Pogled u 800 milijardi dolara vredne, megalomanske turističke planove Saudijske Arabije

Šta god da ste mislili o Saudijskoj Arabiji kao destinaciji uskoro će se iz temelja promeniti. Uzmimo, na primer, Sindalah – privatni rizort na ostrvu sa čak sedam zvezdica, 38 vrhunskih restorana i nekoliko marina za superjahte. Tu je i Qiddiya, futuristički grad za 600.000 stanovnika koji se uzdiže iz pustinje, posvećen e-sportu i gejmingu.

A šta je sa Trojenom, skijalištem iznad pustinje? Ili projektom Crveno more, ogromnim područjem sa 50 luksuznih rizorta i čak 8.000 soba na 22 ostrva arhipelaga koji podseća na Maldive, a koje će se pokretati isključivo energijom sunca i vetra? Gradi se i Rig, pet milijardi dolara vredan avanturistički tematski park na naftnoj platformi u moru.

Saudijska Arabija pozicionira se i kao destinacija za kruzere: Nedavno je zemlja kupila brod vredan 300 miliona dolara. Duž kraljevstva niču novi putevi, vazdušne luke, golf tereni i terminali za kruzere. Karta Saudijske Arabije menja se praktično naočigled sveta.

Ne smemo da zaboravimo ni silne nove hotele. Najlegendarnije svetske kompanije – Ritz-Carlton, Four Seasons, St. Regis, Fairmont, Marriott, Hilton, Hyatt i InterContinental – utrkuju se kako bi ušle u projekte izgradnje koji napreduju brže nego bilo gde na planeti.

Bilo koji od ovih projekata bi mogao barem nakratko da zapadne za oko putničkoj industriji, poznatoj po kratkoj sposobnosti koncentracije, no kada ih gledamo sve zajedno, biće jednostavno nemoguće ignorisati Saudijsku Arabiju.

Može da bude teško da se vizualizuju razmere transformacije ove države. Neki od najpoznatijih projekata u nastajanju – uključujući Sindalah i Trojenu – nalaze se u NEOM-u, novonastaloj, 500 milijardi dolara vrednoj regiji na severozapadu zemlje u kojoj Saudijska Arabija gradi nove gradove i rizorte. NEOM je otprilike veličine Albanije, sa Crvenim morem na jugu i Akapskim zalivom na zapadu.

Nestvarni ciljevi

Ideja je rođena u sklopu plana Vision 2030, velikog plana Saudijske Arabije da se reši svoje istorijske zavisnosti od nafte i diverzifikuje svoju privredu. NEOM se finansira uglavnom iz saudijskog fonda za javne investicije vrednog 700 milijardi dolara, a jedan od delova šireg plana je upravo redefinisanje Saudijske Arabije kao turističkog giganta. Kada su prvi put predstavljeni 2016. godine, turistički planovi zemlje činili su se nestvarnima: privući 100 miliona stranih i domaćih turista u zemlju svake godine i povećati udeo turizma u ekonomiji od oko tri na 10 odsto. Eh da, i to sve za samo 14 godina.

Takve ideje činile su se još nadrealnije budući da Saudijska Arabija te godine uopše nije bila otvorena za međunarodne turiste. U to vreme je putovanje u zemlju bilo ograničeno na tri vrste ljudi: strane radnike, pojedince sa poslovnim vizama i verske hodočasnike koji su išli u Meku i Medinu.

Potom je 2019. Saudijska Arabija najavila kako će e-vize i vize po dolasku odobriti posetiocima iz 49 zemalja. Najavljene su i druge promene: posetioci neće na javnim mestima morati da nose abaju, tradicionalni – i obavezni – ogrtač, a moći će da putuju bez muške pratnje. Turisti ipak moraju da se oblače skromno, a pristup Meki ostaje zabranjen za one koji nisu muslimani.

Otkad je zemlja odlučila da se otvori međunarodnim putnicima, brzina i pristup transformaciji šokirao je i najiskusnije turističke analitičare. “Imamo neverovatno ambiciozne planove, ogroman razvoj,” kaže Kerolajn Bremner, čelnica za istraživanja putovanja i turizma u Euromonitor Internacionalu. “Investiraju se milijarde, na kraju će doći i do biliona dolara u infrastrukturu i diverzifikaciju gospodarstva.” WTTC procenjuje kako je zemlja već potrošila 800 milijardi dolara, a taj iznos ne uključuje ogromne strane investicije.

Pandemija je naravno odložila neke projekte. Umesto da smanje očekivanja, Saudijci su svoj cilj povećali na 150 miliona godišnjih posetilaca do 2030. Ovde u priču ulazi semantika. Jezikom turizma, “posetilac” se definiše kao neko ko poseti neku lokaciju unutar zemlje, što se poprilično razlikuje od onoga što Euromonitor naziva “dolaskom”, odnosno noćenjem (druge organizacije takve posetioce naziva jednostavno “turistima”).

Saudijska Arabija je 2023. zabeležila više od 24 miliona stranih dolazaka, a Euromonitor predviđa kako će 2030. zabeležiti više od 37 miliona. “Ako svaki od tih 37 miliona turista poseti tri lokacije, više-manje ste došli do 100 miliona poseta,” objašnjava Bremner. “Na to dodajte domaće turiste i shvatićete da su ciljevi zapravo vrlo dostižni”.

Nešto relevantnija mera uspeha biće očekivanja o tome koliko će turisti potrošiti prilikom poseta Saudijskoj Arabiji. Euromonitor predviđa kako će 2030. godine međunarodni turisti u zemlji potrošiti 38 milijardi dolara. Ukupni ekonomski uticaj na zemlju biće mnogo veći kada se doda potrošnja domaćih turista i milion novih poslova u sektoru turizma. WTTC predviđa kako bi do 2032. saudijski turistički sektor mogao da doprinese gotovo 169 milijardi dolara BDP-u zemlje, odnosno 17,1 odsto ukupne saudijske ekonomije.

Neki novi putnici

“Setite se, oni ovu destinaciju grade za međunarodno tržište praktično od nule i donose najbolje od najboljeg po pitanju kvaliteta ljudi sa kojima rade,” kaže Bremner. “Vidim da su razmislili o svakom aspektu turizma, od zaposlenih do proizvoda, brenda, usluge, održivosti, povezivanja. Postoji osećaj kao da nešto grade za sledećih 100 godina.”

Pripremanje na budućnost znači da moraju da se prepoznaju i ogromne promene u željama novih generacija globalnih putnika. Oko 90 odsto mladih kineskih putnika i 70 odsto putnika generacije Z u Velikoj Britaniji, Australiji i Indiji kažu kako žele da otkriju nove destinacije, pokazuju podaci Skift Research-a. U tom smislu, ogromna je prednost ako ste novi igrač na turističkom tržištu.

“Nove generacije dobijaju mnogo više informacija sa društvenih mreža,” rekao je Bili Kanelas, čelnik upravljanja imovinom u NEOM-u, na konferenciji Skift Global Forum East u decembru. “Mladi putnici dobro su informisani o posledicama prekomernog turizma na tradicionalnim destinacijama,” dodao je, naglašavajući kako postoji “jasna tendencija ka ekološkim i održivim destinacijama” i želja za učenjem o “kulturi i tradiciji različitosti” na destinacijama.

“Tržište luksuza postaje sve raznovrsnije i mlađe, a premešta se prema tržištima koja rastu,” kaže Bremner, dodajući kako su ovoj demografskoj grupi izuzetno privlačni Ujedinjeni Arapski Emirati, Indija i Kina. “Imamo nove luksuzne turiste, to nije tradicionalna starija generacija putnika koji imaju mnogo novca. Oni dolaze iz nove ere, sveta digitale, vrlo su ekološki osvešćeni i za njih je važan društveni uticaj”.

“Budite sigurni”, kaže Džef Friman, predsednik i izvršni direktor Američkog turističkog udruženja, “Saudijska Arabija identifikuje neke od najvažnijih putnika – ljude koji su spremni da potroše mnogo novca na iskustva – i pita se kako da ih pridobije”.

Rizici i pitanje reputacije

Naravno, postoji mnogo načina da velika saudijska vizija krene po zlu. Prvo, ulazak u toliko ogromnih projekata istovremeno sa sobom nosi velike finansijske rizike, čak i za zemlju beskonačno dubokog džepa. “Javni dug Saudijaca iznosi 82 odsto vladinih prihoda,” kaže Bremner, naglašavajući kako je službeni javni dug 23,8 odsto BDP-a u 2023. godini. Ipak, sve je to relativno. Udeo duga u BDP-u kraljevstva gotovo je dvostruko veći nego pre deset godina, ali je još uvek je poprilično nizak u odnosu na druge zemlje. Na primer, javni dug Švajcarske iznosi 41 odsto BDP-a, SAD-a 133 odsto, Kanade 106 odsto, a Velike Britanije 98 odsto.

Bremner se najviše brine zbog kapaciteta hotela koji bi s vremenom mogli da dovedu do sniženja cena. “Ta priča o luksuzu s vremenom će se polako osipati jer Saudijci napreduju prebrzo. Teško je održati ravnotežu s takvom razmerom ponude,” objašnjava ona, dodajući kako poslednji model predviđanja Euromonitor International pokazuje kako će potrošnja prosečnog putnika pasti do 2030. godine. “Preveliki broj hotelskih soba koje nisu pune sniziće cene, i to predstavlja rizik”.

Uz to, Saudijska Arabija ima tvrdoglavi problem reputacije među mnogim potencijalnim posetiocima, pogotovo onima sa Zapada. Zemlja još uvek ima vrlo stroge zakone o konzumiranju alkohola, kao i oštra ograničenja za žene, da ne spominjemo optužbe za kršenje ljudskih prava i napade na novinare. SAD je 2021. službeno okrivio prestolonaslednika Muhameda bin Salamana za ubistvo novinara Vašington posta Džamala Kašogija 2018. godine.

Međutim pitanja oko ljudskih prava nisu sprečila multinacionalne korporacije da investiraju u veličanstvene vizije Saudijske Arabije. “Za neke će to biti vrlo važno pitanje, možda čak i granica preko koje neće preći,” kaže Bremner. “Ipak, vidimo kako se većina luksuznih hotelskih brendova već prebacila iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Saudijsku Arabiju.”

Novi igrači na globalnoj turističkoj sceni

Međunarodno tržište ipak ne voli ništa više od sjajne nove destinacije na dosad neistraženim lokacijama. Trenutno je u centru pažnje upravo Bliski istok. “Bliski istok je zapravo svojevrsna savršena lokacija,” kaže Bremner, “baš kao i Turska – unutar pet sati leta od Azije i zapadne Evrope”.

Bez obzira na rat Izraela i Hamasa koji je buknuo prošlog oktobra, Bliski istok bila je najbrže rastuća turistička regija 2023. godine: međunarodni dolasci porasli su za 23 odsto u odnosu na razmere u godinama pre pandemije, pokazuju podaci o oporavku Svetske turističke organizacije UN. To je 35 odsto iznad globalnog proseka – svetski turizam još uvek je u proseku 12 odsto manji u odnosu na 2019. godinu.

Prošle godine ovu je regiju posetilo je nešto više od tri miliona američkih turista – ili 12,6 odsto ukupnog broja američkih putnika u inostranstvu – ali to je skok od čak 39 odsto u odnosu na 2019. godinu. Iako je prošle godine više američkih turista posetilo Evropu (40 odsto) i Aziju (15,7 odsto), Bliski istok bila je jedina od te tri regije koja je zabeležila rast nakon pandemije.

Međutim Friman se ne brine zbog sposobnosti Saudijske Arabije da privuče veliki broj američkih turista. “Brine me njihova sposobnost za privlačenje Evropljana, bogatih stanovnika Bliskog istoka i Azije, koji bi inače došli i svoj novac potrošili u SAD-u,” kaže on.

Na kraju krajeva, dodaje Friman, međunarodni turizam je sve kompetitivniji sport gde uspeh jedne zemlje znači neuspeh druge: “Ono što nas tera na razmišljanje,” kaže, “jeste činjenica da druge države sada shvataju da je turizam globalno takmičenje u tome ko će pre shvatiti kako da privuče turiste”.

Suzan Rouan Keleher, novinarka Forbes