Raste broj smrtnosti biciklista i pešaka, stručnjaci za bezbednost pozivaju na „odlučnu akciju“

„Najmanje jedan pešak ili biciklista pogine na svetskim putevima svakih dva minuta“, upozorava dr Etjen Krug iz Svetske zdravstvene organizacije.

Svake godine, skoro 1,2 miliona ljudi širom sveta izgubi život u saobraćaju, dok čak 50 miliona bude ozbiljno povređeno.

Više od jedne četvrtine svih smrtnih slučajeva odnosi se na pešake i bicikliste, a samo u evropskom regionu broj poginulih biciklista porastao je za 50%.

Svega 0,2 odsto puteva u svetu ima biciklističke staze, dok mnoge zajednice širom sveta nemaju ni osnovnu infrastrukturu za bezbednost, poput trotoara ili pešačkih prelaza.

To su samo neke od ozbiljnih činjenica koje su istaknute tokom 8. Globalne nedelje bezbednosti na putevima Ujedinjenih nacija, koja je počela u ponedeljak i traje do 18. maja.

Biciklista doprinosi ekološki bezbednijoj vožnji

„Pešačenje i vožnja bicikla pomažu u smanjenju rizika od srčanih bolesti, dijabetesa i raka, vodećih uzroka prevremene smrti“, rekao je dr Etjen Krug, direktor Odeljenja za socijalne determinante zdravlja pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), za Forbes.

Ovi najprirodniji vidovi prevoza, dodao je, „takođe smanjuju zagađenje vazduha, ublažavaju saobraćajne gužve i pomažu u borbi protiv klimatskih promena“.

Ipak, da bi zajednice imale koristi od svega toga, najpre moramo učiniti pešačenje i vožnju bicikla bezbednim.“ „Zato i pozivamo na hitnije mere“, rekao je dr Krug.

Dodaje da zbog toga objavljuju novi paket politika i alata koji upravo tome služi.

Bezbedno i pristupačno

Ove nedelje, Svetska zdravstvena organizacija (SZO), vodeća agencija za bezbednost saobraćaja pri UN pridružuje se stotinama organizacija i vlada širom sveta u promociji prelaska na više pešačenja i vožnje bicikla i u nastojanju da to učini bezbednijim i pristupačnijim.

Pod sloganom „Učinite pešačenje i vožnju bicikla bezbednim“, SZO je pokrenula inicijativu „Promocija pešačenja i vožnje bicikla: paket politika i opcija“.

Ona predstavlja praktične smernice i intervencije namenjene svim sektorima, od vlada na svim nivoima, međunarodnih agencija i urbanista, do zdravstvenih radnika, preduzeća i škola.

U paketu se nalaze i studije slučaja koje prikazuju primere gde su ove politike uspešno sprovedene u praksi.

Najmanje jedan biciklista pogine na svaka dva minuta

Kaže da najmanje jedan pešak ili biciklista pogine na svetskim putevima svakih dva minuta.

Više od četvrtine (26%) od ukupno 1,2 miliona godišnjih smrtnih slučajeva u saobraćaju odnosi se na ljude koji se kreću pešice (21%) ili biciklom (5%).

Oko 80% puteva u svetu ne ispunjava standarde bezbednosti za pešake, dok manje od 1% ima biciklističke staze.

Pored toga, opasnosti sa kojima se suočavaju pešaci i biciklisti rastu u mnogim regionima.

U periodu između 2011. i 2021. broj poginulih pešaka porastao je za 42% u regionu Jugoistočne Azije (prema klasifikaciji SZO). Broj poginulih biciklista povećan je za 50% u evropskom regionu.

Broj poginulih biciklista porastao je za zapanjujućih 88% u regionu Zapadnog Pacifika.

Politika Svetske zdravstvene organizacije

„Promocija pešačenja i vožnje bicikla: paket politika i opcija“ poziva na odlučne korake ka unapređenju i podsticanju bezbednog pešačenja i biciklizma. U dokumentu se identifikuje sedam ključnih oblasti u kojima su promene neophodne i moguće. Tu su i konkretne smernice za donosioce odluka, stručnjake i aktiviste.

Primeri mera koje sve zemlje i gradovi mogu da sprovedu uključuju:

• postavljanje čvrstih okvira integrisanjem pešačenja i biciklizma u sve relevantne sektorske politike

• ulaganje u izgradnju bezbednih i povezanih mreža za kretanje pešice i biciklom;
• definisanje standarda za projektovanje ulica i infrastrukture (npr. trotoari, pešački prelazi, zaštićene biciklističke staze);
• osiguranje bezbednog korišćenja puteva kroz određivanje i sprovođenje ograničenja brzine za motorna vozila;
• i promociju bezbednosti putem kampanja javne svesti, koje takođe podstiču aktivnu mobilnost.

Važna preporuka

Pešačenje i vožnja bicikla treba da budu najobičniji, i samim tim, najbezbedniji vidovi prevoza.

Lideri moraju dati prioritet bezbednosti pešaka i biciklista, pre svega kako bi se spasavali životi na putevima.

Kada su ovi načini kretanja bezbedni donose i dodatne koristi: unapređenje zdravlja, smanjenje zagađenja, manju saobraćajnu gužvu i ekonomske uštede.

Mnoge zemlje već preduzimaju pozitivne korake, prepoznajući pravo na bezbedno kretanje.

Vlade moraju nastaviti da preispituju pristupe mobilnosti i ulažu u rešenja koja omogućavaju ljudima da biraju zdravije i održivije načine prevoza.

Tanja Mun, saradnik Forbes