Ovo su troškovi koji obavezno prate kolekcionare skupocenih satova

Za mnoge kolekcionare satova najvažnije je samo putovanje – pronaći savršen sat, tragati za dugo željenim primerkom, čekati na listi za kupovinu i usput sa zajednicom istomišljenika razgovarati o čitavom procesu. Ono o čemu se mnogo ređe govori, a svakako je daleko manje zabavno, jesu troškovi vlasništva nakon što sat postane deo kolekcije.

Vredan sat zahteva specijalizovano osiguranje, redovno servisiranje i održavanje, popravke, bezbedno čuvanje i pažljivo planiranje prilikom putovanja. Tu je i potreba da se prate tržišne okolnosti koje utiču na njegovu vrednost.

Odgovarajuće osiguranje trebalo bi da bude osnovni prioritet, a ono podrazumeva i redovne procene vrednosti sata, jer ona može značajno da se menja. Maloprodajne cene, cena zlata i promene u potražnji zajedno mogu dovesti do velikih odstupanja u vrednosti. Sam rast cene zlata tokom protekle godine povećao je osnovnu vrednost mnogih satova, zbog čega su brojne kolekcije danas nedovoljno osigurane.

Nedostaci polisa osiguranja

„Najveći nedostatak tradicionalnih polisa osiguranja gotovo uvek je razlika između onoga koliko ste platili sat i koliko vaša kolekcija danas zaista vredi“, kaže Džošua Gandžei. On je izvršni direktor kompanije European Watch Company, koja u saradnji sa osiguravajućom kućom Chubb nudi program osiguranja posebno namenjen luksuznim satovima.

„Što se polisa duže ne ažurira, problem postaje veći“, upozorava Gandžei. „To shvatite na teži način kada ustanovite da ste nedovoljno osigurani i da ne možete da pokrijete troškove zamene sata. Na primer, ako ste pre pet godina osigurali Rolex po tadašnjoj maloprodajnoj ceni, ta vrednost je danas već zastarela. Osiguranje na osnovu maloprodajne cene neće vam pomoći da kupite isti model. Model Pepsi GMT koštao je 11.800 dolara u maloprodaji pre nego što je povučen iz proizvodnje početkom ove godine. Pokušajte sada da pronađete isti sat na sekundarnom tržištu po toj ceni“.

Trošak održavanja

Održavanje je još jedan ključni deo zaštite ove vrste imovine.

„Generalno, sat bi trebalo servisirati svake tri do pet godina, u zavisnosti od kalibra“, kaže Linden Lazarus. On je suosnivač kompanije WatchCheck, američke platforme za servisiranje i popravku luksuznih satova. Korisnicima omogućava da servisiraju, poprave ili obnove sat uz minimalan trud.

WatchCheck klijentima šalje komplet za bezbedno slanje sata, preuzima sat, priprema besplatnu procenu troškova servisa, koristi originalne delove proizvođača i tokom celog procesa obaveštava vlasnike o toku radova. Na sve izvršene radove daje dvogodišnju garanciju. Nakon završetka servisa sat vraća klijentu, pri čemu snosi sve troškove osiguranja tokom transporta.

„Ako se sat ne servisira redovno, dolazi do prevremenog habanja. To kasnije uglavnom zahteva obimnije, a samim tim i znatno skuplje popravke“, kaže Lazarus. Prema njegovim rečima, kompletan generalni servis vrhunskog mehaničkog sata u proseku košta između 800 i 900 dolara.

Redovno servisiranje utiče i na vrednost sata prilikom preprodaje.

„Jedna stvar koja se stalno ponavlja jeste istorija servisiranja“, kaže Lazarus. „Kupci sve češće traže te informacije pre nego što se odluče na kupovinu. Dobro dokumentovana istorija servisa pomaže vam da ostvarite višu cenu kada dođe vreme da prodate sat“.

Kompanija sarađuje sa firmom Stoll & Co., servisom za popravku satova iz Dejtona u američkoj saveznoj državi Ohajo. To je zvanični servisni centar za vodeće proizvođače satova, uključujući Cartier i Jaeger-LeCoultre. Takođe sarađuje sa kompanijama kao što su Sotheby’s, Material Good i Luxury Bazaar.

„Slanje sata u Švajcarsku preko ovlašćenog distributera svakako jeste jedna od mogućnosti. Ali, većina kolekcionara priželjkuje veću transparentnost, bolju kontrolu procesa i kraće rokove“, kaže Lazarus. „Nezavisni servisi postoje širom sveta, ali su često teško dostupni i nepraktični, a u najgorem slučaju i nepouzdani“.

Prevare i krađe

Kada je reč o prevarama i krađama, Gandžei savetuje da se posebna pažnja posveti zaštiti kolekcije.

„Lopovi postaju sve sofisticiraniji i sve češće ciljaju kolekcionare, kako u njihovim domovima tako i tokom putovanja“, kaže on. „Mnogi misle da je sef dovoljan, ali brojni sefovi nisu ni približno bezbedni koliko vlasnici veruju. Ugradnja kućnog alarmnog sistema, kao i oprez u vezi sa informacijama koje delite na internetu i društvenim mrežama, mogu značajno doprineti zaštiti vaše kolekcije“.

Kerol Besler, saradnica Forbes