Tim mora da postoji i u svemiru i na Zemlji: Kako je misija Artemis ujedinila ceo svet

Autor: Kristina Vujović, master psiholog i diplomirani psihoterapeut

Četvoročlana posada misije Artemis II privukla je pažnju javnosti, ne samo uspešnom misijom kojom su dostigli najveću udaljenost od Zemlje, već i time kako funkcionišu kao tim.

Rid Vajzman je istakao: ,,Otišli smo kao prijatelji, a vratili smo se kao najbolji prijatelji”. Astronauti su svoju Orion kapsulu nazvali “Integrity”.

Ona obuhvata vrednosti kao što su poverenje, poštovanje, iskrenost i skromnost, a one označavaju ogroman zajednički napor od ,,više od 300.000 delova letelice do hiljada ljudi širom sveta”, kako se navodi u saopštenju NASA.

Vajzman se osvrnuo na naziv ”Integrity” i naveo da integritet nije fiksno stanje jer apsolutni fokus na misiju nije moguć.

Priznao je da bi ga od posla ponekad odvratilo ono što bi video ili ljudski doživljaj situacije, kao i da se to svima dešavalo u posadi.

Vajzman je zapravo rekao kako je prirodno da se astronaut u nekim trenucima odmakne od same misije i bude prisutan kao ljudsko biće koje prvi put vidi i doživljava ono što se pred njim nalazi.

Objasnio je kako svi članovi tima paze jedni na druge i razmišljaju kao jedno – postoji „mi“ koje dolazi ispred „ja“.

Misija Artemis II i pogled iz svemira

Na misiji Artemis se izdvojio i doživljaj Zemlje iz svemira, koji je kroz iskustvo astronauta dodatno potvrđen prema naučnim saznanjima.

Džeremi Hansen vidi Zemlju kao krhku planetu u gotovo praznom prostoru svemira, a Kristina Hamok Koh je opisuje kao „mali čamac za spasavanje” koji lebdi u tami kosmosa.

Viktor Glover je na Uskrs govorio o tome kako se, osim njihove posade, i mi nalazimo na svemirskom brodu koji se zove Zemlja, čija je svrha da omogući život u svemiru.

Rekao je: „U svoj toj praznini – u toj ogromnoj količini „ničega” koju zovemo svemirom – imate ovu oazu, ovo prelepo mesto gde zajedno postojimo”.

Uskršnja poruka

Uskršnja poruka bila je da, bez obzira na razlike u kulturi i veri, gde god da smo i ko god da smo, svi smo jednaki i kroz sve prolazimo zajedno.

Prema Vajzmanovim rečima, smisao cele misije je da svojim doprinosom ujedine ceo svet. Maskota misije ”Rise”, pokazatelj bestežinskog stanja, ostala je deo tima do samog kraja. Pošto nije mogao da je ostavi u kapsuli, Vajzman je spakovao u vodootpornu torbicu iz kompleta za preživljavanje.

Sličnu poruku iznela je i Koh, koja je njihovu posadu opisala kao grupu ljudi okupljenih oko iste svrhe, koji dele iste brige i potrebe i spremni su da se žrtvuju jedni za druge.

Članovi misije Artemis:“Svi smo mi jedna celina“

Potom je planetu Zemlju uporedila sa posadom, poručivši da smo svi mi jedna celina.

Hansen je govorio kako je svrha čovečanstva pronalaženje radosti u uzdizanju jedni drugih, kroz zajedničko stvaranje umesto uništavanja.

Naglasio je koliko je važno da postavljamo svoje ciljeve, ali i da je nužno da ih podelimo sa drugima. Kako je rekao: „Ne radite izuzetne stvari sami”.

Dodao je da ćemo se iznenaditi koliko će se ljudi pojaviti da nam pomognu da ih ostvarimo.

Ono što izdvaja ovu posadu jeste to što su transparentno govorili o svojim ljudskim iskustvima dok su postizali velike stvari.

Kada je posadi iz kontrole misije javljeno da ih prate Gloverova supruga i jedna od njegovih ćerki, Glover je uputio poruku: „Pa, upravo ste dobili mnogo reakcija ovde gore, hej dušo. Volim te sa Meseca”.

Tokom prolaska iza udaljene strane Meseca, kada je letelica ušla u planirani prekid radio-komunikacije sa Zemljom, Glover je osetio da je to povoljan trenutak da uputi poruku Zemlji.

Rekao je: „Dok se pripremamo da uđemo u prekid radio-komunikacije, i dalje osećamo vašu ljubav sa Zemlje, i svima vama dole na Zemlji i oko Zemlje – volimo vas sa Meseca”.

Lični doživljaji

Tokom prekida komunikacije bili su veoma produktivni, ali im je bilo važno i lično iskustvo. Izdvojili su vreme za sebe kako bi obradili to što su, kao prva posada u istoriji čovečanstva, mogli da posmatraju udaljenu stranu Meseca.

Taj doživljaj su podelili jedući kolačiće sa javorovim kremom koje je Hansen doneo dok nisu bili u kontaktu sa Zemljom.

Glover je na trenutak zastao i izgovorio kratku molitvu. Nakon toga, svi su se vratili nauci i svojim beleškama. Na ovaj način, oni razdvajaju ulogu astronauta od ličnog doživljaja.

Dok su svedočili neverovatnim stvarima, prirodno je da su prolazili kroz intenzivne emocije, koje ih nisu preplavljivale jer su prihvatili svoju ljudsku stranu koju svako od nas ima.

Kada su u prigušenom svetlu kapsule pažljivo posmatrali površinu Meseca, golim okom i kroz objektiv kamere, usled oduševljenja tim prizorima među njima je spontano nastao interni izraz „Moon joy”.

Osećaj radosti i uzbuđenja

NASA ga je kasnije na mreži X šaljivo uvrstila u svoj „rečnik”, opisujući ga kao osećaj snažne radosti i uzbuđenja koji može da se doživi samo tokom misije na Mesec.

Izdvojio se još jedan dirljiv trenutak kada su, po Vajzmanovoj pokojnoj supruzi, jedan lunarni krater nazvali „Kerol”, opisujući ga kao „svetlu tačku” na strani Meseca, koja je vidljiva sa Zemlje. Nakon toga su se zagrlili i tako ovekovečili čin odavanja počasti. Drugi krater nazvali su „Integritet”, po svojoj kapsuli Orion.

Vrednost koja je kod njih vrlo uočljiva jeste skromnost. U gostovanju u emisiji CBS Mornings, gde je na zidu stajala poruka „Proslava heroja”, Koh je istakla da se zasluge ne odnose na njih četvoro, već na ceo tim koji više od 20 godina radi na ovoj misiji, kao i na sve koji su je podržavali.

Dodala je da su, posmatrajući neverovatne prizore u svemiru, shvatili koliko ih to iskustvo čini skromnijima, ali i da ne mogu jedni bez drugih.

Još jedna važna poruka

Još jedna važna poruka ove posade jeste da su za izuzetna postignuća potrebna svakodnevna, ljudska iskustva, koja tada još više dolaze do izražaja.

Nakon povratka, Koh je počela više da obraća pažnju na naizgled male trenutke, poput jutarnje kafe na tremu u društvu najboljeg prijatelja.

Na pitanje šta će im najviše nedostajati sa ove misije Artemis, Koh je u njihovo ime navela povezanost tima koji svakog dana radi na zajedničkom cilju, kao i bliskost koja im je omogućila da istrajavaju u preuzimanju rizika i žrtvovanju.

Ova misija inspiriše i kod svakog od nas otvara pitanje smisla koje astronauti kroz svoje iskustvo iznova sagledavaju na nov način.