Povratak Polaroida: Zašto mladi ponovo plaćaju fotografiju koju već imaju u telefonu?

Dok telefoni prave kristalno jasne fotografije u sekundi, a „klaud“ čuva na hiljade uspomena koje retko ko otvara, sve više ljudi bira spontanost. Malu, nesavršenu, ali reklo bi se, „skupu“ fotografiju koja postoji samo u jednom primerku. Instant kamere poslednjih godina vraćaju se u punom sjaju.

Fotograf Andrej Mihailović kaže da je interesovanje za Polaroid fotografijama poslednjih osam do 10 godina u konstantnom porastu. Ističe da taj rast nije „eksplozivan“, ali se jasno primećuje.

„Na primer, na većini rođendana će se pojaviti bar jedna osoba sa Polaroid aparatom i dobar deo ljudi će biti veoma oduševljen i uzbuđen zbog toga. Polaroid fotografije pružaju iskustvo, za razliku od pukog pritiskanja ekrana na telefonu i pravljenja 30 fotografija koje završe u moru drugih slika na telefonu. U eri svega digitalnog, nude nam fizički opipljivu fotografiju, koja ima mnogo veću emotivnu i simboličku vrednost od digitalne kopije. Upravo zato je više cenimo i zato joj se uvek radujemo“, ističe Andrej.

Takve fotografije nas teraju da zastanemo i iščekujemo rezultat.

„To vreme čekanja daje fotografiji posebnu čar, jer od jednog klika pravi ceo jedan mali ritual. Ljudi se okupljaju oko vas i svi čekaju taj magični trenutak kada fotografija počne da se pojavljuje na praznom parčetu papira. Niko ne garantuje savršen rezultat, možda boje neće biti tačne, možda kadar neće biti idealan, ali upravo na to i pristajemo. U toj neizvesnosti leži deo te čari. U svetu trenutnog zadovoljstva, Polaroid fotografije nas vraćaju strpljenju i prisutnosti u trenutku, što je dosta nas i zaboravilo kako izgleda“, objašnjava Andrej.

Polaroid vs digitalna fotografija

U razgovoru za Forbes Srbija, Andrej se osvrnuo na razliku između Polaroid i digitalne fotografije. Dok Polaroid nudi jedinstvenu i fizički opipljivu uspomenu, digitalna fotografija, s druge strane, nudi praktičnost, lakoću deljenja i neograničen broj kopija.

„Kada fotografiju napravite Polaroid kamerom, držite je u ruci i znate da je ta jedna jedina. Ako se fotografišete vas troje, napravićete tri fotografije, ali će svaka biti potpuno unikatna. Taj momenat je zauvek zapečaćen na samo tom parčetu foto-papira. Na telefonu imam hiljade fotografija koje nisam pogledao godinama i verovatno se većine tih momenata ni ne sećam. Zato svaku Polaroid fotografiju pamtim i bez da je ponovo vidim jer nije bila samo još jedan klik, već celokupno iskustvo“, objašnjava Andrej.

Dodaje da Polaroid kamere ne mogu i ne treba da pariraju digitalnim fotoaparatima jer su to potpuno različite filozofije fotografije.

„Digitalna fotografija teži savršenstvu, oštrini, rezoluciji, tačnosti boja. Polaroid je tu da na autentičan način sačuva trenutak od zaborava. Ne mora da bude savršen niti tehnički precizan. Njegova vrednost je u emociji, ne u savršeno složenim pikselima“, navodi Andrej.

Prednosti i mane

Najveća prednost Polaroida je, objašnjava on, iskustvo koje on pruža, kao i uspomena koju ostavlja iza sebe. S druge strane, cena mu je najveća mana.

„Jedno je kupiti kameru, a drugo konstantno kupovati pakovanja foto-papira, što može biti značajan trošak. Upravo zato se Polaroid najčešće koristi za posebne događaje kao što su rođendani, venčanja, putovanja. Oni trenuci za koje ljudi svesno odluče da su vredni tog ulaganja i čuvanja od zaborava“, ističe Andrej.

Kvalitet fotografije igra manju ulogu od iskustva

Andrej kaže da za privatne potrebe kvalitet fotografije igra manju ulogu od iskustva samog fotografisanja.

„Danas svaka kamera na telefonu pravi vrlo korektne fotografije, pa ljudi prirodno traže alternative koje nude drugačiji i zanimljiviji doživljaj. Zato poslednjih godina vidimo i povratak malih digitalnih fotoaparata sa početka 2000-ih. Ne zbog savršenog kvaliteta, već zbog specifičnog šmeka i nostalgičnog iskustva koje nude. Emocija često ima veću vrednost od tehničke perfekcije“, objašnjava.

Mreže diktiraju trendove, ali…

Društvene mreže još dodatno podgrevaju ovaj trend. Međutim, one teško stvaraju emociju tamo gde emocije nema.

„Polaroid fotografija ima snažnu emotivnu osnovu, a mreže taj efekat samo dodatno pojačavaju. U tom smislu, uticaj društvenih mreža je značajan, ali bih rekao da nije presudan“, zaključuje.

Mreže, kaže on, diktiraju trendove. To se oseća naročito u pojavi Tiktoka, gde se mogu videti velike i nagle promene u tim trendovima.

„Polaroid fotografija uspeva da se zadrži u nekoj zlatnoj sredini. Nikada nije potpuno dominantna, ali nikada nije ni potpuno zaboravljena. Predstavlja klasik koji postoji još od 1950-ih godina i verujem da će još dugo ostati sa nama u našim najlepšim momentima“, objašnjava Andrej.

Trend koji traje godinama

Marko iz radnje foto-opreme BM Focus, kaže da interesovanje za aparatima koji daju instant fotografiju traje već oko desetak godina kod nas.

Najčešće ih kupuju mladi ljudi, naročito devojke. Iako je broj profesionalaca, kako kaže, „skoro pa zanemarljiv“, instant fotografija je i dalje popularna. Kupci ih najčešće kupuju kao poklon, ali ima i onih čiji je primarni motiv zabava.

Modeli koji se najviše prodaju su Instax mini aparati i štampači, čiji je cenovni rang od 13.500 do 20.000 dinara.

A da li je ovaj trend prolazan, Marko kaže da je to teško utvrditi.

„Za sad deluje da je došlo do nekog zasićenja, ali to ne mora da znači da trend izumire“, ističe Marko.

Priča započeta 1947. godine

Instant fotografija, magična slika koja je nastajala „u sekundi“, svoju priču započinje 1947. godine, kada je Edvard Land predstavio prvi instant fotoaparat. Njegova ideja bila je jednostavna, a revolucionarna: slika nastaje odmah, bez čekanja na razvijanje filma. Tokom 70-ih i 80-ih Polaroid je postao simbol spontanosti i kreativnosti. Svaka fotografija sa belom ivicom nosila je sa sobom dozu nostalgije i unikatnosti. Ipak, dolaskom digitalne revolucije i pametnih telefona krajem 90-ih i početkom 2000-ih, klasične Polaroid fotografije su gotovo nestale sa tržišta. Danas, međutim, njihov duh opstaje u retro verzijama, podsećajući nas zašto je Landov izum nekada bio čarolija u rukama svakog fotografa.

Generacija Z i Milenijalci najviše reaguju na instant fotografiju

Teodora Višnjić i Ana Radivojević iz marketinške agencije Space Ant Digital kažu da nostalgija igra veliku ulogu, ali da ona nije jedini razlog. Saglasne su da Polaroid vraća vrednost trenutku jer nema filtera, ponavljanja, savršenstva.

„Upravo ta nesavršenost i spontanost danas imaju veliku emocionalnu vrednost, a emocija je često najjači pokretač potrošačkih odluka“, ističu.

Na ovakav tip fotografije najviše, kako su istakle, reaguju Generacija Z i Milenijalci.

„Gen Z traži autentičnost i ‘realne’ momente kao kontrast digitalnom savršenstvu, dok Milenijalci imaju i emotivnu povezanost sa fizičkim uspomenama. Polaroid je posebno popularan i među kreativcima, na događajima, venčanjima i u lajfstajl segmentu, jer svakom trenutku daje lični pečat“, navode.

Polaroid više kao lajfstajl simbol nego kao tehnološki proizvod

Društvene mreže su doprinele popularnosti promocijom ne samo proizvoda, već i osećaja.

„Polaroid fotografije su postale simbol spontanosti, intime i ‘usporenog’ trenutka, što je danas veoma privlačno u moru savršenog, ali često neautentičnog sadržaja. Instagram i Tiktok su kroz estetiku, storytelling i sadržaj korisnika dodatno učvrstili tu percepciju“, objašnjavaju.

U razgovoru za Forbes Srbija navode i da je kombinacija retro proizvoda i iskustva ono što privlači potrošače, ali ipak, malo više prednosti daju iskustvu.

„Vidimo povratak vinila, film fotografije i analognih formata, ali ono što ljudi zapravo traže jeste emocija i trenutak koji ima težinu. Polaroid nije samo kamera – to je mala ceremonija, iskustvo i fizička uspomena u digitalnom svetu“, kažu.

Ističu i da ovo nije prolazan trend.

„Intenzitet interesovanja može da varira, ali potreba za autentičnim iskustvima ostaje. Polaroid je danas više ajfstajl simbol nego samo tehnološki proizvod, a takvi proizvodi imaju mnogo duži život od klasičnih trendova“, zaključuju.