Sa ukidanjem zlatnog pasoša Malte, raste interesovanje za zlatne vize

Programi zlatnih pasoša i viza nude bogatim pojedincima brz put ka državljanstvu ili boravištu, u zamenu za značajne investicije. Često se posmatraju kao ulaznica za globalnu mobilnost, jer omogućavaju bezvizna putovanja, poreske olakšice i dodatnu sigurnost. Ipak, ovi programi su često kontroverzni. Kritičari tvrde da podstiču nejednakost i nose rizike od zloupotrebe.

Nedavna odluka najvišeg suda EU da je program zlatnog pasoša Malte nezakonit izazvala je veliku pažnju. Važno je, međutim, znati sledeće:

• Malteški program zlatnih viza i dalje je važeći (presuda se odnosi samo na program pasoša).
• Drugi programi zlatnih viza u EU nisu pogođeni ovom presudom. Neke zemlje, poput Portugala, očekuju čak i porast interesovanja.
• Činjenica da program zlatnog pasoša mora verovatno da se ukine ne znači kraj ovakvih inicijativa. Stručnjaci za ovu oblast smatraju da potražnja raste, naročito među Amerikancima.

Šta su zlatni pasoši i zlatne vize?

Zlatni pasoš ili zlatna viza su uobičajeni nazivi za programe državljanstva ili boravišta zarad investicija (CBI — Citizenship-by-Investment). Oni omogućavaju bogatim pojedincima iz trećih zemalja da brzo dobiju boravišnu dozvolu ili čak državljanstvo, ulaganjem određenog iznosa novca u datu zemlju. Iznos varira od zemlje do zemlje. Na primer, letonska zlatna viza se može dobiti uz investiciju od 50.000 evra.

Ključna razlika između zlatnog pasoša i zlatne vize je u tome što pasoš odmah donosi državljanstvo, dok zlatne vize u EU uglavnom nude boravište, uz mogućnost dobijanja državljanstva nakon nekoliko godina.

Program zlatnog pasoša Malte proglašen nezakonitim

Malta se smatrala jednom od najboljih destinacija u ovom domenu. Na primer, Globalni indeks programa državljanstva za 2025. koji vodi Henley and Partners, savetodavna firma za rezidenciju i državljanstvo u zamenu za investiciju, Malti je već deseti put dodelio prvo mesto.

Najviši sud EU presudio je da je Malta prekršila evropski zakon kroz svoj program zlatnog pasoša, poznat i kao Program naturalizacije izuzetnih investitora Malte (MEIN). Evropska komisija je navela da zemlja „komercijalizuje“ državljanstvo EU i deluje suprotno principima uzajamnosti među državama članicama. Kipar je svoj program ukinuo 2021, a Bugarska 2022.

U zvaničnom saopštenju, vlada Malte navodi da razmatra pravne implikacije presude i da će verovatno morati da ukine program zlatnog pasoša ili da ga uskladi sa principima iz presude. U suprotnom, mogu uslediti dodatne pravne mere ili novčane kazne.

Međutim, kompanije poput Global Sitizen Solušns, konsultantske firme za migracije zbog investicija, očekuju da će Malta poštovati uslove za prijave koje su već u procesu. Njena direktorka, Patriša Kasaburi, dodaje: „Kandidati koji su podneli svoje prijave pre presude to su učinili u skladu sa važećim pravnim okvirom“.

Global Sitizen Solušns takođe ističe da će osobe koje su već dobile državljanstvo putem MEIN programa ostati punopravni građani Malte i EU.

„Nedavna presuda Suda pravde ne primenjuje se retroaktivno i ne poništava već dodeljena državljanstva“, kaže Kasaburi.

Malteški program zlatnih viza i dalje je u potpunosti otvoren

Iako presuda utiče na zlatni pasoš Malte, Program stalnog boravka Malte (MPRP) i dalje funkcioniše

Malteški Program stalnog boravka je zlatni vizni program koji podnosiocima omogućava trajna boravišna prava. Prema savetima kompanije Global Sitizen Solušns, ovaj program i dalje u potpunosti funkcioniše i nije pogođen presudama. On posluje u okviru drugačijeg pravnog okvira koji i dalje važi.

U novom izveštaju Global Sitizen Solušnsa, pod nazivom „Globalno državljanstvo i boravak putem investicija“, koji prikazuje trendove u oblasti migracija kroz investicije, karipske države su vodeće kada je u pitanju državljanstvo putem investicija. U EU, Grčka i Malta prednjače po programima boravka putem investicija (tzv. zlatne vize).

Kritike protiv programa zlatnog pasoša i zlatne vize

Protivnici ovih programa odavno tvrde da su zlatne vize i zlatni pasoši problematični iz više razloga. Kritičari ističu da ovi programi promovišu nejednakost i ekskluzivnost. Osim toga stvara se sistem od dve klase. Bogati pojedinci mogu da „kupe“ prava i privilegije koje nisu dostupne običnim građanima. Ovi programi, dodaju, podrivaju načelo jednakog pristupa državljanstvu i boravku, posebno u okviru EU.

Bivši komesar za pravdu EU, Didije Rejnders, izjavio je 2022: „Vrednosti EU nisu na prodaju“.
Zlatne vize i pasoši često se povezuju sa pranjem novca i organizovanim kriminalom. Iz bezbednosnih razloga, mnoge zemlje, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Irske, ukinule su ove programe. To su uradile nakon izbijanja rata u Ukrajini, kako bi sprečile da ruski državljani steknu državljanstvo EU na ovaj način. Malta je u martu 2022. takođe saopštila da je suspendovala obradu zahteva građana Rusije i Belorusije.

Programi povezani s izbegavanjem poreza

Van EU, ovi programi su povezivani s izbegavanjem poreza i pružanjem utočišta nečasnim pojedincima. Ekonomski gledano, ovi programi su komplikovani jer neki smatraju da kapital od investicija koristi samo malom broju privilegovanih. Šira populacija se ne uočava kao korisnik. Još kontroverznije je pitanje uticaja na tržište nekretnina. Povećana potražnja zbog zlatnih viza može da podigne cene nekretnina i učini stanovanje manje dostupnim lokalnom stanovništvu. Iz tog razloga, Španija je u aprilu 2025. ukinula svoj program zlatne vize.

Evropski sud pravde presudio je da malteški program „predstavlja komercijalizaciju državljanstva EU“. To narušava principe solidarnosti i uzajamnog poverenja među državama članicama. Sud je takođe naveo da se državljanstvo EU ne sme tretirati kao roba i da mora postojati „autentična veza“ između podnosioca zahteva i zemlje koja državljanstvo dodeljuje.

Gardijan je 2021. objavio da su osobe izuzetno visokog imovinskog stanja, koje nisu imale nikakvu vezu sa Maltom i provele su tamo svega nekoliko nedelja, dobijale državljanstvo. Takođe je navedeno da su mnoge njihove nekretnine bile prazne. To implicira da su boravište sticale samo radi pasoša i slobodnog kretanja po Evropi.

Zagovornici programa državljanstva i boravka

Mnogi i dalje podržavaju ove programe. Pre nego što je presuda EU suda doneta, premijer Malte Robert Abela izjavio je za Tajms of Malta da je MEIN program siguran i koristan za zemlju. Vlada tvrdi da je program od 2015. generisao više od 1,4 milijarde evra prihoda.

Direktorka Global Sitizen Solušnsa, Patriša Kasaburi, kaže da su „ovi programi legitimni i pravno različiti putevi koji u potpunosti potpadaju pod suverene nadležnosti država članica kada je reč o pravima na boravak“.

Dodala je da su kandidati „ispunili stroge kriterijume, uključujući i obavezan period boravka u Malti, značajno doprineli nacionalnom razvoju i prošli jednu od najrigoroznijih provera bezbednosti na svetu“.

Trendovi: Dvostruka strategija u investicionim programima

Henley and Partners jasno navode da „putanja investicione migracije ostaje stabilno uzlazna i presuda Evropskog suda pravde to neće promeniti“. Verovatno će čak podstaći dodatnu potražnju.

Dominik Volek, direktor sektora za privatne klijente u ovoj kompaniji, kaže da potražnja među bogatim pojedincima brzo raste, podstaknuta „geopolitičkom nestabilnošću, rastućim poreskim pritiscima u ključnim tržištima i fokusom na nasledno planiranje i sigurnost porodice“.

Njihova najveća baza klijenata su porodice iz Severne Amerike.

Opcije za pasoše EU pod znakom pitanja

Henley and Partners i Global Citizen Solutions očekuju da će klijenti primenjivati dvostruku strategiju. Te strategije uključuju investiranje u boravak u EU i sticanje državljanstva u trećim, uglednim zemljama. Volek kaže da očekuju da će klijenti „kombinovati pravo boravka u EU sa državljanstvima van EU kako bi diverzifikovali pristup i umanjili regulatorni ili reputacioni rizik“.

Jurisdikcije koje nude ozbiljne provere, jasne zakonske okvire i pogodnosti za mobilnost, poput Austrije (na osnovu zasluga), Grčke (boravište i državljanstvo na osnovu zasluga), UAE (boravište i državljanstvo putem investicija), karipskih država, i prvi program državljanstva sa klimatskom komponentom u Nauruu — nastaviće da privlače veliko interesovanje.

U širem kontekstu, Henley and Partners navodi da više od 100 zemalja u svetu ima zakonodavstvo o migracijama putem investicija. Više od 60 ima aktivne programe, dok oko 30 privlači najveći broj kandidata.

Kompanija veruje da će sve više zemalja započeti ili proširiti ove programe jer ih vidi kao dobitnu kombinaciju: zemlje domaćini dobijaju kapital i talente, dok podnosioci dobijaju stabilnost i nove prilike. SAD, Kanada, UAE, Hongkong, Singapur i Novi Zeland proširuju ove mogućnosti, dok, kako kaže Volek, EU „podiže most kada to najmanje sebi može da priušti.“

Da li je EU propustila priliku da poveća svoje prihode sada je sporedno pitanje — nakon presude Evropskog suda pravde, jasno je da su opcije za pasoše EU pod znakom pitanja.

Programi zlatnih pasoša i viza ostaju polarizujući — balansiraju između ekonomske koristi za zemlje domaćine i zabrinutosti u vezi sa pravednošću i bezbednošću. Ono što je sigurno jeste da će ovi programi nastaviti da funkcionišu bez obzira na presudu u vezi sa malteškim zlatnim pasošem, a mnogi veruju da će njihova popularnost dodatno rasti.

Aleks Lesdom, saradnica Forbes