Roditeljske Viber grupe: Ogledalo društva u digitalnom obliku
Nešto što je započeto kao praktičan način da se roditelji dogovore oko izleta, poklona ili dečijih aktivnosti, podele informacije oko domaćih zadataka, danas je postalo mnogo više. Digitalni mikrosvet pun različitih karaktera. U roditeljskim Viber grupama prepliću se potreba za kontrolom, želja za harmonijom, nakupljene frustracije. Dok jedni traže podršku, drugi traže prostor da se „izduvaju“.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Nada Marjanović kaže da roditeljske Viber grupe predstavljaju sintezu „slike društva u malom“ i specifične zajednice sa naglašenim tipovima ličnosti.
„S jedne strane, predstavljaju mikrosistem društva – odeljenje, vrtić, sportska grupa – u kojem su prisutne sve uloge kao u realnom životu. Međutim, pošto su digitalne, nose sa sobom i specifična pravila komunikacije koja odstupaju od interakcija uživo. Glavna razlika je u stepenu kontrole i odgovornosti“, ističe Nada.
Ona dodaje da se razlikuju od grupa u realnom životu jer nose neku vrstu anonimnosti i nude više opcija za pozicioniranje.
„Imate opciju da budete uključeni, aktivni, inicijator, da se samo povremeno uključite ili da budete ‘nevidljivi, ali prisutni’… Grupni roditeljski čet i zbog višebrojnosti članova nudi sliku snižene socijalne odgovornosti u poređenju sa kontaktom licem u lice. Na primer – ‘Ima nas mnogo ovde – ne moram onda to ja da preuzmem’. Sve ovo omogućava pojedincima da se lakše projektuju u željenom svetlu ili, nasuprot tome, da izraze ponašanje koje bi se u realnosti sankcionisalo“, ističe Nada.
Organizatori, inicijatori konflikta, medijatori, posmatrači…
Nada primećuje da se u roditeljskim Viber grupama, ali i u drugim vrstama socijalne dinamike, često izdvajaju određeni tipovi ličnosti.
„Izdvaja se uloga Organizatora (inicijatora). Oni preuzimaju liderske uloge – predstavljanje u Savetu roditelja, prikupljanje novca za osmi mart… Njihova uloga je socijalno poželjna, ali ponekad i motivisana potrebom za kontrolom ili osećajem važnosti. Zatim, tu su Inicijatori konflikta (večito nezadovoljni), koji koriste grupu za ispoljavanje frustracije ili za projekciju ličnih problema. Na njih se nadovezuju Medijatori (Mirotvorci) koji preuzimaju ulogu da stabilizuju situaciju. Psihološki, oni teže harmoniji i izbegavanju konflikta. A najviše je Posmatrača (bystanderi). Oni pasivno prate komunikaciju, sakupljaju informacije, ali retko aktivno učestvuju. Njihova pasivnost može indirektno doprineti razvoju konflikta jer ne pružaju ‘kolektivni glas razuma’, ističe Nada.
Pogodno tlo za ispoljavanje nezadovoljstva
Viber grupe su, kaže, plogodno tlo za ispoljavanje nezadovoljstva uz minimum ličnog rizika, a glavni motivacioni faktori su višeslojni.
„Jedan od osnovnih razloga je ispoljavanje frustracije. Grupa služi kao ‘ventil’ za akumulirano nezadovoljstvo koje pojedinac ne može izraziti na poslu ili kod kuće. Pritom, digitalni format daje iluziju kontrole. Konfliktni roditelj stiče prividan osećaj kontrole nad situacijom ili tuđim ponašanjem, koji mu možda nedostaje u realnom životu. Osim toga, poseban uticaj ima efekat onlajn dezinhibicije, što znači da digitalni prostor pruža svojevrsnu psihološku zaštitu, omogućavajući ljudima da kažu stvari koje nikada ne bi izgovorili uživo. Taj nedostatak kontakta ‘oči u oči’, bez direktne konfrontacije, snižava unutrašnje kočnice i kod nekih može da potencira agresivno ili sarkastično ponašanje“, ističe Nada.
Pojačivač agresivnog ponašanja
Digitalni prostor, kako ističe, kreira povoljno okruženje za ventiliranje nezadovoljstva. Ključni razlozi zašto digitalna komunikacija može ići u tom smeru jeste asimetrija odnosa i kontrola poruke.
Pojedinac ima kontrolu nad:
- Vremenom: Odgovara kada i kako želi.
- Sadržajem: Može da briše, menja ili precizno bira reči
- Fizičkim kontekstom: Nema opasnosti od neverbalnih signala ili direktne konfrontacije, što daje osećaj sigurnosti, ohrabruje rizičnije izražavanje frustracije.
„Zbog toga, digitalni prostor može da funkcioniše i kao ‘pojačivač’ određenih agresivnih ponašanja kod ljudi sa ovakvim tendencijama“, objašnjava Nada.
Grupa služi kao „ventil“ za akumulirano nezadovoljstvo koje pojedinac ne može izraziti na poslu ili kod kuće.
Psihološkinja Nada Marjanović
Najmanje je onih konfliktnih
U roditeljskim Viber grupama, dakle, ima različitih tipova. Postoje roditelji koji su spremni sve da prokomentarišu, kritikuju. Tu su oni koji uglavnom ćute. A ima i onih koji pokušavaju da reše konfliktnu situaciju. Najmanje je onih prvih, tako bar kaže naša sagovornica, psihološkinja Meira Mrđenov.
„Neretko se dešava da roditelji komentarišu rad učitelja ili nastavnika, količinu zadataka kod kuće, pravila ponašanja u školi i tako dalje. Roditelji izražavaju različita mišljenja o nekoj temi i dešavaju se konflikti. Možemo reći da su te neformalno formirane grupe kao „društvo u malom“, ističe Meira.
Najmanje je onih konfliktnih, jer kako kaže, većina roditelja brine samo o svom detetu, trudi se da se upravo prilagodi zahtevima i promenama sa kojima se susreću i da svom detetu pruži podršku tamo gde je potrebna.
„Ovde možemo govoriti o tome da se roditelji ponašaju u viber grupama onako kako se ponašaju u drugim socijalnim grupama i u kontaktima sa svojom okolinom. U zavisnosti od toga kakvu važnost daju komunikaciji u viber grupama, tako će se i ponašati. Zato govorimo da viber grupa može doprineti osećanju zajedništva roditelja, ali i može biti izvor stresa i konflikta. U tim situacijama roditelj će se ponašati u skladu sa svojim uverenjima o konfliktima i reagovati na način koji je njima svojstven“, zaključuje Meira.
Uloga mirotvorca jedna od socijalno najpoželjnijih
Potreba pojedinca da „smiri“ situaciju je redovna u većini grupa, objašnjava Nada. Ona potiče iz potrebe za stabilnošću, mirom i predvidivošću, kao i skladnim odnosima.
„Takođe, u digitalizovanim grupama i ove uloge su lakše izvodljive nego uživo. Možete da budete mudri pacifisti iz udobnosti svojih fotelja, a to je ujedno i jedna od socijalno najpoželjnijih uloga iz koje se možete predstaviti društvu i biti dobro prihvaćeni. Osim ovoga, smirivanje situacije jeste izbegavanje rizika i izbegavanje produbljivanja konflikta, kao i svesno preuzimanje kontrole nad situacijom kako bi se smanjio lični stres i nestabilnost grupe“, kaže Nada.
Roditelji se ponašaju u Viber grupama onako kako se ponašaju u drugim socijalnim grupama i u kontaktima sa svojom okolinom. U zavisnosti od toga kakvu važnost daju komunikaciji u Viber grupama, tako će se i ponašati.
Psihološkinja Meira Mrđenov
Roditeljske Viber grupe nose u sebi paradoks
Na naše pitanje da li ove grupe doprinose osećaju zajedništva ili češće izazivaju dodatni stres, Nada ističe da one u sebi nose „inheretni paradoks“.
„Nude psihološke koristi kao što su poboljšana socijalna podrška, efikasna razmena informacija i osećaj pripadnosti. Međutim, one takođe stvaraju značajne psihološke izazove. Mogu uticati na povećanje stresa kod roditelja i anksioznosti – i zbog preopterećenja informacijama, kao i zbog pritiska da se stalno bude u toku. Osim ovoga, one mogu nositi i rizik od negativnog socijalnog poređenja, pojačane kompetitivnosti i osećaja krivice, jer grupe često služe kao platforma za kreiranje nerealne slike ‘idealnog roditelja’. Kada se drugi roditelji predstavljaju preterano angažovanim, to može da dovede do osećaja nekompetentnosti ili krivice kod onih koji se porede“, navodi ona.
Fenomen socijalnog poređenja aktivira se, objašnjava ona, onda kada roditelj prati grupu u kojoj se iznose isključivo pozitivne informacije ili preterano detaljni planovi.
Vidimo samo fasadu tuđeg roditeljstva, a ne i unutrašnji napor (kao što smo raspravljali u kontekstu ‘tuđ rad je lakši’). To može dovesti do osećaja krivice (‘Ja nisam dovoljno angažovan/a’) i anksioznosti(‘Da li propuštam nešto važno?’), ističe ona i dodaje da su pored pritiska za angažovanjem i kompetitivnosti, roditelji izloženi i emocionalnom teretu tuđih svađa.
„Kada se drugi roditelji prepiru, to stvara atmosferu napetosti i anksioznosti kod svih ostalih. Posmatrači razvijaju sekundarni stres – osećaju nelagodu zbog tuđeg konflikta, strah od eskalacije i strepnju da će i sami biti uvučeni. To može rezultirati izbegavanjem grupe ili komunikacije koja bi trebalo da bude samo informativna. U krajnjoj liniji, uticaj grupe na psihologiju roditelja zavisi od postavljanja zdravih granica – upravljanja intenzitetom komunikacije i održavanja jasne granice između virtuelnog i stvarnog roditeljstva“, navodi ona.
U roditeljskim Viber grupama vidimo samo fasadu tuđeg roditeljstva, a ne i unutrašnji napor.
Psihološkinja Nada Marjanović
Oflajn vs Onlajn
Kada govorimo o digitalnoj komunikaciji i komunikaciji uživo, izdvajaju se neke razlike. Nada kaže da je ključna ona razlika koja se ogleda u integritetu komunikacije.
„Oflajn, uživo komunikacija je neposredna, neverbalna, nekontrolisana i zahteva trenutnu socijalnu odgovornost. Manje je podložna manipulaciji i ima bržu i jasniju povratnu informaciju. Npr. izraz lica, ton glasa. Spontana je i nudi više validacije i podataka nego onlajn kontakt.
Onlajn, Viber komunikacija je kontrolisana, tekstualna i odložena. To, kao što smo već rekli, može da aktivira onlajn dezinhibiciju. Ali isto tako može da da priliku osobi da se umiri, da reaguje iz sigurnog okruženja, svesna da nije direktno ugrožena, što može ublažiti reakciju kod nekih osoba.
Sa druge strane, ponekad isti motiv – nezadovoljstvo, frustracija – bi postojao i uživo, ali bi se ispoljio u blažem obliku zbog straha od direktne konfrontacije. Kod određenih osoba upravo ovaj digitalni zid grupe smanjuje taj strah i dozvoljava konfliktu da se razbukta“, objašnjava ona.
Sme li da se jede na času?
Koliko daleko roditelji idu u roditeljskim Viber grupama može se videti na društvenim mrežama. A ovo su samo neki od primera.
Sudeći po komentarima, reklo bi se da većini roditelja ove grupe izazivaju stres i opterećenje.
Zdravo je distancirati se, ali ne uvek i napustiti grupu
Roditeljima koji osećaju opterećenje, Nada savetuje da ne doživljavaju grupu kao obavezu već kao alat.
„Ako alat umesto da vam služi, počne da vam škodi, dobro redefinišite način na koji ga koristite. Zdravo je distancirati se, ali nije uvek potrebno potpuno napustiti grupu, s obzirom na praktičnu potrebu za ključnim informacijama. Rešenje je u postavljanju ‘aktivnih digitalnih’ granica“.
1. Ako se osećate intenzivno preplavljeno – isključite notifikacije. Ovo je prva i najvažnija psihološka barijera. Konstantne notifikacije stvaraju osećaj hitnosti, pozornosti i anksioznosti. Isključivanjem notifikacija preuzimate kontrolu nad komunikacijom, umesto da ona kontroliše vas. Proveravajte grupu samo u određeno vreme (npr. ujutru i predveče).
2. Odredite svoju ulogu – Ne morate da komentarišete svaku poruku. Ako ste prepoznali da ste pasivni posmatrač, to je u redu – prihvatite ulogu selektivnog informatora. Fokusirajte se samo na ključne poruke koje se tiču organizacije (nastava, izleti, prikupljanje novca).
„Potpuno napuštanje grupe je dobra opcija ukoliko je toksičnost dominantna, ali u većini slučajeva, strategija aktivnog distanciranja omogućava roditeljima da izvuku praktičnu korist bez psihološke cene“, zaključuje Nada.