Samostalni život sve dalji san: Preskupi kvadrati menjaju navike i u Evropi, ko je najviše kod roditelja

Čak 64 odsto mladih uzrasta od 25 do 34 godine u susednoj Hrvatskoj žive u roditeljskom domu. U Grčkoj ih je 55 odsto, Poljskoj 53, a u Portugaliji i Italiji po 51 odsto. Eurofond ne nudi podatke za Srbiju, ali neki raniji govore da u Srbiji samostalan život nije realnost za čak 61 odsto mlade populacije ovog uzrasta.

Dok mnogi u ovim podacima vide inertnost mladih i sklonost ka lagodnijem životu pod roditeljskim okriljem, istraživači Eurofonda ovo povezuju sa aktuelnom krizom teško priuštivog stanovanja. Mladi su na početku karijere, prihodi su im manji i nestabilniji, pa teže podnose rastuće troškove stanovanja. Sve ovo otkriva istraživanje „Temeljni izazovi: stambeni problemi mladih u Evropi“.

„Mladi češće traže smeštaj u urbanim sredinama, gde je jaz između ponude i potražnje najizraženiji“, jedan je od nalaza Eurofondove studije. „Mladi ljudi imaju veću šansu da iskuse stambenu nesigurnost. Da budu preopterećeni troškovima stanovanja i da žive u stambenim jedinicama lošijeg kvaliteta. U mnogim državama članicama, mladi koji traže stanovanje sa prosečnom zaradom gotovo da ne mogu da pronađu ništa pristupačno u urbanim područjima. Ruralna područja su generalno pristupačnija, ali nude manji broj nekretnina, naročito kada je reč o iznajmljivanju“.

Život u zajednici

Sa ovom krizom se suočavaju u ključnom životnom periodu. Mnogi zato biraju život sa roditeljima ili rođacima. Posledica toga je da se odriču karijernih i obrazovnih mogućnosti. To dalje utiče na njihovo zdravlje i blagostanje, kao i na njihove odluke u vezi sa formiranjem porodice.

„Od 2010. godine, prosečne prodajne cene u EU porasle su za 55,4 %, a kirije za 26,7 %, nadmašujući rast prihoda za mnoge društvene grupe. Ovi proseci prikrivaju ozbiljnost problema sa kojim se suočavaju pojedini regioni i određene grupe. Na primer, u nekim državama članicama EU cene su se više nego utrostručile“, navodi Eurofond.

Problem nepriuštivog stanovanja nije nov. Poznat je i građanima Srbije. Cene kvadrata u Beogradu su periodu od 2010. do 2014. lagano padale. U poslednjoj deceniji, međutim, duplirane su.

„U pojedinim evropskim regionima i gradovima, troškovi stanovanja već dugo predstavljaju izazov za mnoge grupe. Visoke cene energije, manjak radne snage, ekološki propisi, urbanistička regulativa i nedostatak zemljišta ograničili su građevinsku aktivnost. Takođe je došlo do povećane upotrebe stanovanja kao investicionog sredstva. To znači da se pojedinci i porodice takmiče sa investitorima na sve zategnutijem tržištu nekretnina“, otkriva ovo istraživanje.

Renta troši skoro celu platu

EU nema direktne nadležnosti u oblasti stanovanja, ali može da utiče smernicama, zakonima i finansiranjem. Evropska komisija je reagovala tako što je uključila stanovanje kao zaseban zadatak jednog komesara. Dan Jorgensen, novi komesar za energetiku i stanovanje, zadužen je da podrži države članice u rešavanju uzroka nestašice stanova.

„U nekoliko država članica, prosečna starost u kojoj mladi napuštaju roditeljski dom raste. Mnogi mladi ljudi, uključujući i one koji su zaposleni, ne mogu sebi da priušte samostalan život. Istovremeno, beskućništvo je u porastu u mnogim državama članicama“, ističe se u analizi. „Za mlade koji ipak uspeju da žive samostalno, izazovi se nastavljaju. Mladi češće kasne sa plaćanjem stanarine i komunalnih usluga“.

U Bugarskoj, Irskoj, Poljskoj, Portugalu i Španiji, kao i u delovima Austrije i Italije, napominje se, u mnogim oblastima je potrebno izdvojiti više od 80 % medijalne zarade za iznajmljivanje dvosobnog stana. U Srbiji je medijalna zarada u oktobru iznosila oko 86.700 dinara, a jeftiniji dvosobni stanovi se izdaju za oko 400 evra. Skuplji – od 700 evra pa naviše.

„Jedan od mogućih odgovora na izazov priuštivosti bio bi prelazak u manji stan. Međutim, to može dovesti do problema u pogledu adekvatnosti prostora, a cena po kvadratnom metru je viša kod manjih nekretnina“, upozorava ovo istraživanje. „Podaci iz anketa u četiri države članice, Češka, Holandija, Španija i Švedska, pokazuju da znatno više ljudi živi sa prijateljima, rođacima ili roditeljima nego što bi to želeli. Znatno manji broj živi sa partnerima ili sami, iako bi to želeli“.

Kako do veće ponude

Sve to pokreće druge probleme i komplikuje život. Ne daju maksimum u poslu, imaju mentalne probleme, odlažu rađanje dece i zasnivanje porodice.

„Donosioci odluka treba da izbegavaju razvoj fragmentisanog političkog okvira, u kojem se politike sprovode parcijalno i sa međusobno suprotstavljenim ciljevima. Kada je reč o finansiranju stambenih inicijativa, revolving fondovi koji ponovo koriste kapital za stanovanje predstavljaju efikasan način finansiranja projekata. U pogledu stvaranja novih stambenih mogućnosti za mlade, rešenja na strani ponude imaju veći potencijal od monetarnih i poreskih podsticaja na strani tražnje. Vlade bi trebalo da obezbede neutralnost poreske politike u odnosu na oblik stanovanja, tretirajući vlasništvo i zakup na jednak način“, glavne su preporuke ovog istraživanja.

Da se vratimo na početni pokazatelj, procenat mladih u roditeljskom domu. Ubedljivo ih je najmanje u Finskoj i Danskoj – po tri odsto, u Švedskoj šest odsto, Holandiji 11, Nemačkoj 12 odsto…

S druge strane, u Finskoj, Poljskoj, Belgiji, Holandiji, Češkoj, Španiji i Portugaliji na snazi je treća generacija kontrole cena zakupa. Druga generacija kontrole funkcioniše u Švedskoj, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Danskoj, Austriji i Irskoj. Ostatak Evrope, a reč je o našim susedima i Estoniji, Letoniji i Litvaniji, cene zakupa je prepustio slobodnom tržištu. Baš kao i Srbija.