Povratak jednostavnosti: Šta ćemo jesti, kako ćemo se oblačiti, a kako šminkati u 2026

Sledi era lepršavih i zavodljivih komada odeće, mini-burgera i kože koja „želi da je ostavite na miru“.

Redakcija Forbes Srbija razgovarala je sa nekoliko sagovornika iz različitih sfera – moda, bjuti i industrija hrane, u potrazi za odgovorima šta će to biti u trendu u 2026. godini. Njihove prognoze ukazuju na povratak jednostavnosti – opušteno, precizno i održivo.

Moda

Modni dizajner Igor Todorović za Forbes Srbija ističe da nova sezona donosi minimalizam i neoromantizam.

„Kroz kolekciju smo to negovali u fluidnim formama i jasnim kolorima od atraktivnog protagoniste u narandžastoj, ali i tonova zelene i braon, kao i tirkizne i svetlo roze. S druge strane, vidljiv je povratak konstrukciji koja se prepoznaje ne samo u krojevima koji definišu linije sakoa već i svakog odevnog komada ponaosob. Otuda ako bih govorio o trendovima sezone pred nama sveo bih ih na – neoromantizam, dobre krojeve, jasne i definisane boje u lepršavim, ali zavodljivim formama“, ističe Igor.

Biorazgradive tkanine

On dodaje i da odavno više ništa nije „must have“ i sve je više „up style“.

„To bi značilo da se stil gradi, a ne preuzimaju se doslovno trendovi kojih je u globalnoj modnoj slici izuzetno mnogo. Ukoliko ste ljubitelj animal printa, koji je takođe vidljiv u novoj sezoni, to ne znači da ćete ga preuzeti kao trend, nego ga možete u komadu ili, ako tako volite, i u total look-u uvrstiti u svoj stil“, objašnjava.

Ističe i da je važno da u savremenom jeziku mode tkanina bude biorazgradiva i ekološki primenjena.

„Svest o tome ide u prilog u odgovornom izboru tkanina, a ne potrebi da to bude retro ili inovativno. Važno je poznavati opet one tkanine koje mogu da postanu deo vašeg identiteta, a ne slika trenda koji prepoznate kao hit u sezoni pred vama“, navodi.

Pojačava se svest o kvalitetu

Igor ističe i da sada postoji jedan vid saradnje između svesti o kvalitetu kroja i tkanine koja pripada visokoj modi, a koja se uklapa u nešto što počinje da bude vidljivo na ulicama.

„Pojačava se svest o kvalitetu, a ne kvantitetu. Što je u vreme kada je street style inspirisao visoku modu bilo više usmereno na kvalitet. Kupovina komada koji imaju trajanje, zanatstvo i kvalitet kroja i materijala postaje akter uličnog look-a, na jedan potpuno novi način“, ističe.

Gledajte na sebe kao na nekoga ko igra glavnu ulogu

Modni trendovi su, kaže on, sugestije, a ne naredbe. Bilo da se radi o sezoni koja je pred nama, nekim prošlim ili budućim sezonama, osnovni savet koji nam daje jeste da budemo svoji – da imamo ličnu, a ne nacionalnu ili globalnu karakteristiku. Važno je, kaže, biti svestan stilskog postignuća, a ne biti anonimni pratilac trendova.

„Trik je u tome da sebe uvek gledate kao nekoga ko igra glavnu ulogu u onome što zovemo svakodnevni život. Ukoliko se oblačite po diktatu onda ste samo prateća uloga. Dakle, stil je ključna reč. Veći je i značajniji od trenda. A savet je da trend uvek upotrebite u svoju korist, a ne da budete iskorišćeni od istog“, zaključuje.

Hrana

Kada je reč o hrani, influenser Luka Rosandić (@lule_eats) koji za društvene mreže snima gastronomske videe, za Forbes Srbija kaže da će u 2026. jedan od ključnih trendova u industriji hrane biti „mini varijante poznatih jela“.

„Iako su slajderi odavno prisutni, mini burgeri su malo drugačiji, još manji, upečatljiviji i iskustveno zanimljiviji. U tom smislu, sve češće ćemo viđati mini takose, mini vafle, mini američke palačinke i slično. Ako se takvim proizvodima pristupi ozbiljno, sa dobrim receptima i kvalitetnim sastojcima, oni će biti ukusni, zabavni i vizuelno privlačni. Upravo ta kombinacija stvara onaj ‘moram bar jednom da probam’ efekat“, ističe Luka.

Drugi trend koji Luka uočava jeste sve jače okretanje lokalnim namirnicama, ali ne samo iz praktičnih razloga, već kao i deo identiteta.

„Mislim da će ugostitelji sve češće sa ponosom isticati poreklo sastojaka – kako kroz komunikaciju sa gostima, tako i kroz način na koji govore o hrani. Lokalno poreklo prestaje da bude sporedna informacija i postaje jasna vrednost i stav“, kaže.

Treći trend odnosi se na veće obraćanje pažnje na ambalažu, posebno kada je reč o hrani za poneti i dostavi.

„Ambalaža danas nije samo zaštita proizvoda nego deo celokupnog iskustva. U vremenu društvenih mreža ona ima ključnu ulogu u privlačenju pažnje. Zanimljivo i drugačije pakovanje stvara emocionalni efekat i direktno utiče na prepoznatljivost brenda“, ističe Luka.

Popularnost veganske hrane neće nastaviti da raste istim intenzitetom

Veganska ishrana je doživela snažni rast i, kako kaže Luka, „taj boom je već nastupio“.

„Međutim, ne mislim da će u narednom periodu nastaviti da raste istim intenzitetom niti da će postati znatno popularnija nego što je sada. Veliki broj ljudi širom sveta već je isprobao veganski način ishrane, ali za deo njih to nije bio dugoročni izbor“, navodi.

Luka dodaje i da će se na globalnom nivou i dalje otvarati veganski lokali, ali ne u nekom velikom broju.

„Umesto toga, realniji scenario je da će restorani koji nisu isključivo veganski sve više uvoditi veganske opcije u svoje jelovnike. Na taj način odgovaraju na potrebe rastućeg, ali i dalje ograničenog broja potrošača koji se okreću takvoj ishrani“, objašnjava.

Drugim rečima, veganska hrana će ostati prisutna, ali postojaće određena prirodna granica rasta.

„Za značajan deo populacije to se pokazalo kao prolazan trend, a ne trajni način ishrane. Ipak, činjenica je da su ljudi danas znatno svesniji važnosti zdravlja, a ishrana predstavlja jedan od ključnih elemenata zdravog života, što će i dalje uticati na ponudu i strukturu jelovnika“, kaže Luka.

„Street food“ i „fusion stil“ sve popularniji

U narednom periodu, Luka predviđa da će street food biti sve popularniji.

„U uslovima inflacije, street food je u velikom broju slučajeva pristupačniji širem krugu ljudi, što mu daje prednost. Pored toga, street food često nudi veću slobodu u pristupu hrani – ne uvek, naravno, ali u većini slučajeva deluje raznovrsnije, hrabrije i otvorenije za nekonvencionalne kombinacije ukusa. Takav format omogućava eksperimentisanje koje je ponekad teže izvodljivo u klasičnim restoranima. Upravo zbog toga street food često deluje interesantnije, dinamičnije i autentičnije. Ta autentičnost se najviše primećuje u urbanim sredinama, na malim prostorima i u lokalima koji su manje formalni a sve to doprinosi celokupnom iskustvu“, objašnjava Luka.

Važan faktor ovog rasta su, kako ističe, i društvene mreže. Kada se proces pripreme hrane snima, street food lokali često pružaju zanimljiviji vizuelni narativ – od same pripreme do finalnog proizvoda.

„Taj ‘iza kulisa’ moment je prirodniji i privlačniji, a često ima i ‘bolju priču’. Prizori poput autentičnog lokala na ćošku ili prodavca koji nudi samo jedan proizvod po pristupačnoj ceni, nose sa sobom osećaj spontanosti, dinamike i dostupnosti. Takođe, mislim da će fusion stilovi nastaviti da rastu u popularnosti, i to pre svega upravo kroz street food. Spajanje različitih kuhinja bilo da je reč o kombinaciji lokalnih i stranih uticaja ili o mešanju potpuno različitih gastronomskih tradicija najčešće ima najviše smisla u ovom formatu. Street food pruža prostor za takve eksperimente, čineći ih dostupnim, razumljivim i privlačnim širokoj publici“, ističe.

Interesovanje za zdravu ishranu i dalje veliko

Interesovanje za zdravu ishranu nastaviće da raste. Međutim, kao i kada je reč o veganskoj ishrani, ne u nekom naglom ili revolucionarnom obimu.

„Taj segment je već prošao kroz veliki ‘bum’ i danas se nalazi u fazi stabilnog sazrevanja. Ipak, iz godine u godinu vidimo postepeni rast svesti – sve veći broj ljudi razume da zdravlje direktno zavisi od onoga što unose u organizam. Zdrava ishrana postaje važan životni faktor, ne kao trend, već kao dugoročna navika i lična odgovornost“, objašnjava.

Koji trendovi su precenjeni

Na naše pitanje, postoji li trend kojeg smatra precenjenim, Luka ističe da je to takozvani cheddar sos, odnosno nacho cheese.

„U većini slučajeva to zapravo nije pravi cheddar, već industrijski proizvod sa veštačkim ukusom. Nemam problem sa tim ukusom, lično mi čak prija, ali problem nastaje kada se taj sos dodaje jelima u kojima mu nije mesto. Danas se često koristi samo zato što je postao trend, bez razmišljanja o balansu ukusa i identitetu samog jela. To dovodi do uniformnosti i gubitka autentičnosti u ponudi“, kaže.

Lokali koji imaju „dušu“

U narednom periodu ceniće se i lokali koji, kako kaže, „imaju dušu“. Oni iza kojih stoji istorija, porodična priča ili jasan emotivni identitet.

„Takvi restorani su nekada bili srž ugostiteljstva, ali su vremenom potisnuti brzim trendovima. Danas se ponovo javlja potreba za mestima u kojima se gost ne oseća kao potrošač, već kao kod kuće. Smatram da će upravo autentičnost, toplina i lični pečat postati ključni razlozi zbog kojih će određeni lokali biti ‘obavezni za posetiti’“, navodi.

Lične preporuke, „od usta do usta“, uvek će, kaže, imati posebnu težinu. Međutim, društvene mreže će i dalje igrati ključnu ulogu u odabiru restorana i jela.

„Razlog je jednostavan – praktičnost. Danas ljudi ne žele da pretražuju desetine sajtova i ‘glume detektive’ kako bi odlučili gde će jesti. Umesto toga, koriste društvene mreže kao alat za brzo i ciljano pronalaženje sadržaja unutar određene niše“, ističe.

Kada je reč o hrani, dodaje, njena prednost je u vizualu – ljudi mogu unapred da je vide.

„Bez obzira na to koliko verujete osobi koja preporučuje neko jelo, na kraju sami vidite kako ono izgleda i vrlo brzo formirate utisak – da li vam deluje primamljivo, kvalitetno i autentično. Taj utisak je još jači kada se prikaže i ‘pozadinska priča’: kako se hrana priprema, kako izgleda pre termičke obrade, kakav je kvalitet sastojaka. Upravo to omogućava publici da donese sopstvenu odluku. Zbog toga verujem da će preporuke na društvenim mrežama i dalje imati značajnu ulogu – one su brze, dostupne, zabavne i, u najvećoj meri, realne. Naravno, njihova vrednost uvek zavisi od kredibiliteta pojedinaca koji te preporuke daju“, zaključuje.

Bjuti industrija

Kada je reč o bjuti industriji, redakcija Forbes Srbija kontaktirala je profesionalnu šminkerku Doris Milošević.

Doris kaže da će u 2026. prirodan izgled ostati dominantan.

„Fokus je na zdravoj koži, diskretnoj šminki i ‘skin first’ pristupu. Manje slojeva, više sjaja i nege – šminka samo naglašava ono što već imamo“, ističe naša sagovornica.

Neutralni tonovi će i dalje vladati.

„Braon, bordo, tople nude nijanse, maslinasta i mekane, čokoladne boje. Sve što izgleda sofisticirano i nosivo u svakodnevici“, objašnjava.

A kada je reč o trendovima, Doris kaže da će pored SPF-a to i dalje biti kvalitetni serumi za jačanje kožne barijere i proizvodi koji daju prirodan sjaj. Bez prekrivanja, ali sa efektom zdrave kože.

„Verujem da će se sve više ulagati u kvalitet. Ljudi polako shvataju da dobra nega daje dugoročne rezultate, dok trendovi dolaze i prolaze, ali dobra koža ostaje“, kaže Doris.

Ulažite više u negu, manje u šminku

Ističe i da su preteški make-up look-ovi i agresivni trendovi koji ne prate prirodnu teksturu kože precenjeni. Tu se mogu svrstati i „viralni“ proizvodi sa kojima se preteruje bez realne potrebe.

„Moj bjuti savet za 2026. je: ulažite više u negu nego u šminku. Kada je koža zdrava, blistava i zaštićena – manje je zaista više“, zaključuje Doris.