Povratak u zlatno doba gejminga: Kako retro video igre uspevaju da opstanu

Retro video igre vraćaju nas u vreme kada su pikseli bili heroji, a jednostavna grafika nudila beskrajnu zabavu. Osamdesete, devedesete i rane dvehiljadite u kojima su glavne zvezde bile Super Mario i Pac-Man zauzimaju posebno mesto u srcima gejmera gotovo svih generacija.

Za one koji nisu upoznati, retro video igre obuhvataju stare naslove legendarnih igara, kao što su Tetris, Prince of Persia i Sonic the Hedgehog.

Iako je grafika značajno napredovala od tada, naši sagovornici poručuju da su i dalje popularne. Za Forbes Srbija objašnjavaju kako i zašto opstaju uprkos konkurenciji novih, modernijih igara.

Ljudi vole da se prisete lepših vremena

Gejming novinar Jovan Krstić za Forbes Srbija kaže da su retro video igre i dalje popularne iz više razloga, ali pre svega zbog nostalgije.

„Žudimo za stvarima sa kojima smo upoznati i volimo povremeno da se povučemo u ta okruženja, za koja znamo i koja nas možda podsećaju na neka lepša vremena. Kako to važi za filmove, serije, muziku, tako isto važi i za igrice. Ljudi prosto vole da se prisete lepših vremena, da pogledaju svoju staru konzolu, sednu i odigraju par partija omiljene igre“, objašnjava Jovan.

Jovan ističe da nove igre zahtevaju više vremena i posvećenosti, a kako živimo ubrzanim tempom, nemamo tu vrstu „luksuza“ da posvetimo toliko vremena upoznavanju sa nekom novom igrom.

„Retro video igre nisu previše kompleksne. Kontrole u njima su poznate, kontrolna shema je jednostavnija. Prosto su igre bile dizajnirane tako da budu pristupačne većem broju ljudi, široj publici. Mislim da ih je to primarno privlačilo“, kaže Jovan.

Shodno tome, moderno doba je privuklo i prve prave emulatore video igara sa starih konzola. Sada se igre koje su nekada bile popularne na PlayStation 1, Nintendo i sličnim uređajima, mogu igrati i na računarima i mobilnim telefonima. Kako je objasnio, današnji telefoni su dovoljno jaki da mogu da podrže takav tip igre.

„Sada postoji trud da se očuva što više od tih igara, zato što je danas veoma teško doći do njih. Da li zbog problema sa licencama ili nekih pravnih sporova. Mnogi izdavači i razvojni timovi ne mogu da naprave ‘rimejk’. Tako da su ljudi sa pravne strane limitirani, nemaju toliki pristup starim igrama kao što su nekada imali – CD kao medijum izumire, mnoge konzole i računari nemaju uopšte disk drajv da bi mogle da se igraju stare igre“, navodi Jovan.

Šta nas vraća retro igrama

Ukusi publike se nisu mnogo promenili – tako bar kažu sagovornici. Od brojnih inovativnih elemenata igre, jedan je, bar zasigurno, ostao isti. Priča.

„Mislim da je to ostao glavni faktor koji privlači igrače. To je nit koja se provlači kroz svaku generaciju igara. Ljudi su igrali one stare pikselizovane igre za Nintendo i Segu, zato što su imali dobru priču, zato što su se uneli u likove. Iako su tada tehničke mogućnosti bile dosta ograničene, putem teksta smo mogli da se uživimo“, ističe Jovan.

On dodaje i da je danas fokus više na filmskom doživljaju, gde se često, nekad i previše, skreće na filmsku stranu. Nove igre su, kaže, predstavile novu mehaniku i širi dijapazon mogućnosti. Potrebno je više sati da se „pređu“ i istraži sve što one nude.

„Multiplejer je, gledano istorijski, relativno nova stvar. To je počelo da se razvija kasnih devedesetih, ranih dvehiljaditih. Ljudi žele da podele to igračko iskustvo s drugima, da igraju zajedno sa ljudima širom planete. Mislim da je to stvar koja prožima igru kroz istoriju“, navodi Jovan.

Kvantitet nauštrb kvaliteta

Umesto da se fokusiraju na kreiranje nečeg unikatnog, oni koji danas prave igrice, sve više se fokusiraju na kvantitet, objašnjava Jovan.

„Ljudi koji prave igrice gledaju šta su imale neke ranije igre koje su uspele, koji su to elementi i pokušavaju da ih iskopiraju. Nije slučajnost što sve više studija se fokusira na pravljenje ‘rimejkova’, ‘rimastera’, zato što žele da ponovo ožive publiku, možda nekih izolovanih franšiza. Žele da novijoj generaciji predstave neke igre iz te franšize, da bi u budućnosti možda napravili nastavak“, kaže on.

Nova Rokstarova GTA trilogija je veoma traljavo određena, čisto da se uzme laka lova. Shodno tome, ljudi su glasali svojim novčanicima

Jovan Krstić, gejming novinar

Da li im to uspeva? „Đene-đene“. Jovan ističe i da postoji dosta slučajeva gde su rimejkovi „traljavo odrađeni“.

„Najsvežiji primer je Rokstarova GTA trilogija. Oni su upakovali San Andreas, Vice City i GTA 3 u jedan paket. I to su predstavili kao novi ‘rimaster’. Bolja grafika, neke male promene u samoj igri kako bi kao poboljšali iskustvo. Međutim, taj posao je vrlo traljavo odrađen. Vidi se da je to urađeno ofrlje, čisto da se uzme laka lova i ljudi su prosto glasali svojim novčanicima. Ta igra se nije dobro prodavala. I sada se Rokstar iz petnih žila trudi da u hodu prepravi te greške i da pokuša opet da kupi igrače“, kaže on.

Svi se na kraju, objašnjava on, vrate na GTA San Andreas.

„Najveća boljka jeste što su oni izbacivanjem te igre obrisali originalnu igru. Bilo ko, ko bi želeo da kupi originalnu igru, više to ne može. Može jedino putem piraterije. Mnogi ljudi su pravili ‘modove’ za originalnu verziju San Andreas, Vice City, u pokušaju da to poboljšaju. Međutim, Rokstar bi možda trebalo da pokuša da to prisvoji, da priđe tim ljudima, da ih pita za savet. Umesto toga, oni su samo počeli da šalju tužbe, da skidaju te igre sa interneta jer su ih gledali kao konkurenciju. Ti ljudi su mogli da im budu potencijalna ispomoć na zadatku“, dodaje.

Retro igre koje su i dalje tražene

Igre za PlayStation 1 i 2, Nintendo i Xbox 360 su, prema svedočenju našeg sagovornika, i dalje najtraženije. U pitanju su veoma poznati naslovi: Need For Speed, Mario, Twisted Metal, Crash Bandicoot, Final Fantasy i mnogi drugi.

„Nintendo nije baš veliki fan emulacije. Oni su pokrenuli brojne tužbe protiv ljudi koji su pokušali da naprave emulatore za njihove igre. Smatraju da ti ljudi uzimaju novac iz njihovog džepa, iako se sam Nintendo nedovoljno trudi da ljudima legalno omogući da igraju igre, da ne moraju da traže igre preko piratskih sajtova“, ističe Jovan.

Retro igre – „one igre sa pikselima“

Način na koji se danas igraju video igre u velikoj meri je promenjen. To pokazuje i uvođenje multiplejer komponente u moderne igre, koja danas postaje možda i jedna od glavnih preferencija mlađih generacija. S tim u vezi, mlađa publika i nije baš toliko zainteresovana za stare, retro video igre.

„Mislim da je to nekako prirodno. I ja kada sam bio u njihovim godinama, nije me nešto preterano zanimalo da igram igre iz sedamdesetih. ‘Ono sa pikselima’ – oni tako doživljavaju igre za Plejstejšn 1 i 2. Možda je to i površan način posmatranja stvari, ali to su njihovi ukusi i preferencije. Mi tu ne možemo mnogo da uradimo. Ako ih teramo da probaju da igraju, samo ćemo im još više zgaditi to. Treba ih pustiti da sami traže“, zaključuje Jovan.

Sve je teže naći servis za popravku konzola

U razgovoru sa sagovornicima, otkrili smo da je u današnje vreme veoma teško pronaći mesto u kome se mogu popraviti konzole.

„Teško je pronaći delove. Sve je manje i manje ljudi koji se time bave, makar u našim krajevima. U inostranstvu, recimo u centralnoj Americi i Evropi, postoje ljudi koji su posvećeni sređivanju tih konzola. Sve je to priroda stvari. Kako hardver stari, veće su šanse da će se pokvariti. Sva tehnologija se pokvari u nekom trenutku. Iz tog razloga je emulacija na usponu, jer ljudi traže način da očuvaju stare igre koje su igrali, za slučaj da u nekom trenutku više ne bude Plejstejšna, Nintenda ili Sege“, objašnjava.

Najčešći kvarovi

Direktor prodaje kompanije Game Centar Bogdan Mitić za Forbes Srbija kaže da još ima potražnje za retro gejming konzolama. To su najčešće kolekcionari i entuzijasti koji žele da ih očuvaju, te se stoga i javlja to interesovanje. „Najčešće su na servisu konzole poput Sony PlayStation 1 i 2, Nintendo Game Boy serije, Sega Genesis, kao i druge popularne konzole iz 80-ih i 90-ih godina“, kaže Bogdan. Popravke su, međutim, jednostavnije jer imaju manje složene komponente i ne zahtevaju specijalne alate, navode iz kompanije. „Delovi su često standardni i mogu se lako zameniti. Kod novijih konzola, popravke su zahtevnije zbog napredne tehnologije, kompaktnog dizajna i potrebe za specijalizovanim alatima. Takođe, rezervni delovi za novije konzole su skuplji i teže dostupni van ovlašćenih servisa. U suštini, starije konzole su lakše za kućne popravke, dok novije često zahtevaju stručnu pomoć“, ističe Bogdan. Bogdan je pobrojao i nekoliko najčešćih kvarova. Ti kvarovi uključuju: problemi sa čitačima diskova (kod konzola sa CD/DVD), problemi sa kontrolerima, problemi sa napajanjem, loši kontakti u priključcima, kvarovi na matičnoj ploči. Neki od specifičnijih problema po modelima uključuju: NES – problem sa učitavanjem igara zbog lošeg kontakta, SNES – dotrajali kondenzatori ili zaglavljeno dugme za reset, PlayStation 1 – slab laser i problemi sa grejanjem, Nintendo 64 – istrošeni džojstici, Game Boy – linije na ekranu ili neispravni dugmići, Dreamcast – problemi s diskovima ili naglo resetovanje, Atari 2600 – kvarovi u RF izlazu, PS2 – slab laser i pregrevanje. Nabavka originalnih delova za popravku starijih konzola, kažu iz kompanije, može biti izazovna zato što većina proizvođača ne proizvodi zamenske delove za zastarele modele. „Međutim, specijalizovani servisi često imaju zalihe originalnih delova ili koriste kvalitetne zamenske komponente kako bi obavili popravke“, kaže Bogdan.

Publika traži vizuelno naprednije igre

Jovan Jaramaz ,game level dizajner i osnivač kompanije Oxyverse, za Forbes Srbija kaže da je nostalgija ono što pokreće gejmere da se vrate retro igrama. Međutim, danas se sve više traže dublje, kompleksnije, vizuelno naprednije i atraktivnije igre.

Osim toga, Generacija Z i Generacija Alfa vrednuju i socijalni aspekt igara, mogućnost prilagođavanja iskustava prema svojim afinitetima. Svi ti aspekti ogledaju se i u kreiranju multiplejer igara koje su danas veoma popularne.

Spojem socijalne komponente i vizuelno naprednije igre, Jovan je došao do ideje da kreira igru Ludo: Animal Heroes koja oživljava retro vrednosti. Reč je o tradicionalnoj igri „Ne ljuti se, čoveče“, ali u digitalnom i pomalo unapređenom izdanju.

„Naglasak je na društvenom aspektu i povezivanju ljudi, gde ekipa prijatelja može da se nađe zajedno, naprave neku klopu i da igraju nešto zabavno i dele zajedničke trenutke. Naravno i kroz samu pristupačnost, gde je igra dovoljno jednostavna i šarenolika da bude super porodično iskustvo za ekipu od 8-88 godina“, ističe Jovan.

Retro igre su ga, kaže, više oblikovale, nego inspirisale za kreiranje igara.

„Naša želja je bila da unapredimo planetarno poznatu igru ‘Ne ljuti se, čoveče’ i da igračima pružimo novo i zabavno, a opet dovoljno poznato iskustvo, a ono što je i najbitniji faktor – uslovi na tržištu i potražnja podržavaju tu ideju“, ističe Jovan.

Koliko su se igre promenile

Ivan Jovanović, direktor za razvoj proizvoda u kompaniji Playstudios Europe, za Forbes Srbija kaže da današnja, mlađa publika ima nešto drugačije ukuse u odnosu na stariju. To je odraz trenutne faze evolucije gejminga.

„Postoje primeri retro igara koje su modernizovane i prilagođene novim generacijama igrača – ili modifikacijom originalne igre (poboljšanjem mehanike igranja i „presvlačenjem“ u moderna grafička rešenja) ili novim iteracijama starih igara (nastavcima). Primer za prvo je Tetris, primer za drugo su npr. nastavci poteznih strategija iz X-COM franšize“, kaže Ivan.

Moderna publika jednako prihvata i igre koje imaju veoma uprošćenu grafiku, kao što je Among Us, i igre na kojima rade armije profesionalnih umetnika, kao što je Red Dead Redemption

Ivan Jovanović, direktor za razvoj proizvoda Playstudios Europe

Dve stvari su se, kako je igra napredovala, promenile – mehanika i estetika. Kada je reč o mehanici, Ivan ističe da današnja igra ima dosta dodirnih tačaka sa starim igrama, ali je dizajn tih mehanika podignut na sofisticiraniji nivo i daje bolje igračko iskustvo.

„Kada pričamo o estetici, s jedne strane iz godine u godinu se približavamo tehničkim mogućnostima koje mogu da čine grafiku igara sve približnijom realnom svetu, s druge strane takođe u fazi raznih kreativnih grafičkih eksperimenata koje čine pejzaž modernih igara veoma šarolikim. Moderna publika jednako prihvata i igre koje imaju veoma uprošćenu grafiku, kao što je Among Us, i igre na kojima rade armije profesionalnih umetnika, kao što je Red Dead Redemption“, navodi Ivan.

Unapređena grafika ili potpuni rimejk

„Remasterovane“ verzije starih igara variraju po kvalitetu. To zavisi od toga da li je reč o, kako kaže, „fejsliftingu“ starih igara sa skromnim unapređenjem grafike (poput Warcraft 3 Reforged) ili o potpunom rimejku starih igara koji koriste svu dostupnu tehnologiju za moderne igre (Silent Hill 2).

Ivan napominje i da su glavni izazovi u revitalizaciji starih igara to kako održati srž igračke mehanike, kako da igra sadrži estetski identitet, a prilagoditi je afinitetima modernih igrača.

„Idealan balans bi bio da osoba koja je igrala originalnu igru pomisli da je rimejk ‘baš onakav kakvim ga pamti’, a da moderni igrači mogu da prihvate igru kao da je napravljena za njih. Drugi pravac u modifikaciji starih igara je dodavanje novih mehanika na postojeću, koje mogu da učine igračko iskustvo bogatijim i da unesu svežinu u već oprobanu osnovnu formulu“, kaže Ivan.

Lista retro igara koje preporučuju naši sagovornici

1. Crash Bandicoot 2. Age of Empires 2 3. Star Craft 4. Need For Speed Underground 5. Most Wanted 6. Carbon 7. GTA – San Andreas, Vice City… 8. Super Mario 9. Tanks 10. Donkey Kong 11. Mortal Kombat 12. Twisted Metal 13. Crash Team Racing 14. Red Alert 2 15. Counter Strike