Pariz je najbolji evropski grad za mobilnost dece

Pariz je poslednjih godina napravio dramatičan napredak u saobraćajnoj infrastrukturi. Sada se smatra jednim od najboljih gradova u Evropi za decu koja pešače, voze bicikl i samostalno se kreću.

Grad svetlosti je prvi među 36 evropskih gradova zahvaljujući svojoj relativno novoj i opsežnoj mreži zaštićenih biciklističkih staza, sniženim ograničenjima brzine i zonama sa malo ili bez saobraćaja u blizini škola.

Amsterdam, Antverpen, Brisel, Lion i Helsinki su odmah iza Pariza.

To su neki od najvažnijih zaključaka nedavne analize o tome koliko transportni sistemi 36 evropskih gradova daju prednost potrebama dece.

Novu rang listu i prateći izveštaj objavila je Kampanja za čiste gradove (Clean Cities Campaign), mreža neprofitnih organizacija. Lista je objavljena na samitu „Počnimo s decom“ u Bratislavi u Slovačkoj.

„Deca danas imaju manje slobode da se samostalno kreću gradom i manje su fizički aktivna nego ranije, posebno devojčice“, saopštila je viša direktorka Kampanje za čiste gradove Barbara Stol. „Ali naše rangiranje pokazuje da roditelji, nastavnici i gradske uprave mogu da postignu ogroman i brz napredak“.

Rangiranje se zasnivalo na zvaničnim podacima koje su dostavile gradske uprave širom Evrope, a razmatrana su tri kriterijuma koja se odnose na to koliko su gradovi i mobilnost prilagođeni deci.

Zone u blizini škola

Pod nazivom „školske ulice“, u ovim zonama je regulisan saobraćaj tako da je povećana bezbednost, smanjena buka i poboljšan kvalitet vazduha. Stvoren je i dodatni prostor za decu da pešače, voze bicikl i igraju se.

London ima 525 takvih zona u blizini osnovnih škola. Daleko više od bilo kog drugog grada na listi. Milano i Pariz zauzimaju drugo i treće mesto.

Zaštićena infrastruktura za bicikle

Deca se osećaju sigurnije na biciklističkim stazama koje su fizički odvojene od saobraćaja, naveli su istraživači.

Pariz i Helsinki imaju zaštićenu mrežu biciklističkih staza koja se proteže na skoro polovinu (48 odsto) dužine njihove putne mreže. To je više nego bilo koji drugi grad na rang listi. Kopenhagen je sledeći sa 43 odsto.

Ograničenja brzine

Gradska ograničenja brzine od 30 kilometara na sat poznata su po tome da smanjuju zagađenje i broj saobraćajnih nesreća.

Pariz primenjuje ovo ograničenje na gotovo celoj dužini svojih ulica (89 odsto) – više nego bilo koji drugi grad u istraživanju. Slede Brisel i Lion, pa Amsterdam, Bristol i Madrid.

Primer Bolonje

Bolonja je prošle godine postala prvi veći italijanski grad koji je uveo ograničenje brzine od 30 kilometara na čas na velikom delu svoje gradske putne mreže.

Podržana od strane gradonačelnika Matea Leporea, inicijativa „Grad 30“ (Città 30) imala je za cilj da smanji broj poginulih u saobraćaju, zagađenje i učini javne prostore sigurnijim i prijatnijim za sve.

Politika je u početku naišla na jak otpor. Ali samo godinu dana kasnije rezultati su izuzetni.

Broj saobraćajnih nesreća opao je za 13 odsto, broj povređenih za 11 odsto, a broj poginulih na putevima za 49 odsto. Po prvi put otkad se vode evidencije, nijedan pešak nije poginuo.

Takođe su porasli upotreba bicikala, deljenje automobila i korišćenje javnog prevoza.

Nemačka i Poljska nemaju nijedan grad među prvih 10, navode istraživači. To je zbog ukorenjene automobilske kulture i činjenice da gradovi nemaju potpunu kontrolu nad ograničenjima brzine i parkiranjem.

Posvećeni gradski čelnici ključni za uspeh

Izabrana su 36 grada koja predstavljaju preseke različitih geografskih lokacija, veličina i pristupa mobilnosti, navodi se u izveštaju.

Od gradova sa dugogodišnjom posvećenošću sigurnijem, zdravijem i održivijem urbanom okruženju, kao što su Amsterdam i Kopenhagen do relativno novih primera kao što su Pariz, Brisel i London.

Posvećeni gradski lideri, više nego nacionalne politike, često su ključni za uspeh jednog grada, navode iz Čistih gradova.

Grupa preporučuje vladama da daju veću moć gradovima. A Evropskoj komisiji da poboljša pravila o prikupljanju podataka i promoviše školske ulice i zaštićene biciklističke staze u budućim zakonodavnim smernicama.

„Šetnja kroz Pariz danas je pravo osveženje u poređenju sa periodom pre 10 godina“, dodala je Štol. „Potrebni su vizija, liderstvo i kontinuirana ulaganja, većina gradova može, i treba, da napravi sličan napredak.“

Za kompletnu listu svih 36 rangiranih gradova i ceo izveštaj kliknite na link.

Tanja Mon, saradnica Forbes