Coolcations: Odmori u hladnijim krajevima u porastu
Kako toplotni talasi svakog leta sve jače pogađaju južnu Evropu, podaci pokazuju da sve više putnika odlazi na sever, u zemlje poput Norveške, tražeći hladniji i mirniji odmor.
Nekada je smatrana nišnom destinacijom za avanturiste i ljubitelje krstarenja. Norveška je sada postala i tražena letnja destinacija. Porast takozvanih coolcations više nije samo tema među medijima i influenserima iz sveta putovanja.
Najnoviji podaci pokazuju da je ovaj trend stvaran, merljiv i da neprestano dobija na zamahu.
Coolcations su odmori u hladnijim krajevima, za razliku od tipičnog leta prepunog sunca.
U Evropi, ovaj trend označava udaljavanje od tradicionalnih mediteranskih letovališta i okretanje ka Skandinaviji.
Podaci dokazuju: Coolcations je realan trend
U poređenju sa prošlom godinom, broj rezervacija letova iz Francuske porastao je za 22 odsto. Grad Stavanger je zabeležio povećanje od 38 odsto u dolascima iz Španije, Italije i Francuske.
Južni grad Kristiansand beleži skok od 52 odsto, što ukazuje na širu promenu u načinu na koji Evropljani planiraju svoje letnje odmore.
„Za mnoge, hladna klima Skandinavije više nije njen nedostatak“, rekao je Tomas Tesen, glavni analitičar u SAS-u, u intervjuu za norveške novine VG. „Zapravo, postala je ključni razlog za rezervaciju putovanja“.
Ovu promenu ne primećuju samo aviokompanije.
Nedavni izveštaj Evropske komisije za turizam (ETC) otkrio je da 28 odsto evropskih putnika sada aktivno traži destinacije s hladnijom klimom kako bi izbegli ekstremne vrućine tokom letnjih meseci.
Ova promena je naročito izražena među posetiocima iz zemalja koje su bile najteže pogođene toplotnim talasima 2023. i 2024. godine, uključujući Španiju, Italiju i Grčku.
Podaci pokazuju da je 2024. bila najtoplija godina u istoriji Evrope, sa rekordnim temperaturama u centralnim, istočnim i jugoistočnim regionima.
Teške oluje i poplave bile su raširene, a odnele su najmanje 335 života.
Privlačnost coolcation odmora
Izraz coolcation je kovanica reči “cool” (sveže, hladno) i “vacation” (odmor). U širu upotrebu u medijima koji se bave putovanjima ušao je oko 2023. Međutim, prava ekspanzija ovog koncepta dogodila se 2024.
Interesovanje za povezane pojmove poraslo je za čak 300 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Globalna turistička mreža Virtuoso je zabeležila porast od 44 odsto u rezervacijama ka destinacijama s hladnijom klimom, poput Norveške, Islanda i Kanade.
Privlačnost Norveške ne leži samo u prijatnijim temperaturama, već i u onome što nudi kao sušta suprotnost jugu Evrope. Planinarenje po glečerima umesto žurki na plaži. Planinske kolibe umesto ogromnih rizorta. Čisti, tihi fjordovi umesto prenatrpanih obala
Zahvaljujući velikim brojem sati sa dnevnim svetlom, i sve većem broju održivih turističkih opcija, Norveška ispunjava više kriterijuma za putnike koji razmišljaju o klimi i traže smisleniji odmor.
Da li će trend coolcation dovesti do prevelikog turizma?
Turistički operatori i aviokompanije već prilagođavaju ponudu. Norwegian Air je među nekoliko aviokompanija koje uvode nove letove ka gradu Tromso.
Manji gradovi poput Alesunda, Bodea i Kristijansanda beleže porast dolazaka kako kopnenih turista, tako i putnika na kruzerima.
Ovaj trend će verovatno potrajati i nakon leta 2025. „Očekujemo da će se ovaj trend nastaviti. Klima postaje ključni faktor pri izboru destinacije“, rekao je Tomas Tesen.
Međutim, nisu svi u Norveškoj zadovoljni ovim razvojem situacije.
Povećale su se žalbe zbog masovnog turizma, što je dovelo do planiranog uvođenja turističke takse od 3%.
Ipak, problemi Norveške se razlikuju od onih sa kojima se suočavaju velike evropske turističke destinacije poput Amsterdama ili Barselone. Najveći izazov predstavlja pritisak na prirodu.
Popularne pešačke staze i udaljena sela uz fjordove suočavaju se sa brojem posetilaca koji daleko prelazi njihove kapacitete za održivo upravljanje.
U mestima kao što su Lofoten i Geiranger, lokalci izražavaju zabrinutost zbog gužvi u saobraćaju, problema sa otpadom, pristupa hitnim vozilima i uticaja kruzing turizma na životnu sredinu.
To ne znači da ni gradska područja nisu bez problema. Porast broja letova za Tromso doveo je do povećanja turističkih dolazaka za 15 odsto između 2023. i 2024. godine. Očekuje se da će taj broj i dalje rasti u 2025.