Šta sve treba da znate o radu na brodu: Iskustva, proces zapošljavanja, benefiti
Zarada, drugačiji način života i avantura koja menja perspektivu motiviše građane Srbije da pronađu posao. I to na otvorenom moru.
Poslovi na kruzerima i rečnim brodovima postali su alternativa klasičnom radu na kopnu, kombinujući putovanja, posao, zaradu i kontakt sa drugim kulturama. Ko su ljudi koje privlači rad na brodu, šta sve taj rad podrazumeva i kako izgleda život daleko od kuće?
U agenciji Safe Cruise koja se bavi posredovanjem u angažovanju radnika za rad na brodu kažu da je interesovanje naših ljudi da odlaze i rade neke od tih poslova konstantno veliko.
Iako nemaju preciznu evidenciju koliko ih je do sada otišlo, kako kaže predstavnik ove agencije Ivan Leštanin, procenjuju da je reč o više hiljada ljudi.
Plate nisu rasle od pandemije, ipak ljudi odlaze na brod
Plate na brodu nisu značajno rasle od pandemije, kaže Leštanin, ali to ne utiče na odluku da odlaze i rade neke od poslova.
„Ostali su neki od benefita poput plaćene hrane i smeštaja, zatim drugih pogodnosti poput korišćenja teretane, satelitske TV, ali i kafe, bezalkoholnih napitaka jer su cene svih tih usluga i proizvoda u celoj Evropi skočile“, ističe sagovornik.
Što se samih poslova tiče, naši ljudi rade uglavnom kao konobari, barmeni, kuvari, pekari, poslastičari, ali i recepcioneri, fotografi.
Zatim rade na poslovima sređivanja i pripreme soba, IT i tehničke podrške, takođe i kao oficiri. Povremeno imaju potrebe i za angažovajem mašinskih inžinjera i za oficirima palube.
Poslovi isti kao na kopnu, samo je ambijent izazovniji
Kada je reč o tome kako izgleda raditi ovakve poslove na brodu, Leštanin kaže da se opisi poslova ne razlikuju od onih na kopnu, samo je okruženje dinamičnije.
Da bi se apliciralo za rad na brodu, potrebno je da kandidat najpre pošalje CV, nakon čega se obavlja preliminarni razgovor sa kandidatom. Podrazumeva se znanje engleskog jezika jer je to zvanični jezik na brodu.
Prvi ugovor je na šest meseci, a pored znanja jezika, važan je i „pozitivan personality“, kaže Leštanin.
„Ako kandidat odgovara poziciji koja se traži, dogovoramo se zajednički koja pozicija i koja vrsta broda bi bila najbolja za kandidata“, objašnjava Ivan proceduru.
Iskustvo nije presudno
Iskustvo jeste bitno za neke više pozicije, ali definitivno nije presudno da bi se neki jednostavniji posao na brodu dobio.
Budući da rade sa kruz kompanijama odnosno prekookeanskim brodovima, ali i sa jahtama i rečnim kompanijama, potražnja za kandidatima je različita zbog dinamike rada.
Recimo, sezona na rečnim brodovima počinje u martu i većina ljudi se zapošljava oko Nove godine. Potom se završava procedura za dobijanje vize i na proleće se ukrcavaju na brod. Sezona obično traje do novembra ili decembra.
Što se tiče prekookeanskih brodova, procedura je drugačija jer oni plove 365 dana u godini.
„Doba godine tu ne igra bitnu ulogu jer su oni leti u Evropi ili Aljasci, preko zime u Australiji i na Karibima. Tu nema sezone, jer je sezona uvek. Kad je u Barseloni hladnjikavo, tad je na Bahamima toplo“, priča Leštanin.
Bez slobodnog dana
Iako bi svako rekao da je život na brodu lep, raditi ovakve poslove nije lako.
„Često se radi desetak sati dnevno. Na većini pozicija na kruzeru nema slobodnih dana, već se dobija takozvani half day off. Tada pomorci obilaze destinacije i vide nešto od znamenitosti“, kaže naš sagovornik.
Zarade variraju u zavisnosti od toga da li je neko početnik ili je dostigao određena iskustva.
Početne zarade su od 1.300-1.500 evra, ali kasnije vremenom, dostižu više hiljada.
„Primećujemo da često sama plata nije razlog odlaska na brod, već baš ta dinamika, mogućnost da se obiđu destinacije koje ne bi inače obišli, rad sa ljudima različitih nacionalnosti, veroispovesti, kultura…“, priča Ivan.
Većina onih koji se opredele da radi na brodu su mlađi ljudi. Leštanin kaže da ima i nešto starijih, porodičnih ljudi koji odlaze jer im, recimo, nedostaje novca za kupovinu stana ili žele da otplate neki nepovoljan kredit koji su uzeli.
„To su najčešći razlozi zbog kojih idu na brod da rade. Oni svi znaju da je brod najbolje mesto da se uštedi novac, jer je zarada neto, imajući u vidu da su smeštaj, hrana i zdravstveno osiguranje plaćeni“, dodaje Leštanin.
Neki na brodu rade skoro dve decenije
Kada je reč o tome koliko obično rade, Ivan Leštanin kaže da ima pomoraca koji odrade jedan ugovor od pola godine i shvate da to nije za njih, a ima i oni koji su na brodu 20 godina.
Novac jeste i dalje najčešći razlog, ali i promena okruženja i stila života i da se iskusi nešto novo postaju sve bitniji faktor.
Kaže da ima i onih koji su se zahvaljujući radu na brodu udali ili oženili i sada žive u Australiji, Americi, ali i onih koji su nakon rada na brodu i zarade koju su ostvarili pokrenuli sopstvene biznise.
Jedan od njih je Dejan Stojanović koji je na brodu radio pre više od 10 godina kao konobar u baru. Po povratku sa broda je otvorio radnju za ketering.
Kaže da na brodu nije ostao duže od osam meseci i da se vratio zbog verenice koja ga je čekala i s kojom se kasnije i venčao. Osim ženidbe ideja mu je bila i da pokrene biznis što je i učiinio.
„Rekao sam sebi da ako mi u poslu ne bude išlo vratiću se na brod. Međutim, posao je dobro krenuo i rastao tako da sam ostao u Srbiji“, kaže sagovornik Forbes Srbija.
Obuka pre odlaska na brod
Kontakt sa porodicama su održavali uglavnom na pauzama kada je brod u luci. To vreme su koristili i da obiđu mesta u koja su stacionirani. Tako je Dejan obišao mesta koja inače verovatno ne bi mogao da nije bilo ovog iskustva.
Priča da je krenuo iz San Franciska brodom Princes Cruises. Obišao je Aljasku, ostrvo Bora Bora, Havaje, potom je išao u Koreju, Japan i Kinu, a putovanje je završio u Sidneju.
Kaže da je pre odlaska na brod imao obuku. Takođe su se radnici izjašnjavali koja je sledeća destinacija na koju bi išli.
Ističe da radnike na brodu ocenuju šefovi, menadžeri, zatim i gosti i shodno ocenama i pohvalama gostiju dobijali bi višu poziciju ili „prekomandu“ na veći brod gde su potrebniji veštiji radnici.
Svakome ko je željan da proba nešto novo bi preporučio brod i neke od poslova. Dejan kaže da bi rado to sada preporučio i svom sinu.
Dodaje da nosi pozitivna iskustva, ali da posao nije za svakoga jer se radi i do 13 sati dnevno. Uvek ima dosta ljudi koje treba uslužiti. „To zahteva jaku mentalnu snagu i organizacione sposobnosti i veštine. Bilo je i onih koji nisu izdržali pritisak i odvojenost od porodice pa su se vratili“.
Priča i da je danas ostao prijatelj sa ljudima iz našeg regiona sa kojima je radio.
„Neka prijateljstva su i dalje ostala jer svi smo bili korektni jedni prema drugima. Svi smo imali istu misiju da zaradimo novac i napredujemo i pomagali smo se međusobno i podržavali“.
Na brodu ne postoji jedan tipičan dan
Ideja za rad na brodu, Stefanu Kočiću, javila se iz, kako kaže, dosade. Sa željom da izađe iz zone komfora, odlučio je da proba nešto sasvim novo. Na brodu je već tri godine, a motivisala ga je činjenica da na taj način može da obiđe pola sveta potpuno besplatno. I da uz to – zaradi.
„Radim u Duty free šopu i na brodu ne postoji jedan tipičan dan ili jedan normalan dan. Svaki novi dan je pun neke akcije. Uglavnom pratim raspored i organizujem se po obavezama tog dana“, ističe Kočić.
Slobodno vreme najčešće provodi van broda, trudeći se da upozna svaki grad i da ga doživi iz više različitih uglova.
„Dosta lepih mesta sam posetio. I stvarno, dosta neverovatnih uspomena imam sa putovanja na brodu. Ipak, moram da izdvojim najlepše mesto – Kejptaun. Ne znam zašto, ali taj grad me je najviše oduševio. Što se tiče vremena za obilazak, stvarno ga ima dosta. Ne mogu da se žalim. Život na brodu je veoma dinamičan. Važno je da organizuješ slobodno vreme, kako bi imao dovoljno vremena za odmor. Odmor i san na brodu su uvek na prvom mestu“, objašnjava Kočić.
U kabini od 4m2 daleko od kuće
Iako živi u kabini od samo četiri metara kvadratnih, Kočić kaže da mu je život „vrlo lagan“ jer u njoj samo prespava.
„Pri početku ugovora, i ne pada mi toliko teško život van kuće, bez porodice. Već kada se približim kraju ugovora, koji traje sedam meseci, tad sam već željan naše hrane, prirode, generalno moje kuće. Srbije. Kontakt sa porodicom i prijateljima održavam preko WhatsApp-a, interneta, kao i svako drugi u 21. veku“, objašnjava on.
Za hranu na brodu i društvo nema zamerke, a naša muzika ga uvek „vrati kući“.
„Naravno da su se rodila nova prijateljstva. Prosto je nemoguće da živite i radite zajedno sa određenim ljudima i da ne postanete bliski. Kao i u svakom poslu, čovek nađe tu neku svoju grupicu koja mu odgovara i drži se nje. A što se tiče ljubavi, tu nemam sreće nažalost“, kaže Kočić.
Jezik od krucijalnog značaja
Kao i Leštanin, Kočić ističe važnost fizičke i mentalne spreme, kao i poznavanja jezika.
„Prvo morate da prođete par intervjua, gde vas ispituju o vašem životu, gde ste vi to radili i kakva iskustva imate. Intervju je na engleskom, tako da tokom intervjua, ocenjuju vaš vokabular engleskog jezika. Ukoliko prođete intervju i ukoliko kompanija smatra da ste vi sposobni za ovakav posao, sledeća stavka je prikupljanje dokumenata za brod. Postoji i mogućnost napredovanja, a i menjanja pozicije. Ja radim u šopu, tako da sam za sad i više nego zadovoljan pozicijom na brodu“, kaže Kočić.
Priznaje da je potrebno malo više vremena kako biste se navikli na život na brodu. Ali ne kaje se.
„Apsolutno se ne kajem što sam odlučio da radim ovakav posao. Šta više, ovaj posao me je dosta promenio kao ličnost. Dosta novih ljudi sam upoznao na brodu, video neverovatne lokacije o kojima sam mogao samo da sanjam, i na kraju dosta toga naučio. A svi strahovi su nestali onda kada sam zakoračio na brod“, zaključuje Kočić.