Fitnes izazovi sve popularniji biznis na mrežama: Marketinški trik koji nije uvek bezazlen

Fitnes izazovi postaju sve popularniji trend.

Na društvenim mrežama teško je zaobići sadržaje u kojima se nude programi prevashodno namenjeni ženama, koji obećavaju velike i brze rezultate.

Skidanje viška kilograma, izvajano telo za tri ili četiri nedelje, ali čak i rešavanje nekih medicinskih problema. Od dijastaze posle porođaja, inkontencije i prolapsa, bolova u donjim delovima leđa…

„U potrazi smo za damama koje žele izvajano telo za 28 dana… Prvo ćeš osetiti, pa videti, a za 28 dana bićeš izvajana i zategnuta“, objava je koja verovatno nije promakla nijednoj ženi koja je zapratila neke od ovih profila na Instagramu.

Fitnes izazovi i rezultati

Na nekim od ovakvih objava se čak i hvale sa količinom istopljenog sala, kao velikim dostignućima u ovim kako ih nazivaju, mentorskim programima.

Predstavljaju se kao fitnes instruktori sa višegodišnjim iskustvom u radu. Njihov fizički izgled gotovo je besprekoran. Na profilima su i slike zadovoljnih kandidatkinja koje su uspele u izazovu da smršaju ili reše neke od problema.

Da veliko interesovanje vlada za ove programe može se zaključiti iz toga što u mnogima postoje liste čekanja. Proverili smo to metodom tajnog zainteresovanog kandidata.

Programi deluju zabavno i obećavaju brze rezultate. A koliko su zapravo efikasni?

I može li trener da vodi mentorski program koji podrazumeva rešenje nekog od zdravstvenih problema ili da uključi i kandidata koji na primer ima srčane smetnje i koristi terapiju. Vodi li se računa o tome?

To se u opisima ovakvih vežbi i programa ne navodi kao napomena, a svaka informacija uglavnom vodi do osnovnih podataka, popunjavanja opštih upitnika, a potom i do plaćanja.

Rešavaju i zdravstvene probleme

Kod nekih od ovih programa predviđeno je da se tek kada se plati članarina i dobije potvrdni mejl dobija detaljniji upitnik. Zato smo pitali konkretnije.

U jednom od programa za koji se navodi da rešava problem dijastaze objasnili su da u timu nemaju lekare već da ih vode treneri. Savetuju ženama da se sa doktorom najpre posavetuju da li im program koji nude odgovara i da im on da „zeleno svetlo“ da mogu da vežbaju.

Treninzi su snimljeni i žene dobijaju individualni program ishrane i treninga. Na kraju svake faze, a u konkretnom programu ima ih tri, proverava se napredak, šalju slike, mere, utisci žena, a mogu se zatražiti i dodatna pojašnjenja na viber grupi.

U jednom drugom programu naveli su da ako neko ima zdravstvene probleme u vežbanje se može uključiti uz dozvolu lekara. Stiče se utisak da je ogovornost na samom kandidatu.

Fitnes izazovi „pod lupom“

Svetlana Petronijevic sa Fakulteta za sport Univerziteta Union kaže da je korona virus doneo sa sobom onlajn pristupe i u ovom segmentu. Ipak, kada je reč o zdravlju i vežbanju možda to i nije najpogodnije rešenje.

Posebno ističe da je problem što instrukturi u takvim programima ne obavljaju nikakve dijagnostičke procedure. Kaže da mnogi koji rade sa klijentima iz inostranstva potpisuju i sertifikat izuzimanja od odgovornosti ako se onom ko vežba nešto nepredviđeno desi.

Ona kaže da je važan i psihološki momenat. Najpre- da postavimo sebi pitanje zašto vežbamo, a ne koje ciljeve treba da postignemo i koliko kilograma da skinemo, kaže profesorka.

Šta je cilj vežbanja

Cilj vežbanja je da steknemo adekvatan fizički status, da budemo u mogućnosti da izdržimo adekvatno 24 sata. Ukazuje i da je bolje ne vežbati nego vežbati bilo kako, jer može doći do kontraefekta.

„Zato je važna dijagnostika, odnosno najpre podaci o visini, težini, nekada da se obavi i testiranje, pogleda obim ramena, ramena, pojasa, zatim da se vidi kako radi kardiovaskularni sistem i da li onaj ko vežba ima nekih zdravstvenih problema kako bi se videlo može li i kako da se uključi u program vežbanja“

Bitno je kaže šta od toga neko od trenera koji vodi takav program zna o kandidatu koji hoće da vežba.„Ako zadaje vežbe a ne zna ništa o vama onda je to loše…. Ako vas neko pita i potom na osnovu toga predloži program to je ipak drugačiji pristup“, ističe.

Svetlana Petronijević, nekada i profesionalni sportista kaže da dosta vežbača koristi terapiju za hipertenziju i misli da nije važno da to prijavi kada ide u teretanu.

Izvajano telo kao primer…obećava rezultat

Kaže da su fitnes izazovi „prepisivačka škola“ i da ne može kod svakog za recimo 21 ili 28 dana rezultat da bude isti. Naročito ne kod nekog ko nije nikada vežbao.

Važno je kako kaže Petronijević, da se „pravilno poslože vežbe“, a nekad to mogu biti i tri obične, klasične vežbe kakve smo radili nekada na časovima fizičkog.

Za nekog je i to dovoljno, ali ljudima je uglavnom dosadno da rade samo čučnjeve ili neke osnovne vežbe. Iz tog razloga je nastala poplava svih rekvizita i izazova, dodaje.

Ima li rezultata za 21 dan

Za nekog ko nije nikada vežbao izazov od 21 ili 28 dana nije adekvatan, dodaje profesorka.

„Čak je i loš jer trošite nešto što organizam nije spreman da proizvede. Tek posle mesec ili dva orgaizam počinje da se prilagođava i veruje da ćemo vežbati“, objašnjava.

Ukazuje i da se može desiti da padne motivacija ako nema rezultata, a najverovatnije ih neće biti.

„Čak kada se krene sa vežbanjem mišići vezuju vodu i može da dođe i do viška kilograma. Mnogi negativni efekti su u prve tri nedelje izraženi a pravi trener to zna i predočiće onom ko želi da vežba“.

Tek posle dva ili tri meseca može se primetiti realan efekat rada, kaže.

Vežbanje je sastavni deo života ne izazov

Kaže da je suština da se vežbanje prihvati kao potreba. Za to je potrebno tri do pet godina vežbanja. Onda će to postati navika.

Pokret i kretanje su nezamenljivi, nema tablete i leka koji mogu da zamene pokret. Dovoljno je da vežbamo dva tri pita nedeljno, telo će to prihvatiti kao potrebu“.

Kaže da je najveći problem današnje populacije nedostatak kretanja.

„To je najbolje ulaganje u u prevenciju – redovno vežbanje dva puta nedeljno da sačekamo starost vitalni. Takođe i da vežbanje prihvatimo kao sastavni deo života, ne kao izazov u kome ćemo se rešiti sala, stomaka i slično…“, kaže profesorka.

Dušan Medić, bivši profesionalni trener kaže da su popularni fitnes izazovi „marketinški trik“.

Znanje i obučenost instruktora upitna

„Nema ništa bez direktnog susreta sa instruktorom i nema recepta koji važi isto za sve“.

Dodaje i da se „ne može za 21 dan dobiti vrhunsko telo“ jer je to biološki proces.

„Obično u ovakvim programima možemo da vidimo muškarce sa nabildovanim mišićima ili žene sa izvajanim figurama za koje je jasno da vežbaju u teretani, a zarađuju kroz ovakve programe na društvenim mrežama“, primećuje.

„Nije svima isto. Šok je za nekog ko nikad nije trenirao da uđe u neki program izazova i postizanja brzih rezultata“, kaže Medić.

Bitno je kaže i to šta je i šta je trener spreman da uradi za klijenta.

„NIje samo važna preporuka da se dobro izgleda, već kako će mu i kakvim pristupom pomoći da navikne da vežba. Mnogi od današnjih instruktora su kursadžije, dobili si licencu posle mesec dana“, kaže Medić.

Fitnes izazovi kao biznis

Teodora Dunja Stepanović koja je ovaj posao pretočila u biznis, odnosno registrovala istoimenu preduzetničku radnju navodi da pre početka tromesečnog izazova (90 dana za transformaciju) obavlja merenje obima određenih delova tela, kilograme i slikanje kandidata (fizički izgled).

„Takođe i analize krvi po potrebi i popunjavanje detaljnog upitnika“, navodi.

Ne precizira šta detaljni upitnik podrazumeva. Naglašava da je reč „o individualnom programu koji obuhvata plan ishrane i treninga, čak i predlog suplementacije“. Klijentkinje biraju da li žele da vežbaju kod kuće ili u teretani, objašnjava.

Ciljevi zbog kojih joj se žene javljaju su različiti – od zdravstvenih do estetskih.

Šta žene žele

„Neke žene žele da smršaju, dok druge žele da izgrade mišićnu masu i smanje procenat masti – to ono što često opisuju kao „zatezanje“ i „oblikovanje“. Žele plan koji je jednostavan za praćenje i u skladu sa njihovim svakodnevnim obavezama“, ističe.

Veliki broj klijentkinja dolazi na programe zbog problema sa zdravljem. Usporen rad štitne žlezde, Hašimoto sindrom, hipotireoza, sindrom policističnih jajnika i insulinska rezistencija samo su od nekih koje pokušavaju da reše uz pomoć vežbanja.

Teodora Dunja kaže da je u ovom poslu 14 godina. Počela je kao trener grupnih fitnes programa, zatim je radila kao personalni trener u teretani, a sada isključivo radi onlajn.

Onlajn treninzi kao budućnost

„Verujem da je to i budućnost naše industrije. Onlajn treninzi i mentorstvo pružaju daleko veću fleksibilnost, kako meni, tako i klijentima“, navodi.

Ima kaže više vremena da se posveti svakoj osobi individualno.

„Žene često kažu da im ovaj vid podrške više odgovara nego tradicionalni personalni treninzi uživo“, tvrdi naša sagovornica.

Kaže da je primetila da se sve češće dešava da ljudi bez stručnosti i iskustva počinju da se bave ovim poslom, često, oslanjajući se samo na sopstveni fizički izgled.

„Da bi nekome pomagao u radu na telu i zdravlju, moraš da imaš znanje, ali i godine iskustva u radu sa različitim profilima ljudi. Psihologija klijenata, komunikacija, pristup, sve to igra ogromnu ulogu, kaže.

Na pitanje šta nakon tromesečnog izazova, kaže da klijentkinje postaju osposobljene da same donose izbore kako će dalje vežbati, ali često žele da nastave zajednički rad jer im je tako lakše i navikle su na rutinu koja je ovim programom predviđena.