Povećava se broj teritorija gde nije preporučljivo putovati: Među njima i Kosovo

Globalni vazdušni saobraćaj će verovatno oboriti sve rekorde 2025. godine, sa predviđenih 5,2 milijarde putnika. Ali, svet paradoksalno postaje manje dostupan. Iako bi više ljudi moglo da putuje, broj zemalja koje se smatraju sigurnim za turistička putovanja opada. Lista najsigurnijih zemalja na svetu se smanjuje. Čak i vlasnici najmoćnijih pasoša, prema Henley Passport Index-u i drugim izvorima, imaju manje destinacija za putovanja nego pre pet godina.

Lista najsigurnih zemalja se smanjuje

Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) predviđa da će avionski prevoz oboriti sve rekorde 2025. godine. Očekuje se da će broj putnika dostići 5,2 milijarde. Time će prvi put biti premašena granica od pet milijardi. To predstavlja rast od 6,7% u odnosu na 2024. godinu.

Ironično je, međutim, što se lista najsigurnijih zemalja na svetu smanjuje. Prema pisanju britanskog lista The Telegraph, ove godine će „ukupna slika pokazivati sve manji horizont“. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva od 2019. dodala je još 12 zemalja na Crvenu listu za putovanja. To znači da su to destinacije gde se putovanja smatraju previše opasnim za turiste ili povremene posetioce.

Možda ne zvuči mnogo, ali prema definiciji britanskog Ministarstva spoljnih poslova, Crvena lista sada obuhvata 25 zemalja, uključujući Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Iran, Sudan, Liban i Mozambik. One zajedno čini 31.766.973 kvadratnih kilometara. To je 21,3% kopnene površine sveta.

Pored ovih 25 zemalja koje su u celosti na listi, postoji još 47 zemalja u kojima se putovanja ne preporučuju u pojedine delove. Zbog političke nestabilnosti, sukoba i kriminala.

Svet je zatvoreniji nego prošle godine

Rat u Ukrajini učinio je Ukrajinu, Rusiju i Belorusiju nedostupnim. Sukob na Bliskom istoku doveo je do toga da su Izrael, Liban i Palestina dodati na listu u oktobru 2023. godine (delovi Izraela i Palestine sada su ocenjeni kao sigurni).

Sukobi u Sudanu između suparničkih vojnih frakcija doveli su do toga da Ministarstvo spoljnih poslova savetuje da se ne putuje u tu zemlju. Nemiri u Mozambiku su doveli do toga da je vlada ovu zemlju dodala na listu zabranjenih destinacija 2024. Takođe, delovi Tanzanije su nedavno dodati zbog javnih napada ekstremističkih grupa. I veliki delovi Meksika smatraju se nesigurnim zbog nasilnog kriminala.

Slično tome, delovi Moldavije, Perua, Gane, Gvatemale, Ugande i Ekvadora smatraju se zabranjenim zonama prema istim kriterijumima. To u prošlosti nije uvek bio slučaj.

Zemlje na Crvenoj listi

Britansko Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje putovanja u sledeće zemlje samo ako je apsolutno neophodno. To su Avganistan, Belorusija, Burkina Faso, Centralnoafrička Republika, Čad, Haiti, Iran, Irak, Liban, Libija, Mali, Majot, Mozambik, Nova Kaledonija, Niger, Severna Koreja, Rusija, Somalija, Somaliland, Južni Sudan, Sudan, Sirija, Ukrajina, Venecuela i Jemen. To je sedam zemalja više nego 2019. godine.

Zemlje sa Narandžaste liste

Ove zemlje imaju velike delove teritorije koje bi posetioci trebalo da izbegavaju. Osim ako je putovanje apsolutno neophodno. Prema smernicama britanskog Ministarstva spoljnih poslova to su: Alžir, Angola, Jermenija, Azerbejdžan, Bangladeš, Benin, Bolivija, Brazil, Burundi, Kamerun, Kolumbija, Demokratska Republika Kongo, Džibuti, Ekvador, Egipat, Eritreja, Etiopija, Gruzija, Gana, Gvatemala, Indija, Izrael, Obala Slonovače, Jordan, Kenija, Kosovo, Laos, Malezija, Mauritanija, Meksiko, Moldavija, Mjanmar (Burma), Nigerija, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Peru, Filipini, Republika Kongo, Saudijska Arabija, Tanzanija, Tajland, okupirane Palestinske teritorije, Togo, Tunis, Turska, Uganda, Zapadna Sahara. To je pet zemalja više nego 2019. godine.

Moćni pasoši

Iako moćni pasoši, poput onih rangiranih visoko na Henley Passport Index-u i Arton Capital Passport Index-u, omogućavaju proširen pristup, pojačana ograničenja putovanja znače da čak i vlasnici ovih dokumenata nailaze na sve uži izbor destinacija.

Moćan pasoš omogućava bezvizni ulazak u veliki broj zemalja. Henley Passport Index je jedan od najstarijih indeksa koji rangira snagu pasoša u smislu bezviznog pristupa širom sveta. Koristi podatke Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA).

Najnoviji indeks za Najmoćnije pasoše u 2025. godini svrstao je Singapur na prvo mesto, dok je Japan zauzeo drugo. Nekoliko zemalja deli treće mesto, čiji pasoši omogućavaju bezvizni pristup u 192 zemlje – Francuska, Nemačka, Španija, Italija, Južna Koreja i Finska.

Prema Henley Passport Index-u, američki pasoš se nalazi na devetom mestu, dok je pre 10 godina bio na prvom. U poslednjem rangiranju, američki pasoš je zabeležio drugi najveći pad. Nadmašuje ga samo Venecuela koja je na 45. mestu.

Emirati na vrhu druge liste

Na kraju 2024. godine, Arton Capital objavio je svoj Passport Index. To je alternativni način klasifikacije pasoša koji pruža najbolji bezvizni pristup najširem broju zemalja. Prema ovom indeksu, pasoš UAE je ocenjen kao najkorisniji, omogućavajući ulazak u više od 90% sveta bez vize.

Osim prvog mesta, preostalih Top 20 pasoša na ovom indeksu su oni evropskih zemalja. Španija je zauzela drugo mesto, ispred Nemačke, dok je Finska na trećem mestu. Francuska, na četvrtom mestu, predstavlja najviše rangiranu zemlju iz grupe G20. Kosovo je ostvarilo najveći napredak jer se 2024. pridružilo Šengenskoj zoni, evropskom sporazumu koji omogućava slobodno kretanje ljudi unutar granica članica. Ujedinjeno Kraljevstvo palo je sa 22. na 32. mesto, dok je 2017. godine bilo na 10. mestu.

Svet je podeljeniji

Imati jedan od najmoćnijih pasoša na svetu možda neće biti od značaja ako je sve veći deo sveta nedostupan zbog bezbednosnih razloga u 2025. godini. Suočavanje s paradoksom rastućeg vazdušnog saobraćaja i sve manje liste najsigurnijih zemalja osvetljava složenu globalnu dinamiku.

Dok moć pasoša nastavlja da raste u smislu bezviznog pristupa, geopolitički sukobi, porast nestabilnosti i pojačane bezbednosne zabrinutosti mogu ograničiti opcije za putovanja. Rastući broj zemalja na Crvenoj i Narandžastoj listi ukazuje na to da svet postaje sve podeljeniji i teži za navigaciju. Čak i za najprivilegovanije putnike.

Aleks Ledsom, saradnica Forbes