“. Zagonetka u kojoj je neko već dobar predstavlja mentalnu aktivnost, ali ne nužno i mentalni razvoj.

Ono što izgleda da je važno nije samo biti zauzet, već se naći u situaciji u kojoj možete pogrešiti – pokušavati nešto čiji ishod zaista nije siguran i gde postojeća, proverena rešenja više nisu dovoljna.

Ograničenje kada je ova navika u pitanju

Ništa od ovoga ne znači da su provereni postupci neprijatelj. Oni su upravo ono što predstavlja stručnost.

Lekar koji bi pri svakom pregledu sve zaključke ponovo izvodio od osnovnih principa nije oštriji od svojih kolega bio bi sporiji i manje efikasan. Brz pristup onome što funkcioniše upravo oslobađa pažnju za ono što je zaista novo.

Ponovno izmišljanje svega iz početka nije znak mentalne oštrine- to je paraliza.

Zato pitanje nije da li treba da se oslanjamo na već postojeća rešenja. Pitanje je da li tokom određene nedelje još uvek postoji nešto što zahteva da ne znamo odgovor unapred.

Da li postoji prostor u kojem ste vi najmanje iskusna osoba? Problem koji vaš uobičajeni repertoar ne može da reši? Argument koji morate da izgradite iznova, umesto samo da ga ponovite?

Za mnoge sposobne ljude iskren odgovor je ne. I tako je već godinama. Ne zbog neke svesne odluke, već zbog prirodnog nagomilavanja iskustva i stručnosti.

Um oslabljen zanemarivanjem barem deluje tromo. Um koji funkcioniše samo na osnovu proverenih poteza deluje oštro, brzo i bez napora, jer tečnost u radu i pravo razmišljanje iznutra proizvode isti osećaj, ali samo jedno od njih i dalje zahteva stvarni mentalni napor.

Mark Travers, saradnik Forbes