Besplatna rehabilitacija u banjama: Trećina penzionera ostvarila pravo, ne može više – šta promeniti

Za besplatnu rehabilitaciju u banjama Srbije ove godine prijavio se tri puta veći broj penzionera nego što je bilo raspoloživih mesta u banjama.

Tačnije, za besplatnu rehabilitaciju o trošku Fonda PIO pristiglo je 68.500 prijava. Pravo je ostvarila trećina, tačnije 22.079 korisnika. U taj broj ulaze i pratioci za korisnike nege i pomoći drugog lica, odnosno za one kojima je neophodna pratnja tokom rehabilitacije.

Ovogodišnji Oglas za prijem zahteva za upućivanje korisnika penzija na rehabilitaciju raspisan je 12. januara.

Ko od penzionera je mogao da konkuriše

Rang-liste su se utvrđivale prema broju bodova na osnovu visine penzije koja po ovogodišnjem oglasu ne prelazi iznos prosečne od 56.834 dinara, broja godina staža osiguranja i broja godina korišćenja penzije.

Korisnici prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, kao i korisnici porodične penzije koji su to pravo ostvarili kao deca koja nisu sposobna za samostalan život i rad, imali su dodatne bodove.

Na oglasnim tablama udruženja penzionera, direkcije Fonda, Pokrajinskog fonda i filijala Fonda PIO, 6. marta objavljene su preliminarne rang-liste korisnika penzija za upućivanje na besplatnu rehabilitaciju u neku od 27 banja. Konačne rang-liste objavljene su 19. marta.

Prve grupe penzionera krenule su na oporavak već u prvoj polovini aprila, kažu za Forbes Srbija u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osigranje.

Najveći broj penzionera ide u Vrnjačku Banju

Najveće interesovanje najstariji građani iskazali su za Vrnjačku Banju, navode u pisanom odgovoru za Forbes. Zatim za Ribarsku, Koviljaču, Sokobanju, kao i za vrdnički „Termal” i Kanjižu.

Procedura je nalagala i da nakon objavljivanja konačnih rang-lista Fond upućuje obaveštenja korisnicima koji su ostvarili pravo, sa informacijom za koju banju (od tri sa liste želja) su opredeljeni i koje terapijske usluge, odnosno fizikalne procedure će dobiti tokom boravka, pojašnjavaju.

Spiskovi sa imenima korisnika se istovremeno dostavljaju banjama. Dalja procedura je na banjama odakle pozivaju korisnike kako bi se direktno dogovorili o terminu korišćenja rehabilitacije u zavisnosti od slobodnih kapaciteta.

Lista želja – tri banje kao izbor

Korisnici su prilikom prijave mogli da se izjasne o tri banje u kojima bi želeli da ostvare boravak.

U PIO fondu navode da u pretežnom broju omogućuju penzionerima da odu u jednu od te tri koje žele.

Kako je postojao period žalbi nije bilo podneto mnogo prigovora, kažu.

Na pitanje na šta su se odnosile, navode da je najčešći povod za prigovore bilo teže zdravstveno stanje korisnika koji nije ostvario pravo na besplatnu rehabilitaciju iako je bolestan.

U Fondu PIO pozivaju se na Pravilnik o društvenom standardu. On predviđa da se medicinska dokumenatcija za ovaj vid usluge ne boduje, odnosno da Fond PIO finansira rehabilitaciju za penzionere koji iz materijalnih razloga to ne mogu sebi lako da priušte, a ne zbog bolesti.

Koliko se čeka na mesto u banji

Uglavnom svi moraju da čekaju na mesto u banji neko vreme, neki duže neki kraće. Tako kaže Nadežda Satarić iz Udruženja Amity.

Treba znati da po ovom osnovu po kom oni dobijaju banju, ne podrazumeva se da mora odmah da se ide zbog zdravstvenih indikacija, pojašnjava.

„Na rehabilitaciju posle srčanih operacija, šlogova, preloma kuka ili zbog nekih akutnih stanja upućuju zdravstvene ustanove po osnovu zdravstvenog osiguranja. U tim slučajevima je bitno vreme odlaska, dok je kod hroničnih stanja to drugačije“, dodaje Satarić.

Ovaj broj penzionera shodno kapacitetima u banjama

Na pitanje da li se razmatra povećanje kapaciteta naredne godine i ima li prostora za to, u PIO fondu kažu da broj korisnika koji se upućuje na besplatnu rehabilitaciju o trošku Fonda odgovara prijavljenim kapacitetima kojima banje raspolažu.

Praktično, to znači da za sada ne postoji mogućnost da u banje bude upućeno više penzionera.

U skladu sa novim Pravilnikom o društvenom standardu korisnika penzija RF PIO, donetim početkom decembra 2025, za besplatnu rehabilitaciju izdvaja se 74 odsto od ukupnih sredstava namenjenih za društveni standard korisnika penzija. To u ovoj godini iznosi 1,16 milijardi dinara, dodaju u PIO fondu.

Šta od usluga mogu dobiti u banji

Svaki korisnik tokom desetodnevne rehabilitacije dobija pregled lekara prilikom prijema. Zatim laboratorijske analize, tri procedure rehabilitacije, smeštaj i plaćene troškove prevoza, a usluga podrazumeva i konstantan nadzor lekara.

Fond PIO takođe snosi i troškove smeštaja i putne troškove za pratioce korisnika penzija koji su ostvarili pravo na pomoć i negu drugog lica i u drugim izuzetnim slučajevima.

Satarić ipak smatra da kriterijum visine penzije za odlazak u banje treba promeniti.

„Imajući u vidu činjenicu da tek oko 22.000 penzionera bude poslato godišnje u banje, a prosečne penzije prima 65% penzionera odnosno skoro million njih, onda je smisleno da se taj kriterijum svede da pravo da imaju samo oni koji primaju iznose do najniže penzije“.

To je u 2026. godini 31.092 dinara, kaže.

Jedna penzionerka koja kaže da prima penziju skoro u iznosu prosečne nije već nekoliko godina zaredom uspela da dobije pravo na besplatan boravak u banji.

Drugi penzioner koji prima i nešto niže od toga nije ni pokušavao. Kaže da je o svom trošku pokušavao u oktobru da zakaže termin u jednoj banji u Vojvodini.

Rekli su mu da se javi od marta budući da su svi termini do tada bili popunjeni. Kako je i cena (za komercijalni vid usluge) bila visoka odustao je.

Poljoprivrednici retko odlaze u banje, a najniže penzije imaju

Nadežda Satarić navodi i da mnogi penzioneri koji primaju najniže iznose ne odlaze odnosno i ne konkurišu za odlazak u banju. I to iz drugih razloga:

„Mnogi poljoprivredni penzioneri koji inače imaju penzije ispod 25.000 dinara ne konkurišu za odlazak u banje zbog sezonskih poslova u poljoprivredi“, kaže.

„Imaju nešto od stoke koju nemaju kome da ostave da bi išli na oporavak. Ovo se posebno odnosi na one koji žive sami u domaćinstvu, a takvih je najviše“, dodaje Satarić.

Na listi za mogućnost odlaska je 27 specijalnih bolnica za rehabilitaciju ili banja. 

Uglavnom se ide po teritorijalnom principu. Penzioneri iz Vojvodine mogu da odu u neku od pet specijalnih bolnica za rehabilitaciju. To su „Junaković“, „Apatin“, „Termal“, Vrdnik „Rusanda“, „Melenci“, „Dr Borivoje Gnjatić“, Stari Slankamen i u Kanjižu.

Penzioneri iz centralne Srbije takođe imaju mogućnost da se opredele (izaberu tri predloga) sa liste od šest do 10 lokacija u zavisnosti kako je to raspoređeno po filijalama PIO Fonda.

Od tri izabrane lokacije, sigurno će na jednu otići, dodaje ona.

Veliko interesovanje za Vrnjačku Banju

U Specijalnoj bolnici Merkur u Vrnjačkoj Banji kažu da su ove godine penzioneri iskazali veliko interesovanje za boravak u ovoj ustanovi. Čak 1.600 penzionera ove godine ostvarilo je pravo na boravak u toj ustanovi.

Rezervacije za boravak penzionera već su u toku, kažu. Među njima je veliki broj dijabetičara budući da je ova bolnica Nacionalni centar za dijabetes.

U banji Selters kod Mladenovca kažu da je u 2026. godini 340 penzionera ostvarilo pravo na rehabilitaciju u o trošku PIO fonda.

Programi traju po 10 dana. Penzionerima su u tom periodu na raspolaganju specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, fizioterapeuti, medicinski tehničari.

Penzioneri koji dolaze na rehabilitaciju najčešće imaju tegobe hronične etiologije. pre svega reumatološke prirode, a zatim neurološke, kao i hronične posledice ranijih ortopedskih operacija ili povreda lokomotornog aparata, navode.

Po dolasku, svaki penzioner prolazi individualni lekarski pregled, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije upoznaje se sa medicinskom dokumentacijom na osnovu čega se određuje indikovani terapijski program.

Najčešće propisane terapije obuhvataju kineziterapiju (terapijske vežbe), hidrokineziterapiju (vežbe u bazenu), više vrsta elektroterapije, radnu terapiju, kao i terapiju lekovitim blatom – peloidoterapiju.

Banje pozivaju shodno raspoloživim kapacitetima

Svaki penzioner koji ostvari pravo na rehabilitaciju dobija rešenje PIO fonda. Procedura nalaže da banja dobija spiskove iz svih regionalnih filijala, sa imenima i kontakt podacima korisnika.

Na osnovu tih spiskova, služba Instituta pravi rezervacije u skladu sa raspoloživim kapacitetima i poziva penzionere telefonskim putem, obaveštavajući ih o terminu kada ima mesta da dođu, objašnjavaju.

Ukoliko ponuđeni termin iz bilo kog razloga ne odgovara, postoji mogućnost pomeranja u zavisnosti od slobodnih kapaciteta, dodaju.

Terapijski program

Institut Selters raspolaže sa ukupno 500 kreveta, od čega je oko 200 mesta opredeljeno za komercijalne korisnike. To su gosti koji dolaze o svom trošku radi medicinske rehabilitacije, zdravstvenog turizma i prevencije.

Pored saradnje sa PIO fondom, Institut ima i ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje za rehabilitaciju neuroloških, reumatoloških i ortopedsko-traumatoloških pacijenata.

Porodica plati dodatne usluge ili ponovni dolazak

Pored programa koji pokriva PIO fond, jedan deo penzionera koristi i dodatne usluge koje im najčešće uplate članovi porodice. To su klasične i podvodne masaže, kao i boravak u slanoj sobi. To inače ne koriste kao uslugu kada dolaze besplatno.

U ovoj banji kažu da primećuju već godinama da se jedan broj penzionera već u narednoj godini ponovo vraća. Najčešće na inicijativu uže porodice koja nastoji da im pomogne, ako je pravo preko PIO fonda već iskoristio, dodaju.