Preko dana u banci, uveče u kostimu Deda Mraza: Kako izgleda posao koji traje već 20 godina

Ne živi na Severnom polu, ne leti svake večeri sa irvasima i ne ulazi u domaćinstva kroz dimnjak. Preko dana radi u banci kao tim lider u HR sektoru, a svake godine u ovo doba postaje Deda Mraz. Ivan Kovačević, za Forbes Srbija, priča o tome kako je nositi najpoznatiji kostim, dok istovremeno balansira između ozbiljnog posla i prazničnih čarolija.

Kaže, oba posla imaju jednu veliku zajedničku tačku, a to je rad sa ljudima.

„Životna želja mi je bila da budem učitelj. U banci obučavam ljude, kreiram sadržaj, držim treninge, što je neka vrsta ispunjenja te želje. Razlika je samo u publici: tamo radim sa odraslima, ovde radim sa decom. Mada, često se ispostavi da su i odrasli – deca. U oba slučaja potrebno je animirati, nasmejati, naučiti i ostaviti dobar trag. Na kraju dana, bilo da nosim košulju ili crvenu kapu, posao je isti: rad sa ljudima i malo magije.🎅“, ističe Ivan.

Već je imao konstituciju za Deda Mraza, samo je kostim falio

Ideja se, kaže on, rodila sasvim slučajno, kao i mnoge dobre stvari u životu.

„Moj prvi posao nakon završene škole bio je agent za nekretnine. Oduvek sam voleo rad sa ljudima, a jedan kolega iz agencije je honorarno radio kod nas, dok mu je stalni posao bio u Dečijem kulturnom centru. U neobaveznom razgovoru o praznicima došli smo do toga da su mu hitno potrebni Deda Mrazovi za višednevne dečije događaje na Sajmu. Kako sam i tada, pre tačno 20 godina, već imao ‘konstituciju za Deda Mraza’, ostalo je samo da nabavim kostim. Tako smo kolega i ja zvanično postali Deda Mrazovi. Zanimljivo je da je organizacija bila ‘all in one’, pored ‘dedamrazisanja’ lepili smo i plakate po gradu i dočekivali goste“, priseća se Ivan.

Prva „tezga“ na Sajmu, kako kaže, za njega je bila prelomna. Kako bi „vežbao“, pre toga je bio Deda Mraz za najmilije – decu prijatelja, kolega, rodbine.

„Međutim, posle Sajma stvari su krenule da se šire. U to vreme bili su aktuelni Halo oglasi, pa su ljudi počeli da me zovu za kućne posete. Onda su krenule preporuke, privatni vrtići, firme… U jednom trenutku sam shvatio da to više nije samo simpatična porodična tradicija, već ozbiljan praznični posao“, objašnjava on.

„Deda Mraz je mator za Instagram“

Danas ga najviše angažuju za individualne, kućne posete. Te porodice ga često preporučuju svojim firmama, te se pojavljuje i tamo na dodelama paketića, slikanjima i prazničnim događajima.

„Ljudi do mene dolaze uglavnom preporukom, preko KupujemProdajem oglasa ili Fejsbuk stranice. Deda Mraz je mator za Instagram. Ukratko, od usta do usta, što mi je i najdraži način“, ističe Ivan.

Običan čovek ustane, a onda postane Deda Mraz

Na naše pitanje, kako izgleda jedan tipičan radni dan kao Deda Mraz, Ivan ističe da se kao običan čovek prvo probudi, a onda – postane Deda Mraz.

„Kostim, brada, kapa, glas, osmeh. Posle toga sledi logistika: adrese, paketići, vreme, saobraćaj, parking, lift koji ne radi… Ulaziš u jednu kuću, dete te gleda kao da si upravo sleteo sa Severnog pola. U sledećoj te dočeka dete koje ćuti i gleda te s nepoverenjem. Treće hoće da proveri da li je brada prava. Između toga ima smeha, pesmica, obećanja, fotografisanja i onih trenutaka kada shvatiš da si za nekoga tog dana najvažnija osoba na svetu. I tako iz posete u posetu, dok se magija ne potroši, a ona se, srećom, ne troši tako lako“, navodi.

Kad domaćin spašava Deda Mraza

U razgovoru za Forbes Srbija, Ivan se prisetio i nekoliko anegdota. „Avantura sa GPS-om“, kako je naziva, kotira se visoko na njegovoj listi.

„Moj sin je poželeo da mi pravi društvo i zajedno smo krenuli u kućnu posetu u jednom prigradskom naselju. Sneg je već dosta napadao, a ja sam se oslonio na navigaciju. U jednom trenutku – ‘skrenite desno’. Strma ulica, sneg, blato. Sin izlazi da proveri i kaže ‘prohodno je’. Nije bilo. Na dnu nizbrdice nas je sačekao potok i mi smo ostali zaglavljeni u snegu. Javio sam se porodici da kasnim, a domaćin se ponudio da dođe da ‘spase Deda Mraza’. Okupio je nekoliko ljudi i zajedno su nas izvukli. Naravno, usledilo je slikanje sa Deda Mrazom. Šlag na tortu – u povratku srećemo drugog Deda Mraza kako izlazi iz svoje ‘kočije’ sa paketićem. Pozdravili smo se uz: ‘Gde si kolega?’“, objašnjava Ivan.

Druga se desila u krugu porodice. Kaže da ga je upravo ta anegdota naučila jednu važnu, profesionalnu lekciju.

„Moja sestra od strica je tada bila mala i, iako sva deca veruju u Deda Mraza, ona je uspela da me razotkrije. Dok sam joj pričao, pažljivo mi je gledala ruke i u jednom trenutku mrtva-hladna rekla: ‘Bato’. Deda Mraz, naime, ima tu lošu naviku da gricka nokte. Od tog dana postoji jedno čvrsto pravilo: Deda Mraz bez belih rukavica ne izlazi na teren😊“, priseća se.

Koliko Deda Mraz može da zaradi

Iza celokupne praznične euforije ipak stoji ozbiljan posao. Planiranje dolazaka, dogovori sa porodicama i firmama, ulaganje u opremu. Sve ovo utiče i na cenu, a Ivan objašnjava kako se formira cena dolazaka, koliko Deda Mraz zaista može da zaradi i šta ga motiviše da svake godine ponovo preuzme ulogu.

„Cena zavisi od angažmana, da li je u pitanju kućna poseta, koji je broj dece, da li je firma, da li se očekuje samo podela paketića i slikanje ili i neki performans. Nije isto raditi sa desetoro dece ili sa njih trista. Sve je stvar dogovora, a Deda Mraz je uvek spreman za dogovor. Da nemam stalni posao, mogao bih da se posvetim više i zarada bi bila znatno veća, ali u ovoj prilici, zaista nije novac ono najvažnije“, ističe.

U razgovoru je izneo i konkretne cifre.

„Poseta Deda Mraza u domu ide od 4.000 dinara, u firmama od 10.000 dinara. Video poziv ili personalizovana video poruka 1.500 dinara, a pismo Deda Mraza 500 dinara. Uz moj trenutni obim angažmana, zarada se kreće između 50.000 i 80.000 dinara po sezoni. Uz više vremena i pun fokus zarada bi mogla da bude znatno veća“, objašnjava.

Priče koje ostaju u srcu

Najveća motivacija mu je ta što voli decu i, kako kaže, „zaista živi tu ulogu“.

„Da je Deda Mraz biti lako, Deda Mraz bi bio svako.😊Volim decu, volim igru i već 20 godina zaista živim tu ulogu. Ne postoji ništa lepše od osmeha deteta kada uđeš u kuću. Nije uvek lako. Neka deca se uplaše, neka nisu raspoložena, ima i teških i tužnih priča. Ali dobrih je neuporedivo više. Jedna porodica, skromna kuća, majka sa troje dece – to su trenuci koji te promene. Te godine sam obećao da ću toj deci dolaziti svake godine, i bez poziva“, ističe.