Preispitajte svoja putovanja: Prekomerni turizam podstiče nova letovanja u Evropi

Prekomerni turizam u Evropi postao je ključno pitanje globalnih putovanja tokom leta 2024. Uz najave rekordnog broja turista za 2025, mnoge poznate destinacije uvode mere za borbu protiv gužvi, a protesti se planiraju širom Evrope. Putnici bi trebalo da preispitaju svoje navike i destinacije kako im prekomerni turizam ne bi uništio odmor.

Da li će 2025. doneti savršenu oluju prekomernog turizma

Godina 2024. bila je prelomna za svetski turizam. Broj međunarodnih dolazaka dostigao je nivo od 96 odsto pre pandemije, a priče o prekomernom turizmu dominirale su naslovima širom Evrope. Bila je to godina kada su stanovnici i gradske vlasti Evrope rekli dosta neograničenom pristupu popularnim destinacijama. Venecija je uvela turističku taksu, gradovi poput Amsterdama i Firence uveli su ograničenja za kratkoročni zakup, a grčki Akropolj je ograničio broj dnevnih posetilaca na 20.000. Kruzing kompanije reagovale su na antituristički sentiment preusmeravanjem ka Karibima.

Turistička industrija je odgovorila na prekomerni turizam stavljajući održivost u prvi plan putničkog iskustva, a „zamenske destinacije“ postale su uobičajen termin.

„Želite da izbegnete gužvu u Parizu? Idite u Antverpen ili Briž!“

Ipak, postoje razlozi za zabrinutost da Evropu čeka još jedno leto sa savršenom olujom prekomernog turizma

• Analitičari veruju da će međunarodna putovanja doživeti najznačajniji pomak do sada. Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA) predvidela je da će avio kompanije ove godine prevesti više od pet milijardi putnika. To je najveći broj ikada. Iako nije jasno kako bi Trampove tarife mogle da utiču na dugoročnu potrošnju na putovanja, to je povećanje od 6,7 odsto u poređenju sa 2024.
• Njujork Tajms izveštava da antiturističke grupe planiraju proteste širom Evrope 15. juna. Lideri Južnoevropske mreže protiv turizma još se nisu odlučili tačan oblik protesta. Međutim, razmatraju taktike poput marševa, blokada aerodroma, sprečavanja ulaska turista na istorijske lokalitete i zaustavljanja turističkih autobusa.
• Novo istraživanje Evropske turističke komisije (ETC) pokazuje porast unutar putovanja unutar Evrope. Dakle, broj Evropljana koji nameravaju da putuju po Evropi ovog leta, porasli su u odnosu na prošlu godinu. Putnici planiraju duže boravke i troše više.

Ako posećujete omiljene destinacije problem prekomernog turizma je realan

Evropa se suočava sa problemom prekomernog turizma još od 1843, kada je Vikor Igo zapisao: „Uskoro će Bijaric imati rampe na dinama, stepenice na liticama, kioske na stenama, klupe u pećinama. Tada Bijaric više neće biti Bijaric, već nešto izbledelo, kao Dip i Ostende“.

Francuska je najposećenija zemlja sveta. U 2023. godini bilo je 72,4 miliona turista. To je 1,6 miliona više od sledeće najpopularnije zemlje, Španije. Pojedine lokacije brzo postaju pretrpane. Francuska vlada od 2023. pokušava da preusmeri 80 odsto turista koji posećuju samo 20 odsto znamenitosti, poput Mon Sen Mišela i spektakularnih litica Etrata u Normandiji. To ponekad radi objavljivanjem fotografija dugih redova na društvenim mrežama kako bi obeshrabrila dalji priliv posetilaca.

Prema podacima Statista, Francuska ipak ima manju gustinu turista od Španije, čija ostrva Majorka, Menorka, Ibica i Kanarska ostrva spadaju u najposećenije evropske destinacije u odnosu na broj stanovnika. Upravo su španski meštani najviše protestovali 2024. Prskali su turiste vodenim pištoljima u Barseloni, blokirali plaže šetnjama po pešačkim prelazima na severu, ili štrajkovali glađu na Tenerifima. Stanovnici duž autobuske linije 116 u Barseloni uspešno su se obratili gradskim vlastima sa zahtevom da Gugl i Epl Maps ulone tu rutu kako bi se smanjio broj turista.

Zato možda vredi izbegavati mesta koja se najčešće pojavljuju na društvenim mrežama prilikom posete zapadnoj Evropi.

Najzagušenije destinacije

Hipsi, platforma za influenser marketing, analizirala je najprenaseljenije Instagram destinacije Evrope za 2025. kako bi pomogla putnicima u odabiru. Uzima se u obzir gustina turista (broj turista po km²) i broj heštagova na Instagramu, kao odraz fizičke gužve i popularnosti na mrežama. Koncept je zanimljiv, sličan ideji francuske turističke organizacije koja šalje upozorenja kada su lokacije pretrpane.

Ženeva, Pariz i Rim su tri najzagušenije destinacije. Ženeva ima 8 miliona posetilaca godišnje na malom prostoru, pa je odnos turista po površini izuzetno visok, naročito oko čuvene Ženevske fontane. Pariz ima znatno veću urbanu površinu, ali se visoko rangira zbog 50 miliona posetilaca godišnje. Rim prednjači po broju Instagram heštagova – čak 31 milion. Iako Rim ima najveću površinu među deset najposećenijih gradova, njegova popularnost na društvenim mrežama i 35 miliona posetilaca stvaraju velike gužve. Rim generiše više od šest puta više heštagova od Ženeve.

Tabi Vikunja osnivač platforme Hipsi izjavio je povodom izveštaja: „Rastući nesklad između popularnosti na društvenim mrežama i stvarnih kapaciteta za fizički turizam predstavlja suštinski izazov za upravljanje evropskim destinacijama. Kada kompaktni istorijski centri privuku milione posetilaca u prostore koji nikada nisu bili dizajnirani za takve mase, dolazi do zagušenja koje ugrožava i iskustvo turista i kvalitet života lokalnog stanovništva“.

Blagi zaokret ka novim destinacijama

Srećom, postoje naznake da se putnici blago okreću od večitih evropskih favorita. Istraživanje ETC-a (Evropske turističke komisije), Monitoring Sentiment for Intra-European Travel, pokazuje blagi pad popularnosti tradicionalnih mediteranskih destinacija, za 8%, dok interesovanje za istočnu Evropu raste, sa porastom od 3% na godišnjem nivou.

Kraj 2024. obeležile su mnoge liste preporuka za putovanja, a mnoge su potvrdile da putnici sve više gledaju ka istoku Evrope, gde je, na primer, Albanija zabeležila rast popularnosti. Osim prekomernog turizma, ovaj trend verovatno je povezan s potrebom putnika da maksimalno iskoriste svoj budžet u uslovima političke i ekonomske neizvesnosti. To donosi dvostruku korist.

Izbegnite gužve

Ukoliko želite da izbegnete gužvu, CNTraveler navodi sedam evropskih destinacija sa uobičajenih lista koje morate posetiti. Ironija je u tome što kada se pojave na listi manje gužve, obično su suprotne: Slovenija, Hrvatska, Češka, Turska, Austrija, Mađarska i Crna Gora.

Međutim, brojke su zapanjujuće. U poređenju s podacima iz 2024, rezervacije za Crnu Goru za jul, avgust i septembar 2025. porasle su za 24 odsto. Za Budimpeštu čak 143, za Austriju 243, Tursku 272, Češku 309, Hrvatsku 356, a za Sloveniju čak neverovatnih 473 odsto.

Kontrola prekomernog turizma u Evropi

Kvote su sve češći alat u upravljanju turističkim lokacijama. Primer je ograničavanje jednodnevnih posetilaca kamenitim liticama Sugiton Calanque kod Marseja na samo 400 ljudi dnevno. Luvr, najposećeniji muzej na svetu sa devet miliona posetilaca godišnje, planira da ograniči broj ulazaka i podstakne posetioce da razgledaju i druge umetnine osim Mona Lize. Ostrvo Brehat u Bretanji na severu Francuske ponovo je uvelo jutarnju kvotu za brodove kako bi se sprečio prekomerni turizam.

Formiranje cena je još jedno moguće rešenje. Venecija širi primenu ulazne takse, uvedene 2024, na veći broj dana u toku godine 2025. Hotelske taksepostoje već više od decenije u mnogim velikim gradovima.

Prema mišljenju platforme Statista, takse za ulazak i boravak u hotelima su preširoke da bi bile efikasne. Efikasniji pristup bio bi dinamičko formiranje cena, koje bi uskladilo ponudu s potražnjom. Umesto fiksnih cena tokom cele godine, zašto ne naplaćivati više u špicu sezone, čime bi se podstaklo putovanje van sezone? Hoteli bi imali stabilniji prihod tokom cele godine. Takođe, Statista predlaže da se hotelijerske takse formiraju kao procenat od cene sobe, sa dodatkom sezonskog indeksa. Tako da oni koji plaćaju najskuplje sobe u sezoni plaćaju i više taksi.

Globalna anketa kompanije SiteMinder pokazuje da se potrošači slažu s dinamičkim formiranjem cena u vreme najveće gužve – 65% ispitanika se slaže, dok je samo 13% protiv.

Ključ je u planiranju

Takođe je pametno proveriti da li vaša putna osiguranja pokrivaju posledice prekomernog turizma. Mnoge polise sada nude nadoknadu, na primer, ako lokalitet koji ste planirali da posetite bude zatvoren zbog gužve. Možete i kupiti osiguranje sa klauzulom „Otkaži iz bilo kog razloga“ ako ste zabrinuti zbog negativnih vesti o destinaciji koju planirate da posetite.

Kako prekomerni turizam i dalje remeti popularne destinacije, putnici se suočavaju s izborom. Da li se prilagoditi održivim praksama ili rizikovati prenatrpane i oslabljene doživljaje. Uz dinamičko formiranje cena, kvote i alternativne destinacije koje dobijaju na značaju, turistička industrija se menja – ali ključ za ispunjen odmor 2025. leži u promišljenom planiranju.

Vredi se prisetiti reči akademika Žana Mistlera.

„Turizam je industrija koja prevozi ljude koji bi bolje prošli da su ostali kod kuće – na mesta kojima bi bilo bolje bez njih“.

U svetlu prekomernog turizma u Evropi, vaš odmor će vam biti zahvalan ako se pre puta zapitate: Koliko ljudi je već stiglo tamo gde i vi želite da idete?

Aleks Ledsom, saradnica Forbes