Psiholog otkriva tri tipa ljudi koji lažu u vezama – trećeg se posebno čuvajte

Većina ljudi na laganje gleda kao na jedinstven oblik ponašanja sa istom moralnom težinom. Osoba ili mnogo laže ili ne laže, a važna je samo učestalost laganja.

Međutim, studija objavljena ove godine u časopisu Journal of Social and Personal Relationships, koju su predvodili istraživači Tim Kol i Keli Stonbruk, značajno dovodi u pitanje takvu pretpostavku.

Istraživači su anketirali 567 odraslih osoba u Sjedinjenim Američkim Državama koje su bile u romantičnim vezama.

Zašto ljudi obmanjuju partnera

Ispitivali su sedam različitih razloga zbog kojih ljudi obmanjuju svog partnera. To su:

Zla namera – laganje s ciljem da se partner povredi ili pati.
Traženje pažnje – laganje kako bi osoba delovala zanimljivije ili privlačnije.
Izbegavanje sukoba – laganje kako bi se izbegla svađa ili konflikt.
Emocionalno umirivanje – laganje radi zaštite partnerovih osećanja.
Prikrivanje greške – laganje mnogi ljudi koriste kako bi se sakrio neprijatan ili sramotan postupak.
Zaštita privatnosti – uskraćivanje informacija radi očuvanja lične autonomije i privatnog prostora.
Izbegavanje seksualne intimnosti – laganje kako bi se izbegli seksualni odnosi ili fizička bliskost.

Nakon toga primenili su statističku metodu poznatu kao analiza latentnih profila kako bi utvrdili da li se ovi motivi grupišu u prepoznatljive psihološke tipove ljudi.

Rezultati su pokazali da se oni zaista mogu svrstati u tri različita tipa. Ono što ih razlikuje nije toliko učestalost laganja, koliko razlog zbog kojeg osoba laže.

Tip 1: Transparentan partner – da li ovi ljudi lažu

Najbrojniju grupu, koja čini oko 38% ispitanika, činili su oni koji su iskazali veoma nizak stepen sklonosti ka svim motivima za obmanu koje su istraživači ispitivali.

Zamislite situaciju u kojoj partner postavi iskreno neprijatno pitanje. Na primer, da li bivša ljubav još uvek nešto znači ili da li porodični budžet zaista može da podnese veliku kupovinu. Transparentan partner odgovara iskreno, iako zna da odgovor možda neće biti prijatan za drugu stranu. Suština ovog pristupa je jednostavna.

Takođe i važna: neprijatnost se doživljava kao nešto kroz šta partneri prolaze zajedno, a ne kao problem koji treba izbeći ili prikriti.

Ono što na prvi pogled izgleda kao obična iskrenost, iz kliničke perspektive najčešće je posledica osećaja sigurnosti u vezi. Prema istraživanju objavljenom 2010. godine u časopisu Journal of Personality and Social Psychology, osobe koje se osećaju sigurno u partnerskom odnosu imaju znatno manju potrebu da obmanjuju partnera.

Upravo zbog toga imaju i manje razloga da ublažavaju ili prećutkuju neprijatne istine.

Transparentan partner nije nužno disciplinovaniji niti moralno „bolji“ od pripadnika druga dva profila. Mnogo češće je reč o osobi koja oseća dovoljno poverenja i sigurnosti u vezi da laganje doživljava kao nešto što jednostavno nije potrebno. Ne samo kao nešto što nije poželjno. Ta razlika je suptilna, ali pruža mnogo korisnije objašnjenje odakle zapravo proizlazi iskrenost.

Tip 2: Strateški umirivač, onaj koji smiruje situaciju

Najzastupljeniji profil u istraživanju, koji je obuhvatio skoro polovinu ispitanika, karakteriše obmana koja se uglavnom koristi iz razloga samozaštite i očuvanja odnosa.

To je partner koji, kada ga pitaju kako je prošao težak razgovor sa svojom majkom, kaže da je sve prošlo dobro, iako očigledno nije. To čini zato što bi ponovno pokretanje te teme iste večeri samo ponovo otvorilo ranu za koju nijedna osoba trenutno nema dovoljno energije da se njome bavi.

To je takođe partner koji izgovori malu, svesnu neistinu o tome kako je zapravo potrošen zajednički novac. To čini ne zato što želi da sakrije nešto pogrešno, već da bi izbegao još jednu poznatu raspravu. Ona bez obzira na to koliko iskreno se vodi, nikada ne završi nikakvim rešenjem.

Psiholozi koji proučavaju emocionalnu regulaciju u partnerskim odnosima zabeležili su koliko često partneri pažljivo upravljaju emocionalnim stanjima jedno drugog. Gotovo jednako kao što upravljaju sopstvenim emocijama. Ova dinamika se ponekad opisuje kao interpersonalna emocionalna regulacija.

Posmatrano iz tog ugla, laži strateškog umirivača manje služe prikrivanju, a više predstavljaju neku vrstu relacione trijaže. Procenu koje istine, izrečene u kom trenutku, zaista doprinose očuvanju odnosa.

Takva procena nije uvek ispravna. Isti instinkt koji može da ublaži jednu neprijatnu situaciju, ako se ponavlja godinama, može neprimetno lišiti odnos neophodne napetosti i otvorenosti koja je potrebna da bi se stvarni, ponavljajući problemi zaista rešili.

Ipak, osnovni motiv ovog tipa ponašanja je zaštitnički, a ne neprijateljski. Upravo to je ono što ga jasno razlikuje od trećeg profila.

Tip 3: Antagonistički, manipulativni strateg

Najmanja grupa, koja čini oko 14% učesnika, jeste ona kojoj, prema rezultatima istraživanja, treba posvetiti posebnu pažnju.

Ovaj profil pokazao je izraženu sklonost ka svim vrstama obmane, uključujući i one koje su druga dva tipa veoma retko iskazivala. Laganje radi manipulisanja partnerovim doživljajem događaja, izazivanja ljubomore ili privlačenja pažnje, kao i izbegavanja emocionalne i fizičke bliskosti.

To su ljudi i partner koji izmišlja da je neko drugi zainteresovan za njega kako bi testirao partnerovu odanost. Ili koji insistira da neki otkazani plan nikada zapravo nije ni bio potvrđen, dok posmatra kako druga osoba počinje da sumnja u sopstveno sećanje i procenu stvarnosti.

Istraživanje povezuje ovaj profil sa značajno izraženijom nesigurnom vezanošću (nesigurnim stilom afektivnog vezivanja) i grupom osobina koje psiholozi nazivaju „mračnom tetradom“ – makijavelizmom, narcizmom, psihopatijom i sadizmom.

Studija objavljena 2021. u časopisu Personality and Individual Differences pokazala je da ove osobine predviđaju veću sklonost ka laganju, uključujući i situacije specifične za partnerske odnose.

U skladu sa tim, ova grupa je takođe prijavila značajno niže zadovoljstvo vezom u poređenju sa druga dva profila. To je u skladu sa nalazima studije objavljene 2025. u časopisu Behavioral Sciences, koja povezuje izraženije osobine „mračne ličnosti“ sa nižim zadovoljstvom u partnerskim odnosima.

U ovom slučaju, obmana nije ni pokušaj kontrole štete niti skraćeni oblik emocionalne komunikacije. Ona postaje sredstvo koje se koristi namerno i ciljano, a posledice takvog ponašanja uglavnom snosi partner koji je obmanut, umesto da budu zajednički teret oba partnera.

Šta nam ova tri tipa otkrivaju

Kada se ova tri profila uporede jedan pored drugog, pojavljuje se jasniji princip za razumevanje ponašanja: učestalost laganja je slab pokazatelj, dok je motiv mnogo značajniji.

Partner koji povremeno ublaži neprijatnu istinu kako bi sačuvao mirno veče, spolja može izgledati veoma slično partneru koji laže kako bi drugu osobu uznemirio ili kontrolisao. Međutim, kada se uzme u obzir razlog takvog ponašanja, ova dva obrasca su gotovo potpuno različita.

To menja i pitanje koje je zaista važno postaviti. Nije pitanje: „Da li me moj partner ikada laže?“, jer istraživanje pokazuje da gotovo svako u nekom trenutku pribegne nekoj vrsti obmane – u smislu ponašanja karakterističnog za strateškog umirivača.

Mnogo korisnije pitanje jeste: „Čemu služi to laganje?“

Ako je cilj pružanje utehe ili izbegavanje konflikta, to može ukazivati na uglavnom zdrav i stabilan obrazac odnosa. Povezan je sa sigurnim stilom vezivanja.

Nasuprot tome, manipulacija, namerno izazivanje reakcija ili trajno izbegavanje bliskosti ukazuju na nešto mnogo ozbiljnije. Prema ovom istraživanju, takvi obrasci često idu zajedno sa širim karakteristikama ličnosti i stilom vezivanja. Oni se ne ispoljavaju samo kroz laži, već se pojavljuju i u mnogim drugim aspektima partnerskog odnosa.

Mark Travers, saradnik Forbes