Prelepo grčko ostrvo Santorini, još jedan evropski raj suočen sa prekomernim turizmom

Sa savršenim zalascima sunca, Santorini je poznat ne samo kao najlepše grčko ostrvo, već i kao „najlepše mesto na svetu“. Takođe se smatra najromantičnijim, najfotogeničnijim mestom za Instagram i TikTok, i pravim „skrivenim draguljem“ Evrope.

Prizori na ostrvu su kao stvoreni za pametne telefone. Sa romantičnim selima, fotogeničnim belim kućama na litici, crkvama sa plavim kupolama i slikovitim uskim ulicama koje se nadvijaju iznad magičnih, duboko-safirnih i kristalno čistih voda Egejskog mora, ujedno je i jedna od najposećenijih destinacija na svetu.

Za turiste iz Azije, ovo je izuzetno popularno mesto. Posebno kada je reč o medenom mesecu, prosidbi, venčanjima. A za parove iz celog sveta – jedan od najboljih izbora za romantične trenutke.

Šta to znači?

Svi znamo šta to takođe znači. Gužve svuda, zagušena mesta, prljavština, buka, nova gradnja, visoke cene, degradacija prirode, zagađenje, beskrajni redovi, loša hrana… lista se nastavlja.

„Naoružani selfi štapovima i telefonima, turisti preplavljuju Santorini sa svih strana“, izveštava Rojters.

„Dolaze na čamcima sa ogromnih brodova za krstarenje, autobusima koji voze cik-cak po strmim padinama, na magarcima koji tapkaju uskim kaldrmisanim ulicama“.

Svakog dana tokom leta, ljudi u gužvi satima čekaju među kućama sa belim fasadama i crkvama sa plavim kupolama kako bi posmatrali i snimali selfije i fotografije slikovitog zalaska sunca.

Od idiličnog do neizdržljivog

Santorini, zajedno sa Barselonom, Venecijom i mnogim drugim evropskim destinacijama, predstavlja jedan od najočiglednijih primera uticaja velikog broja posetilaca.

Ne može se zaobići stvarnost. Za 25.000 stalnih stanovnika, nekada idilično ostrvo sa šarmantnim selima i netaknutim plažama uništeno je masovnim turizmom.

Gradonačelnik ostrva, jedan od prvih zvaničnika koji je javno progovorio o krizi prekomernog turizma, upozorio je da ostrvo neće moći da se „spase“ ukoliko se ne uvedu hitne kontrole.

„Turizam je preoteo proizvodnju vina na Santoriniju, jer poljoprivredno zemljište postaje preskupo, dok broj posetilaca nastavlja da raste“, piše Fortune.

„Santorini je skup, previše razvijen i prepun zbog svoje reputacije. Poznat je i kao luka za kruzere, a pogodan je i kao atrakcija na instagramu“, piše Nacionalna geografija.

Santorini – dostizanje zasićenja

Za gradonačelnika Nikosa Zorzosa, milioni posetilaca stvaraju pritisak na zastarelu infrastrukturu. Stanovnici ostrva izbačeni su sa tržišta nekretnina zbog visokih cena.

Zorzos navodi da godinama apeluje na nacionalne zvaničnike da se zabrane dodatni kreveti i predložio je ograničenje na 8.000 putnika koje ogromni kruzeri mogu da dovedu dnevno. Trenutno taj broj prelazi 17.000 putnika svaki dan.

„Santorini je 23. jula primio 11.000 putnika sa kruzera u jednom danu, dok je studija Univerziteta Egeja iz 2018. godine zaključila da ostrvo može održivo prihvatiti najviše 8.000 turista dnevno“, izveštava Rebeka En Hjus u članku za Forbes o kontrolama koje planira gradonačelnik.

U najboljem interesu našeg tla je da postoji ograničenje“, rekao je, pozivajući na obustavu građevinskog buma, još jednog vrlo opipljivog efekta prekomernog turizma. Više hotela po kvadratnom metru u Grčkoj.

Santorini ima oko 80.000 hotelskih kreveta, više po kvadratnom metru nego većina turističkih destinacija u Grčkoj.

„Živimo u mestu sa jedva 25.000 ljudi i ne treba nam više hotela ili iznajmljenih soba“, rekao je Zorzos za Gardijan. „Ako uništite pejzaž, jedan tako bogat kao što je naš, uništavate sam razlog zbog kojeg ljudi uopšte dolaze ovde“.

Gradonačelnik kaže da je građevinski bum dostigao „tačku zasićenja“ još pre pandemije kovida.

„Oko petine južnog Egejskog ostrva već je prekriveno betonom“, izveštava Gardijan. „Ali na zaprepašćenje ekologa, vlasti u Atini su odobrile još građevinskih dozvola između 2018. i 2022. godine, omogućivši gradnju na dodatnih 449.579 kvadratnih metara terena – oko 2% od ukupne površine ostrva od 76 kvadratnih kilometara“.

Očekuje se više od 3,4 miliona posetilaca

Santorini, smešten oko 478 kilometara južno od Atine, zapravo je grupa ostrva: Thira, Thirassia, Aspronissi, Palea i Nea Kameni, u najjužnijem delu Kiklada, prema Visit Greece, zvaničnom sajtu grčke turističke organizacije.

S više od 3,4 miliona turista koji se očekuju da posete ovo kikladsko žarište ove godine, turistički bum odražava opšti rast sektora u Grčkoj. To je jedan od glavnih izvora za zemlju, sa prihodima koji su već porasli za 16% u prvih pet meseci ove godine.

Zvaničnici predviđaju da će 2024. nadmašiti prošlogodišnji rekord od 33 miliona dolazaka.

Grčka kao svetska turistička sila

Do 2028. godine, Grčka koja je sada među 10 najpopularnijih destinacija u svetu, nada se da će privući skoro 40 miliona turista širom zemlje – 5,5 miliona više nego ove godine, kako bi postala ono što ministar turizma Olga Kefalogijani priželjkuje: „globalna turistička sila“.

Desno orijentisana vlada premijera Kirjakosa Micotakisa optuživana je za slab pristup razvoju. Ipak, pozivi gradonačelnika Zorzosa izgleda da imaju nekog efekta, jer je Micotakis otvorio mogućnost ograničenja dolazaka kruzera i priznao da Santorini i Mikonos „očigledno pate“.

Sesilija Rodrigez, saradnica Forbes