Pomislite li na drogu zbog stresa na poslu?
Autor teksta: Nenad Mišković, psihodinamski psihoterapeut, Dok Tok platforma
U poslovnom okruženju suočavamo se sa očekivanjima koja sami sebi namećemo i sa očekivanjima definisanih od strane kompanije i tržišta.
U nastojanju da postignemo karijerni i poslovni uspeh često se suočavamo sa osećanjem anksioznosti.
Kako bismo sačuvali sebe od preplavljivanja negativnim osećanjima i kako bismo omogućili da budemo funkcionalni nesvesno pribegavamo različitim mehanizmima odbrane među kojima je jedan od najrasprostranjenijih u poslovnom kontekstu – supresija.
Supresijom-suzdržavanjem svesno donosimo odluku da se ne investiramo u određenu emociju, tako da naše ekspresivno ponašanje deluje “hladno”.
Ipak, privatno se „obračunavamo“ sa svojim emocijama dok ne dozvoljavamo njihovu manifestaciju javno, u poslovnom okruženju. Osobe koje koriste ovaj mehanizam odbrane sposobne su da neprijatna osećanja ostave po strani, kako bi se usmerili na zadatak.
Stres, napetost, anksioznost
Međutim, negativna strana supresije leži u tome što potiskivanje emocionalnih reakcija i neprijatnih sećanja može dovesti do nagomilavanja unutrašnjih napetosti i stresa.
Iako supresija može kratkoročno dati rezultate, dugoročno može izazvati psihološke i fizičke probleme, poput anksioznosti.
Potiskivanje osećanja sprečava njihovo adekvatno procesuiranje i razumevanje, što znači da se ne rešavaju stvarni izvori stresa.
To može stvoriti i unutrašnji konflikt, jer nesvesno potisnuta osećanja mogu izaći na površinu u obliku emocionalnih izlivanja ili poremećaja u ponašanju.
Kada dođe do “zamora materijala” i suzdržavanje kao odbrambeni mehanizam više ne fukcioniše, često se dešava da dolazi do (zlo)upotrebe alkohola i droge kao načina borbe sa stresom i anksioznošću.
Ove supstance mogu privremeno ublažiti emocije, smanjiti unutrašnju napetost i omogućiti privremeno bežanje od problema, stvarajući iluziju kontrole ili olakšanja.
Međutim, dugoročno, ovo ponašanje nije održivo i može dovesti do zavisnosti i dodatnih psihičkih i fizičkih problema, umesto da reši osnovne uzroke stresa ili patnje. Na taj način, alkohol i droga postaju nesvesni, destruktivni mehanizmi odbrane koji još više produbljuju problem.
Šta je rešenje za stres i probleme?
Iako mehanizmi odbrane mogu pomoći da se donekle oslobodimo napetosti, oni u određenoj meri utiču i na krivljenje percepcije stvarnosti, pa mogu umanjiti sposobnost osobe za rad. Efikasnije je fokusirati se na razvoj otpornosti da prihvatimo i suočimo se sa realnošću, umesto što pokušavamo od nje pobeći.
Samostalno ili kroz psihoterapijski proces direktno razmotrite koje od vaših potreba su u poslovnom aspektu života neispunjene ili su u sukobu jedna sa drugom.
Nezadovoljene i sukobljene potrebe predstavljaju srž odbrambenih mehanizama.
Ako uspete da identifikujete takve potrebe i počnete da ih direktno zadovoljavate, vaši odbrambenni mehanizmi će “pasti”.
Primetićete kako se vaša percepcija i reakcije menjaju kroz ispunjavanje vaših potreba i smanjivanja vaših unutrašnjih konflikata.
Prođite kroz različite kategorije potreba, razmotrite svaku specifičnu potrebu. Koliko je svaka od njih zadovoljena u vašem životu?
Koju mislite da zadovoljavate na račun drugih? Da li ste neku potrebu toliko “odsekli” da ste izgubili iz vida da ste je ikada imali? Šta možete da uradite da potpunije ispunite vaše životne potrebe?