Električni skejt ponovo donosi zabavu na točkovima

Reći da sam nekada bio strastveni skejter je blaga formulacija. Prešao sam mnogobrojne kilometre na svojoj vernoj Powell-Peralta dasci još od osnovne škole pa sve do studentskih dana. Ali ključna reč ovde je bio. Od kako sam prelazio na automobile, motore, planinske bicikle i na kraju roditeljstvo, točkovi mog voljenog Rat Bones kiktejla stajali su sve duže.

Prvo nedeljama, pa mesecima, pa decenijama. Tek kada je moj mali sin pokazao interesovanje za skejt, pokušao sam da vidim da li moje sada malo zrelije sinapse mogu ponovo da ožive radost vožnje i možda izvedem poneki stari trik. Možda. I generalno gledano, shvatio sam da i dalje mogu da vozim. I da je i dalje zabavno, iako su mnogi od smelijih poteza iz mladosti sada daleko van mog domašaja.

U dugom periodu između mojih bezbrižnih vožnji sedamdesetih i prvog pokušaja mog sina da uradi ollie (skok sa daske) dvadeset i kusur godina kasnije, skejt je postao potpuno mejnstrim. Skejteri prkose fizici na X/Gravity Games takmičenjima. I dok su mene i moje nestašne skejterske drugare nekada terali sa školskog dvorišta i maltretirali „autoriteti“, danas su skejt parkovi rasuti širom Portlanda, neki čak i pored srednjih škola.

Umesto da bežimo od policije, moj sin i ja smo proveli brojne sunčane dane među klincima opsednutim telefonima. Oni su i dalje pomalo buntovni i jure kroz bankine popularnih skejt parkova. Sjajna vremena, bez sumnje, ali na kraju se njegovo interesovanje za skejt ugasilo u korist bicikala, fudbala i američkog fudbala. Danas moja stara daska ponosno visi na zidu garaže dok ja putujem svetom na motoru.

Novi, inovativni, električni skejtovi

A onda: nova baterijska i elektromotorna tehnologija dovela je e-bicikl na scenu. Ubrzo su im se pridružile i nove, inovativne električne skejtbord daske, danas poznatije kao e-skates (ili Esk8s). I odjednom sam opet vozio. Mnogo. Kao i mnogi stariji skejteri koje znam. Ove nove daske nisu bile igračke niti novotarije. Imale su brzinu i preciznost daleko iznad analognih dasaka. Pre pandemije čak sam nekoliko meseci išao na posao na jednoj od njih.

U poslednje vreme vozim dva modela proizvođača e-skejtova Meepo: početnički model Go longboard i kicktail model Flow (na slici ispod).

Meepo Flow i Go skejt – pregled tehnologije

Meepo Go skejt bi se mogao nazvati „početnim“ e-skejtom. To je longboard format sa maksimalnom brzinom od 45 km/h na ravnom pri punoj snazi, i verujte kada kažem da je 45km/h na bilo kojoj dasci strašno brzo — posebno ako ste malo stariji i sećate se kako su daske znale da „plešu“ na višim brzinama.

Skejt model Go od 699 dolara

Model Go od 699 dolara ima pogon na dva točka preko spoljašnjih motora i kaiševa (kod nekih Meepo modela motori su unutar točkova). Dva motora od po 1.500 vati obezbeđuju energiju za pogon, a kontrolišu se tipičnim i-skejt ručnim daljinskim upravljačem sa točkićem za palac.

Daska može raditi u „normalnom” režimu sa zadnjim pogonom, u rikvercu, ili kod Go longborda čak i sa „prednjim pogonom“. Postoje četiri režima vožnje — L, E, S i S+ — koji postepeno povećavaju snagu i brzinu, ali vozači moraju preći nešto više od 9,5 kilometara pre nego što im brži S i S+ režimi postanu dostupni.

Povlačenje točkića unazad aktivira „kočnice“, slično kao režim vožnje „jednom pedalom” u električnom automobilu. Kočenje je potpuno varijabilno i kontrolabilno. Tu je i funkcija „auto reverse“ za trikove, koja automatski ubacuje rikverc prilikom promene smera. Još jedna pametna stvar: udubljenje za nošenje u dasci olakšava prenošenje Go modela, uprkos težini od skoro devet kilograma.

Skejt model Flow od 899 dolara

Meepo Flow od 899 dolara više podseća na moj stari P/P kiktejl jer se prednji deo lako može podići preko prepreka. Međutim, snažniji je od Go modela i ima maksimalnu brzinu od 52 km/h, što je pomalo zastrašujuće, ali i izuzetno zabavno — pod pravim uslovima, uz pravilnu podešenost i adekvatnu zaštitnu opremu. Meepo navodi domet od 38km, verovatno u L režimu. Ima daljinski upravljač sličan onom na Go modelu i funkcioniše na isti način. Međutim, nema udubljenje za nošenje na sredini daske, što se ne bi uklopilo u njegov tradicionalniji izgled — mala žrtva za stil.

Bez ugrađenih svetala

Nijedan model nema ugrađena svetla kao Backfire daska koju sam testirao 2024. godine, što pomaže da budete vidljiviji u mraku. Sa LED efektima ili bez njih, snažno preporučujem da svako ko vozi i-skejt ili i-bajk nosi kacigu sa jakim LED osvetljenjem, koje imaju detekciju pada i druge napredne funkcije.

Počeo sam sa modelom Go u najnižem režimu vožnje, i nakon što sam brzo podesio tvrdoću osovina pomoću priloženog alata, klizio sam niz ulice u komšiluku i uživao u vožnji koja je dostizala oko 22 km/h, što je sasvim dovoljno brzo za početnika. Prelazak na „E“ režim povećao je brzinu na oko 29 km/h, a ja sam dodatno zategao osovine radi veće stabilnosti. Vozači će morati da podešavaju reakciju osovina tokom vožnje — tako je to sa svakim skejtom. Na kraju pronađeš idealnu ravnotežu između skretanja i stabilnosti.

Brzina i do 45km/h

Nakon obaveznih 10km vožnje za „razrađivanje“, mogao sam da pristupim S i S+ režimima, ali sam najčešće vozio u E i S modu. Kada sam sve podesio kako treba, Go je bio zabavan i brz, ali lako kontrolisan — i daljinskim upravljačem i prilikom skretanja. Kao što sam napomenuo, nisam odrastao na longbordovima, pa me je nemogućnost da podignem prednje točkove preko prepreka činila opreznim na neravnom asfaltu i sitnom otpadu na putu, ali veći točkovi modela Go savladali su gotovo svaku prepreku. Ipak, opasnost od naglog zaustavljanja zbog neprimetne ivice trotoara ili većeg komada šljunka je realna, pa nisam prelazio u S+ mod osim na veoma čistoj, glatkoj podlozi sa dobrim osvetljenjem. I nisam ostajao na 45 km/h dugo, bez obzira na uzbuđenje. Lepa je činjenica da može da postigne tu brzinu, ali nema potrebe voziti tako sve vreme.

Dobra stabilnost

Vožnja modela Flow sa „swallow tail“ dizajnom bila mi je prirodnija, a veliki točkovi od 105mm pružaju odličan grip. Osovine na Flow modelu su široke zbog dodatne stabilnosti i lakšeg savladavanja krivina. I pošto sam mogao da podignem prednji deo preko manjih prepreka, osećao sam se „kod kuće“ na Flow-u više nego na Go-u, jer nikada nisam bio pravi ljubitelj longborda (iako i u njima uživam). Mogućnost da podignem prednje točkove preko neravnina ulivala je dodatno samopouzdanje, pa sam, nakon pravilnog zatezanja osovina, nekoliko puta dostigao maksimalnih 52 km/h, gde god su prostor i uslovi to dozvoljavali. Mlađi vozači možda misle da je vožnja 51km/h „NBD“ (No Big Deal – ništa posebno), ali vam kažem da je to istovremeno i neverovatno zabavno i pomalo zastrašujuće.

Tokom tih brzih vožnji nosio sam kompletnu moto opremu: oklopljenu jaknu, ojačane pantalone otporne na cepanje, čizme, rukavice i integralnu moto kacigu. Nije važno koliko ste „tvrdi“ ako telo udari u beton ili prepreku pri više od 48km, u ozbiljnom ste problemu. Oprema je obavezna — vozite bezbedno.

Za koga su namenjeni?

Obe daske pogodne su za početnike, povratnike (poput mene) ili iskusne vozače koji nikada nisu probali električne skejtove. Odlično je što postoje i longbord i kiktejl opcije.

Iako se Go promoviše kao „početnička“ daska, sa maksimalnih 45 km/h ona je sasvim dovoljno brza za svakoga, osim za one lude koji se spuštaju nizbrdo brzinama autoputa — za šta ove daske nisu namenjene (ti modeli nisu električni, već se oslanjaju na gravitaciju). Za mene, kao starijeg vozača, Flow je bio prirodniji i udobniji, a uz to nudi i veću maksimalnu brzinu. Ali, kao što sam rekao, Go je i dalje više nego dovoljno brz za ogromnu većinu vozača i teško da bi nekome brzo „dosadio“.

Šta mi se dopalo – i šta bih voleo da bude bolje

I Meepo Flow i Meepo Go su dobro izrađeni i radili su pouzdano tokom mog testiranja. Dizajnirali su ih vozači koji razumeju potrebe skejtera i sasvim su primereni za svakodnevnu upotrebu. Lično ne bih preporučio izvođenje vazdušnih trikova u skejt parkovima (iako postoji mnoštvo snimaka onih koji to rade), jer se pogonski kaiševi i baterije mogu oštetiti. Ali za svakodnevnu vožnju i prevoz — savršeni su. Spuštanje s ivičnjaka je potpuno u skladu s njihovom namenom. Takođe, ne savetujem potpuno potapanje daske u vodu, ali vožnja po kiši u Oregonu nije izazvala nikakve probleme. Preporučljivo je i proveriti kaiševe nakon svake vožnje kako bi se uklonile eventualne prepreke.

Kako je zima i dani su kratki, neka vožnja neminovno se odvija u mraku. Za oba modela voleo bih da imaju ugrađeno osvetljenje kao standardnu funkciju, što sam viđao kod drugih proizvođača, poput Backfire boards modela ukrašenih EL žicom. Bilo bi korisno i da postoji integrisana mogućnost za dodavanje prednjih ili zadnjih svetala. U međuvremenu, vozači bi svakako trebalo da nose odgovarajuću zaštitnu opremu i kacigu. Po mogućstvu sa LED osvetljenjem, poput modela Unit 1 i sličnih.

U suštini, ovo su odlične opcije kako za nove vozače, tako i za povratnike poput mene koji su mislili da su njihovi skejterski dani odavno iza njih. Ne tako brzo (ili, zapravo, prilično brzo)! Ako vam nedostaje osećaj vožnje, ali vam treba malo pomoći da se ponovo uhoda­te, bilo koja Meepo daska je odličan izbor. Topla preporuka.

Vilijam Roberson, saradnik Forbes