Pravi način da proslavite rođendan na poslu
Malo je tradicija na radnom mestu koje deluju toliko bezazleno kao proslava rođendana.
Obično tu budu torta, čestitka, možda kratko zajedničko pevanje „Srećan rođendan“, a zatim se svi vrate poslu. Deluje kao jednostavan način da se izgradi dobra radna kultura i pokaže zahvalnost zaposlenima.
Ipak, proslava rođendana postala je iznenađujuće složena.
Neki zaposleni vole da budu u centru pažnje. Drugi to doživljavaju kao neprijatnost. Neki cene javno priznanje i čestitke, dok bi drugi najradije da taj dan prođe neprimećeno. Kada se tome dodaju zaposleni koji rade na daljinu, hibridni timovi i sve raznovrsnija radna okruženja, ono što je nekada bila jednostavna tradicija lako može postati neprijatna situacija.
Izazov za rukovodioce nije u tome da odluče da li su rođendani važni, već da shvate da ih ljudi doživljavaju na veoma različite načine.
Najbolje proslave odražavaju osobu, a ne tradiciju
Mnoge organizacije proslavi rođendana pristupaju po ustaljenom obrascu. Svako dobije istu tortu, istu čestitku i isto javno rođendansko obaveštenje u kancelariji.
Takav pristup deluje pravedno, ali ne mora da znači da je i pažljiv ili promišljen.
Istraživanja pokazuju da zaposleni najviše cene priznanje kada je prilagođeno njihovim ličnim željama, umesto da se sprovodi po jednoličnom, generičkom obrascu. Takvo priznanje dobija na značaju zato što pokazuje da je neko obratio pažnju na pojedinca, a ne zato što svi prolaze kroz potpuno isto iskustvo.
Za jednog zaposlenog to može značiti okupljanje tima na kafi. Drugi će više ceniti rukom napisanu čestitku. Nekome će, pak, najviše značiti mogućnost da tog dana ode s posla sat vremena ranije kako bi rođendan proslavio sa porodicom.
Sam rođendan je manje važan od osećaja da su nečije želje i sklonosti uvažene. Paradoksalno, najinkluzivnija proslava rođendana retko je i najraskošnija. To je ona koja uvažava činjenicu da ne vole svi da slave na isti način.
Mali gestovi često ostavljaju najveći utisak
Menadžeri ponekad pretpostavljaju da su za smislenu proslavu potrebni značajan trud ili veliki troškovi.
Međutim, zaposleni najčešće pamte mnogo jednostavnije stvari.
Promišljenu poruku od rukovodioca koji retko šalje lične imejlove. Omiljenu grickalicu koja ih čeka na radnom stolu. Zajednički ručak tima na kojem se razgovor ne vrti isključivo oko posla.
Takvi trenuci su važni jer prenose poruku koja prevazilazi obično „Srećan rođendan“. Oni poručuju: „Poznajemo vas.“
Istraživanja pokazuju da su zaposleni angažovaniji kada osećaju da su prepoznati kao pojedinci, a ne samo kao radnici. Osećaj da ih kolege i rukovodioci poznaju i uvažavaju jača pripadnost, poverenje i posvećenost mnogo više nego upadljivi, ali bezlični gestovi.
Vrednost takvih gestova ne meri se količinom potrošenog novca.
Ona se meri time koliko su lični i iskreni.
Javno čestitanje nikada ne bi trebalo da bude obavezno
Mnoge tradicije na radnom mestu polaze od pretpostavke da svi vole da budu u centru pažnje. To jednostavno nije tačno.
Nekim zaposlenima kancelarijske proslave prijaju i daju im energiju. Drugima su veoma neprijatne. Kulturno poreklo, ličnost i životne okolnosti utiču na to kako neko doživljava rođendane, a te razlike zaslužuju isto poštovanje kao i svaka druga potreba zaposlenih.
Istraživanja pokazuju da ljudi ostvaruju bolje rezultate kada imaju osećaj da sami odlučuju kako će učestvovati u društvenim aktivnostima na poslu. Kada zaposleni mogu da izaberu da li žele ili ne žele javnu proslavu, stvara se radno okruženje u kojem se osećaju uvaženo, a ne primorano.
Najjednostavnije pitanje koje menadžer može da postavi često je i najvrednije:
„Kako biste voleli da proslavite svoj rođendan na poslu?“
Odgovor na to pitanje može poštedeti nekoga iskustva koje nikada nije želeo.
Rođendanska tradicija gradi dobru kulturu svakog dana
Rođendani nikada ne bi trebalo da budu jedini trenutak kada se zaposleni osećaju cenjeno.
Organizacija koja s velikim entuzijazmom proslavlja rođendane, ali tokom ostatka godine retko odaje priznanje za trud i zalaganje zaposlenih, šalje nenamernu poruku. Zahvalnost postaje događaj koji se obeležava jednom godišnje, umesto svakodnevne navike.
Najuspešnije organizacione kulture ne oslanjaju se na rođendane kako bi zaposleni stekli osećaj da su vrednovani. One rođendane koriste kao još jednu priliku da učvrste kulturu u kojoj su zahvalnost, priznanje i ljubaznost već sastavni deo svakodnevnog rada.
Zaposleni retko procenjuju kompaniju po tome da li ih je u kuhinji čekala torta.
Mnogo više im znači da li je njihov menadžer primetio njihov doprinos u martu, pružio podršku tokom teške nedelje u julu i javio se nakon izazovnog projekta u oktobru.
Proslava rođendana može biti lepa i pažljivo osmišljena tradicija, ali ne može zameniti promišljeno i kvalitetno liderstvo.
Lideri koje zaposleni najduže pamte nisu oni koji su organizovali najveće proslave.
To su oni koji su učinili da se ljudi osećaju cenjeno mnogo pre nego što je njihov rođendan stigao – i dugo nakon što je prošao.
Bendžamin Lejker, saradnik Forbes