Pištaljke – od galija sa robovima i krstaša do borbe protiv režima
Pištaljke, kako i zašto? Bile su signalizacija za robove, koristile su se u krstaškim ratovima, kao i Prvom svetskom ratu, na fudbalskim terenima, na kojima su zamenile maramice. Istorija instrumenta, koji je obeležio poslednjih šest meseci u Srbiji, duga je koliko i čovečanstvo.
Pištaljke, možemo slobodno da kažemo, po ko zna koji put među Srbima. Tokom vremena postale su jedan od najprepoznatljivijih katalizatora nezadovoljstva naroda vlašću. Deo uličnog dekora, koji obeležava i ove studentske i narodne proteste. Iako su možda u senci neverovatno kreativnih parola, bedževa, sveopšte erupcije kreativnost i lucidnosti, imaju svoje rezervisano mesto.
Ljudi uglavnom znaju šta su, muzički instrumenti koji proizvode zvuk najčešće putem vazduha. Pokreću ih usta, vazdušni pritisak, para ili neka druga sredstva. Variraju po veličini, od malih, nosnih flauta do velikih crkvenih orgulja sa više cevi. Jedna od karakteristika pištaljke je da stvara čist, ili skoro čist ton.
Kako radi
Konverzija protoka energija u zvuk dolazi kroz interakciju između čvrstog materijala i fluidne struje. Sile u nekim zviždaljkama su dovoljne da u njoj pokrenu čvrsti materijal. Klasičan primer bio bi eolski ton, koji nastaje kada vazduh prelazi preko prepreke, što rezultira zaostalim vrtlozima sa oscilatornim ponašanjem. Ovi vrtlozi mogu da imaju jake periodične komponente, što rezultira stalnim tonom. Ovaj fenomen je jedna od glavnih tema aeroakustike.
No, vratimo se u Srbiju, gde smo imali priliku da saznamo i da pištaljke u našu zemlju mogu da uđe na osnovu više načina deklarisanja, kao igračke, plastični predmeti, i dr. Zato je teško definisati koliko ih je zaista uvezeno, a uvožene su sasvim izvesno. To nam potvrđuju brojni beogradski ćoškovi, štandovi, prodavnice.
Nametnulo se i zaintrigiralo jedno drugo pitanje. Kako su uopšte nastale, i koja im je bila svrha, u njihovoj evoluciji, i srpskog verziji, gde su jedan od prkosnih simbola otpora vladajućem režimu.
Galski robovi i sigurna plovidba
Pištaljke ili zviždaljke postoje od kad je sveta i veka što bi se kolokvijalno reklo. Od vremena kada su ljudi rezali tikve i grane, shvatajući da na taj način mogu da proizvedu zvuk. U praistorijskom Egiptu su i školjke korišćene za istu svrhu. Mnogi današnji duvački instrumenti naslednici su ovih ranih, primitivnih verzija, koje su sa porastom veće mehaničke snage, razvijene i u druge oblike.
Pištaljke napravljene od kostiju ili drveta koriste se hiljadama godina. Stari Grci su recimo koristili pištaljke kako bi pratili ritmiku udaraca po robovima na galijama. Na istom podneblju arheolozi su pronašli pištaljku od terakote u ruševinama drevnog grčkog grada na egejskoj obali u okrugu Ajvadžik u provinciji Čanakale, Asosa, u Turskoj. Najverovatnije je bila dečija igračka položena u grob kao pogrebni dar.
Englezi su koristili pištaljke tokom krstaških ratova kako bi signalizirali naređenja strelcima. A koristili su ih i brodski oficiri zaduženi za opremu i posadu, tokom jedrenja na ratnim brodovima, zarad izdavanja komandi i pozdrava dostojanstvenicima. Doba jedrenjaka bio je period u evropskoj istoriji koji je trajao od sredine 16. do sredine 19. veka. Tokom tog perioda je kulminirala njihova dominacija u globalnoj trgovini i ratovanju. Posebno obeležena uvođenjem pomorske artiljerije, koja je na kraju dostigla svoj zenit pojavom parne snage.
Moderno vreme, Englezi i policija
Džozef Hadson je osnovao firmu J. Hudson & Co u Birmingemu davne 1870. godine. Trinaest godina kasnije, počeo je da eksperimentiše sa dizajnom zviždaljki u obliku graška. One su mogle da proizvedu intenzivan zvuk koji je mogao da privuče pažnju sa udaljenosti veće od kilometra. Izum je nastao kao plod srećne okolnosti, koja je u prvi mah bila nesrećna, pošto je slučajno ispustio violinu koja se razbila o pod. Neskladan zvuk žica koje su pucale, efekat trila, Hadson je iskoristio kao osnovu za ideju da se zrno graška doda u pištaljku. Pre toga, pištaljke su bile znatno tiše.
To ga je ponukalo da se prijavi na konkurs koji je organizovala Metropolitan policija u Londonu 1883. godine kako bi se našao bolji način privlačenja pažnje ljudi. Pobedio je na konkursu Skotland Jarda godinu dana kasnije. Ostalo je istorija. Pre toga, policija se oglašavala ručnim zvečkama, u vreme kada su se pištaljke smatrale samo muzičkim instrumentima ili igračkama. Policija ih i danas ljubomorno čuva i ne menja, ostale su sastavni deo njihovog „asortimana“.
Fudbal i rat
Kasnije je Džozef sa svojim mlađim bratom Džejmsom, dizajnirao mesinganu pištaljku „Acme City“. Ona je postala prva sudijska pištaljka, korišćena na utakmicama fudbalskog saveza tokom utakmica 1878–79. godine, i to između Notingem Foresta i Šefilda. Pre uvođenja pištaljke, sudije su koristile maramice kako bi davale signalizaciju igračima. Njegov izum je i „Acme Thunderer“. Pištaljka koja je imala razne korisnike, od konduktera vozova do vodiča pasa.
Tokom Prvog svetskog rata, oficiri britanske i američke vojske koristili su pištaljke za komunikaciju sa trupama, komandovanje i upozoravanje na artiljerijsku vatru. Dominacija kompanije J & Hudson Co je sa fudbalskih terena i policije tako preneta i na bojno polje.
Istorija ovog monumentalnog instrumenta nastavlja da se piše, u Srbiji, uz Tursku, čini se, više nego bilo gde u svetu trenutno.