Sedam svetskih čuda – ideja za sledeće putovanje

Isklesani u kamenu u pustinji, izgrađeni duž hiljada kilometara ili podignuti na planinskim padinama, sedam svetskih čuda nalazi se na listi želja mnogih putnika. Evo objašnjenja šta su ona, gde se nalaze i kada ih je najbolje posetiti.

Sedam svetskih čuda

Kada govorimo o sedam svetskih čuda, možemo pomisliti na čuda antičkog ili modernog sveta.

Grčki učenjaci su tokom vekova sastavljali listu sedam čuda antičkog sveta. Danas je samo jedno od njih dostupno posetiocima.

Od 2007. postoji nova lista koja obuhvata sedam čuda modernog sveta i sva su otvorena za turiste. Evo pregleda tih čuda, njihovih lokacija i najboljeg vremena za posetu.

Sedam čuda antičkog sveta

Veruje se da su istoričar Herodot (484. pne – oko 425. pne), učenjak Kalimah (oko 305–240. pne) i Filon iz Vizantije oko 200. godine pre nove ere, doprineli stvaranju liste sedam čuda antičkog sveta.

Reč je o hramu Zevsa u Olimpiji, hramu Artemide u Efesu, mauzoleju u Halikarnasu, Kolosu sa Rodosa, Visećim vrtovima Vavilona, Svetioniku na Faru u Aleksandriji i piramidama u Gizi.

Od njih, samo je Velika piramida u Gizi u Egiptu dostupna danas turistima. Poznata je i kao Kufuova (Keopsova) piramida. Izgrađena je kao grobnica faraona Kufua. Možete je posetiti putujući u Kairo. Najbolje vreme za obilazak ovog starog lokaliteta, starog više od 4.000 godina, je između oktobra i aprila, kada su temperature blaže. Takođe, preporučuje se da dođete rano ujutru ili kasno popodne kako biste izbegli gužvu.

Sumnja u njihovo postojanje

Ostalih šest čuda antičkog sveta je uništeno, a oko nekih i dalje postoji debata da li su ikada postojala:

Viseći vrtovi Vavilona, Irak – Ne postoje jasni arheološki dokazi o njihovom postojanju. Ipak, pretpostavlja se da su izgrađeni oko 600. godine pne. Ostaci su možda uništeni zemljotresom ili se sada nalaze ispod reke Eufrat.

Statua Zevsa u Olimpiji, Grčka – Uništena je u 5. ili 6. veku nove ere moguće u požaru, zemljotresu ili od hrišćanskih vladara koji su želeli da iskorene paganizam.

Hram Artemide u Efesu, Turska – Više puta je rušen, a poslednji put 401. godine nove ere. Određeni ostaci se i danas mogu videti u blizini grada Selčuka u Turskoj.

Mauzolej u Halikarnasu, Turska – Neki ostaci i dalje postoje u Bodrumu, ali su zemljotresi uništili lokalitet tokom srednjeg veka.

Kolos sa Rodosa, Grčka – Pretpostavlja se da je bio visok kao Kip slobode u Njujorku, ali od njega danas nema značajnijih ostataka jer ga je zemljotres uništio 226. godine pre nove ere.

Svetionik na Faru u Aleksandriji, Egipat – Sagrađen u 3. veku pre nove ere, ali je tokom vekova pretrpeo velika oštećenja usled više zemljotresa. Neki njegovi podvodni ostaci su i dalje vidljivi.

Sedam čuda modernog sveta

Sedam svetskih čuda modernog sveta, proglasila je 2007. godine fondacija New7Wonders. Izabrana su zbog svoje veličine, inovativnosti i kulturnog značaja. Milioni ljudi širom sveta glasali su kako bi odabrali ova čuda.

Sedam modernih čuda raspoređeno je na pet kontinenata, a uključuju: Kineski zid, Petru u Jordanu, kip Hrista Spasitelja u Brazilu, Maču Pikču u Peruu, Čičen Icu u Meksiku, Koloseum u Rimu i indijski Tadž Mahal.

Sličnosti i razlike između antičkih i modernih čuda

Sedam čuda antičkog i modernog sveta slična su po tome što predstavljaju neverovatna inženjerska dostignuća. Na primer, antička Piramida u Gizi i relativno moderni Tadž Mahal svedoče o veštini i ambicijama svojih graditelja.

Vladari su ih gradili kako bi pokazali moć, a često su imala i simbolički, kulturni ili verski značaj. Na primer, antički hram Artemide i moderni kip Hrista Spasitelja nosili su duboku duhovnu i religijsku simboliku.

Ključna razlika je u tome što sedam antičkih čuda odražava mediteranski i bliskoistočni fokus grčkih istoričara. S druge strane, sedam modernih čuda predstavlja globalniju perspektivu, jer su raspoređena širom više kontinenata.

1. Kineski zid, Kina

Kineski zid izgrađen je kako bi zaštitio zemlju od invazija i proteže se impresivnih više od 20.000 kilometara od pustinje Gobi na zapadu do okeana na istoku. Ono što je počelo u 3. veku pre nove ere kao odbrambena mera protiv ratobornih nomada, kasnije je postalo i simbol jedinstva Kine.

UNESCO ga je 1987. godine proglasio svetskom baštinom, a iako NASA opovrgava tvrdnju, mnogi i dalje veruju da je Kineski zid jedina građevina koju je moguće videti iz svemira.

Kineski zid pruža jedinstven uvid u kinesku istoriju i kulturu. Njegova ogromna veličina je zadivljujuća – izgradnja je trajala više od 2.000 godina, a zid nije samo barijera, već uključuje stražarske kule, utvrđenja, kasarne i garnizone.

Ovo inženjersko čudo simbolizuje više od dobre gradnje – priča priču o interakcijama Kine sa susedima, kao i o mitovima i legendama koje su nastale uz vojnike, zatvorenike i radnike koji su ga gradili. Mnogi od njih su izgubili živote tokom izgradnje i prema legendama, njihova tela su sahranjena unutar zida.

Najbolje vreme za posetu je proleće (april-maj) ili jesen (septembar-oktobar), kada su temperature prijatne, a pejzaži najlepši.

2. Petra, Jordan

„Ružičastocrveni grad“ u južnom Jordanu najposećenija je turistička atrakcija u zemlji, sa milion posetilaca godišnje. Ova arheološka lokacija datira iz 300. godine pre nove ere i bila je prestonica Nabatejskog kraljevstva. Petra je postala zaštićeno područje 1993. godine, a dodatnu popularnost stekla je kao mesto snimanja filma Indijana Džons i poslednji krstaški pohod, gde je prikazana kao lokacija Svetog grala.

Najbolje vreme za posetu je proleće (mart–maj) ili jesen (septembar–novembar), kada su temperature blage. Leti može biti izuzetno vruće. Takođe, preporučuje se dolazak rano ujutru kako biste izbegli gužve i uživali u jutarnjem svetlu koje dodatno naglašava prelepe ružičaste nijanse Petre.

3. Hrist Spasitelj, Brazil

Uzdižući se iznad Rio de Žaneira na jugoistoku Brazila, Hrist Spasitelj je statua Isusa, koju je dizajnirao francusko-poljski vajar Pol Landovski, a podignuta je 1931. godine.

Visoka je 30 metara i napravljena od armiranog betona, obložena hiljadama pločica od sapunskog kamena. Može se videti iz bilo kog dela Rija, a svake godine je poseti više od dva miliona ljudi.

Statua se nalazi na planini Korkovado u Riju, do koje posetioci mogu doći vozom, kombijem ili pešačkim stazama. Pre nego što su 2002. dodate pokretne stepenice i liftovi, posetioci su morali da se popnu 200 stepenika do vrha.

Najbolje je posetiti tokom proleća (septembar-novembar) ili jeseni (mart-maj) kada je nebo vedrije, a temperature prijatnije.

4. Maču Pikču, Peru

Smešten visoko u peruanskim Andima, gde se spaja sa Amazonskim basenom, Maču Pikču je grad Inka izgrađen u 15. veku na nadmorskoj visini od 2.430 metara. To je citadela koja se sastoji od 200 građevina na planinskim padinama ispresecanim kamenim terasama.

Andsko planinsko selo Kusko je početna tačka za jednu od dve pešačke rute koje traju oko četiri dana. Posetioci mogu steći mnoga kulturna saznanja iz Maču Pikčua, pre svega o umeću civilizacije koja je uspela da izgradi takav arhitektonski biser visoko u Andima, okružen bogatom florom i faunom.

Maču Pikču je moguće posetiti tokom cele godine, ali idealni meseci su maj i septembar, kada ima manje gužve i obično manje padavina.

5. Čičen Ica, Meksiko

Čičen Ica je kompleks svetih ruševina Maja, uključujući ogromnu stepenastu piramidu na poluostrvu Jukatan u Meksiku. Bila je deo drevnog grada koji je cvetao između 600. i 1200. godine nove ere. Piramida je poznata kao El Kastiljo ili Hram Kukulkana.

Smeštena na poluostrvu Jukatan, Čičen Ica je lako dostupna automobilom, autobusom ili organizovanim turama iz Kankuna, Tuluma ili Meride.

Posetioci mogu steći mnoga kulturna saznanja iz Čičen Ice, pre svega zbog toga što prikazuje genijalnost civilizacije Maja i njihove građevinske tehnike. Takođe, mogu saznati više o verovanjima Maja, značaju ljudskih žrtava u njihovim ritualima i načinu na koji je piramida izgrađena da odražava majanski kalendar— piramida ima 365 stepenika do vrha.

Najbolje je posetiti tokom suve sezone (novembar-april) kako biste izbegli vlagu i kišu.

6. Koloseum, Italija

Koloseum je večna ikona Rima, poznat po velikom amfiteatru i gladijatorskim igrama. Ovo arhitektonsko remek delo nudi uvid u grandioznost i kompleksnost rimske civilizacije i njenog arhitektonskog umeća.

Lociran je u centru Rima, dostupan putem metroa, busa ili pešice. Najbliža je metro stanica.

To je simbol rimskog inženjerstva, arhitekture i kulture. Mesto gde su Rimljani gledali gladijatorske borbe, gde su carevi iskazivali imperijalnu moć i gde su ljudi dolazili da vide i budu viđeni.

Najbolje je posetiti ga u proleće (mart-maj) ili jesen (septembar-novembar) zbog blaže klime i malo manjih gužvi.

7. Tadž Mahal, Indija

Tadž Mahal je veličanstveni mauzolej od belog mermera, izgrađen kao simbol ljubavi cara Šaha Džahana prema njegovoj omiljenoj supruzi Mumtaz Mahal, što u prevodu znači „Izabrana u palati“.

Mumtaz je preminula pri porođaju 1631. godine, a legenda kaže da je car na njenoj samrtnoj postelji obećao da će joj izgraditi najlepšu grobnicu.

Smešten u Agri, Tadž Mahal je dostupan vozom, automobilom ili avionom od obližnjih aerodroma.

Posetioci mogu steći mnoga kulturna saznanja iz Tadž Mahala. Nacionalna geografija ga opisuje kao „trajan spomenik ljubavi“, ali on je i dokaz kako je moćno carstvo moglo da pokaže svoju umetničku i naučnu veličinu. Na njegovoj izgradnji je između 1631. i 1648. godine radilo 20.000 kamenorezaca i umetnika.

Najbolje je posetiti ga tokom zime (oktobar-mart) zbog prijatnije klime i jasnijih pogleda. Pošto može doći do veoma velike gužve, neki posetioci biraju da dođu u zoru.

Poseta svih sedam svetskih čuda modernog doba

Sedam svetskih čuda modernog doba raspoređeno je širom sveta, pa će njihova poseta verovatno zahtevati mnogo vremena i novca u poređenju sa prosečnim putovanjem. Postoje ture koje nude obilazak svih sedam čuda u jednom putovanju, koje često traje do mesec dana i košta više od 10.000 dolara. Neke ture uključuju i jedino preostalo čudo starog sveta – Piramidu u Gizi.

Bez obzira na to da li ćete posetiti svih sedam ili samo jedno od svetskih čuda, ništa ne može nadmašiti osećaj kada stignete na mesto koje, bez obzira na broj drugih posetilaca, u vama budi divljenje prema ljudskoj istoriji. Kako su kroz vekove narodi uspevali da izgrade neverovatna inženjerska dostignuća, često u najnepristupačnijim okruženjima, kao dokaz svoje kulture i verovanja. I osećaj zahvalnosti koji možemo imati kao posetioci, što smo makar na kratko deo te istorije, pre nego što se vratimo svojim svakodnevnim životima.

Aleks Ledsom, saradnica Forbes