Čak i uz novu tehnologiju, neki sudari su i dalje previše rizični

Moderna tehnologija vozila, sofisticirani sistemi pomoći vozaču i unapređena infrastruktura doprineli su napretku bezbednosti na putevima poslednjih godina. Ipak, određene vrste saobraćajnih nezgoda i dalje opstaju. Posebno sudari sa drvećem, pešacima, biciklistima i drugim učesnicima u saobraćaju na dva točka, kao i udari otpozadi u koje su uključeni kamioni, i dalje predstavljaju značajne opasnosti. Brzina, nepažnja i mrtvi uglovi neki su od razloga za to.

To su glavni nalazi istraživanja koje je nedavno objavila kompanija DEKRA, sa sedištem u Nemačkoj. Ova kompanija bavi se ispitivanjem vozila, tehničkim pregledima i istraživanjem sudara. Ova procena deo je njihovog Izveštaja o bezbednosti na putevima za 2025. pod nazivom „Mobilnost u svetu koji se menja“.

„Iako su savremeni automobili opremljeni sistemima kontrole stabilnosti, upozorenjima na napuštanje saobraćajne trake i sofisticiranim sistemima zaštite putnika, ova tehnologija ne može prkositi zakonima fizike“, izjavila je u saopštenju Stefani Riter, istraživač sudara u kompaniji DEKRA.

Sudari sa drvećem među najopasnijim

U izveštaju se navodi da, iako su vozila sve inteligentnija, putevi bezbedniji, robusna infrastruktura rasprostranjenija, a broj smrtonosnih saobraćajnih nezgoda dugoročno u padu, određene vrste sudara i dalje predstavljaju ozbiljan rizik. I to zbog problema kao što su dostizanje granica tehnologije ili neadekvatna infrastruktura.

Sudari sa drvećem, na primer, i dalje spadaju među najteže saobraćajne nezgode na seoskim putevima. Istraživači napominju da je često dovoljan trenutak nepažnje ili neprilagođena brzina da vozilo prokliza. Naročito na mokrim ili prljavim kolovozima.

U izveštaju se savetuje da se rizici mogu ublažiti merama kao što su zaštita postojećeg drveća bezbednosnim uređajima, sadnja novog drveća na dovoljnoj udaljenosti od puta i obezbeđivanje odgovarajuće brzine kretanja vozila.

Prema istraživanju, preventivni sistemi poput upozorenja na napuštanje saobraćajne trake, sistema asistencije zasnovanih na kamerama i umreženih senzora u vozilima mogli bi da intervenišu u ranoj fazi, pre nego što vozilo počne da proklizava. I da tako odigraju ključnu ulogu u sprečavanju nezgoda.

Pešaci i oni koji voze na dva točka posebno ugroženi

Pešaci i učesnici u saobraćaju na dva točka posebno su ugroženi u sudarima. Mnoge strategije, poput dizajna vozila prilagođenog pešacima, sistema za hitno kočenje u slučaju detekcije pešaka, smanjenja brzina u urbanim sredinama, boljeg osvetljenja farova i kampanja za podizanje svesti javnosti, dovele su do smanjenja broja smrtnih slučajeva pešaka. Ali, kako se navodi u izveštaju, „ti pokazatelji već nekoliko godina stagniraju ili u nekim zemljama ponovo rastu“.

Ukoliko bi se primenjivale u širem obimu, mere poput unapređenja infrastrukture, jasna vizuelna saobraćajna signalizacija, kao i promene u ponašanju učesnika u saobraćaju, mogle bi pomoći u sprečavanju sudara ili smanjenju njihove težine za ove grupe.

Sudari između kamiona koji skreću i biciklista ili pešaka usled mrtvih uglova i dalje predstavljaju ozbiljnu opasnost. Sistemi pomoći vozaču koji pružaju zvučna i vizuelna upozorenja ili pokreću automatsko kočenje mogu da ublaže ovaj rizik. Ipak, mnogi stariji kamioni ih nemaju, pa „čak ni najbolji senzori ne mogu da detektuju svaku opasnost. Na primer, kada su biciklisti zaklonjeni parkiranim vozilima“, navodi se u izveštaju.

Jedna sekunda nepažnje može biti kobna

Automatsko kočenje u nuždi, adaptivni tempomat i sistemi za upozorenje i sprečavanje napuštanja saobraćajne trake pomogli su da se smanji broj sudara otpozadi u koje su uključeni kamioni, navodi se u izveštaju. I uprkos ovim tehnološkim dostignućima, nedovoljno poznavanje načina na koji ti sistemi funkcionišu, kao i ometanja izazvana pametnim telefonima i umor, i dalje su među glavnim uzrocima teških saobraćajnih nezgoda.

U budućnosti bi komunikacija između vozila, kao i između vozila i infrastrukture, mogla da odigra ključnu ulogu. I to „pružajući rana upozorenja na potencijalne opasnosti i time dodatno povećavajući bezbednost na putevima“, navodi se u izveštaju. Kampanje javnog informisanja takođe mogu podići svest o konkretnim opasnostima i pomoći u sprečavanju tragedija.

Tanja Mon, saradnica Forbes