Tatejama snežni koridor – prirodni i ljudski fenomen japanske radinosti

Kada ste bili dete sigurno ste zamišljali kako prolazite kroz velike tunele kroz sneg, posebno nakon što sneg napada iznad kolena. Većina nas gledala je film Isijavanje (The Shining) iz 1980. godine sa Džek Nikolsonom u glavnoj ulozi, u kojoj je doduše snežna idila ostala jedina pozitivna reminiscencija.

Dečija sanjarenja svoju su realizaciju doživela u Japanu. Zemlji u kojoj su čuda moguća zahvaljujući neverovatnoj marljivosti, predanosti i neimarstvu tog naroda. Stvorili su snežni koridor koji izgleda kao deo snežne scenografije sekcije Frappe Snowland igrice Mario Kart na čuvenom Nintendu 64.

Tatejama snežni koridor je jedinstvena ruta koju prožima sneg sa obe strane Severnih japanskih Alpa, koje se nazivaju i „Krov Japana“. Ova oblast poznata je i po najobilnijim snežnim padavinama na svetu (daleko više i od svojih japanskih konkurenata Kučana i Hokaida). U proseku iznose oko sedam do čak 20 metara.

Kako je nastala nestvarna snežna idila?

Nagomilani sneg u oblasti Murodo na trasi Tatejama-Kurobe omogućava stvaranje snežnog koridora čiji zidovi idu i do 20 metara visine dužinom puta od 500 metara. Posvećeni tim zadužen za ovu snežnu infrastrukturu od 1971. godine radi na povezivanju grada Tojama u istoimenoj prefekturi sa gradom Omači u prefekturi Nagano.

Deo između stanice Tatejama i Ogizave zatvoren je za privatna vozila. Za kompletnu destinaciju neophodno je izdvojiti oko sedam sati. Zajedno sa atrakcijama duž puta to zapravo predstavlja celodnevnu aktivnost, ponajviše turtistima. Put je otvoren od 15. aprila do 30. novembra i nepristupačan je tokom zime.

Putovanje kreće od najbližeg gradića Tojame, koji je na nekih sat vremena, a od kojeg se žičarom vozite sedam minuta do stanice Bijodaira (koja se nalazi na 977 metara nadmorske visine). Ostatak od 50 minuta do stanice Morodo (2.450 metara nadmorske visine) je upotpunjen prizorima netaknute prirode, kasnije i koridora dužine 500 metara. Ukupno vreme putovanja je otprilike 2,5 časa, uključujući transfere i čekanja.

Japanci ipak nisu ni slutili da će impozatna planinska putna veza između dve prefekture postati turistička atrakcija, ali tek kada su se namerili na prirodu. Tako se planinsko područje Tatama iz izolovanog mesta pretvorilo u jednu od najpopularnijih destinacija za razgledanje Japana.

Formiranje snežnih zidova

Svake godine nakon što priroda servira ogromne količine snega veliki broj radnika radi na stvaranju koridora. Snežni zidovi se formiraju izbacivanjem snega sa specijalno napravljenim mašinama dizajniranim isključivo za rad sa tako velikim snežnim nanosima.

U današnje vreme sneg počinje da se čisti tek nakon što se put locira pomoću GPS-a, dok je u ranijem periodu (deonica završena 1971.) u čišćenje očigledno bila uključena i intuicija, uz sve ostalo.

Kada se put očisti, zapravo ureže kroz duboki sneg, postaje čudo prirode i jedinstvena turistička atrakcija. Snežni koridor sa svojim belim zidovima koji kao da se protežu do neba. Pravi vizuelni spektakl koji je moguće doživeti peške od 15. aprila do 25. juna. Posebno je upečatljiv tokom vedrih i sunčanih dana kada je plavo nebo u upadljivom kontrastu sa čisto belim snežnim zidovima.

Nešto slično, ali daleko manje impozantno moguće je doživeti na planini Rainier Vašington i u Lasen parku u Kaliforniji. Tamo prosečne padavine i početkom aprila stvaraju brazdu od oko pet metara. U izuzetnim zimama slične scenografije moguće je doživeti i na vrhu Doner, planini Rouz Hivaj u Kaliforniji i Logan Pes u Montani.

Japanski Alpi

Iako je koridor najveća atrakcija, svakako nije jedina na potezu koji se zove Alpska ruta Tatejama-Kurobe. Jedinstvena i spektakularna ruta koja prolazi kroz Severne japanske Alpe, putem raznih prevoznih sredstava, uključujući i žičare i električne autobuse.

Tu su veličanstveni pejzaž planinskog lanca Tatejama, deo Nacionalnog parka Čubu Sangaku. To je vulkanski planinski lanac koji se proteže preko prefektura Tojama, Nagano i Gifu, a uključuje nekoliko vrhova visokih 3.000 metara koji oduzimaju dah. Ne čudi što se mnogi Japanci uče planinarenju baš na ovoj lokaciji.

Posetioci takođe mogu da uživaju u različitim scenografijama i uslovima tokom različitih godišnjih doba. Tokom proleća ima najviše akumuliranog snega, posebno oko gornjih delova Midagahare i Murodoa. Najviše tačke duž alpskog puta Tatejama-Kurobe, kojeg osim koridora krase i brojni vodopadi i prirodni izvori.

Zajedno sa Centralnim japanskim Alpima i Južnim japanskim Alpima, Severni su takođe dobili isti naziv jer podsećaju na evropske Alpe.

Milion turista

Milion turista godišnje dolazi da poseti koridor, nusproizvod japanskog preciznog inženjeringa, koji oslikava prirodu i duh japanskog karaktera, u kojem ne postoji nemoguće, ukoliko je ono za benefit ljudi, tako i kritična saobraćajna veza preko Severnih japanskih Alpa.

Tada ni obilne snežne padavine ne predstavljaju problem, niti su mašine za čišćenje i izbacivanje snega jedino sredstvo Japanaca u borbi sa prirodnim nepogodama. Na nekim kritičnim delovima snežnog puta Japanci su instalirali prskalice sa vrelom vodom koje tope led i sneg. Ova opcija doduše ne postoji na planinskim putevima, mogli bismo reći i srećom. U tom slučaju nikada ne bismo mogli da svedočimo neverovatnom inženjerskom čudu urezanom u Murodo.

Iako je postojala bojazan, za 50 godina se nijedna nesreća nije dogodila. Pošto je Japan izrazito trusno područje u kojem su zemljotresi kao jutarnja kafa, sumnje su išle u smeru šta bi se dogodilo ukoliko bi jak zemljotres pogodio baš ovaj planinski venac. Japanci kao Japanci, s druge strane, ne ostavljaju ništa slučaju, pa se stabilnost snega proverava svakodnevno. I što je još važnije građani veruju u sistem, ne bez razloga.

Tatejama snežni koridor je svedočanstvo ljudske genijalnosti koja neprimetno spaja infrastrukturu sa lepotom prirode. To je mesto gde se rukuju beskonačna snaga i veličina prirode sa ljudskom otpornošću i upornošću. Kakvo bi se nezaboravno bob olimpijsko takmičenje ovde održalo ili defile tokom Zimskim olimpijskih igara!