Gde su se zaturile zelene stanice uz auto-puteve: Projekat obustavljen i pre početka

Samo dve godine ranije delovalo je da je prilagođavanje infrastrukture električnim automobilima jedan od prioriteta Srbije. Tadašnji ministar saobraćaja najavljivao je do polovine 2025. da će na auto-putevima biti 164 električna punjača. Za dve do tri godine Goran Vesić je verovao da će ih u Srbiji biti i – 5.000. Stvari, međutim, nisu išle najavljenim tempom. Iako je rast intenzivan, činjenica je da je u Srbiji trenutno oko 7.200 registrovanih električnih vozila. Broj javnih punjača se procenjuje na više od 200. A plan države da duž glavnih koridora u zemlji otvori „zelene stanice“ se – izjalovio.

Putevi Srbije su, kako je Forbes Srbija već pisao, još u oktorbu 2023. raspisali poziv. Tražili su finansijera budućih „zelenih stanica“. Nekog ko je spreman da uloži 786 miliona dinara u postavljanje ukupno 16 punktova. Reč je o odmorištima duž auto-puteva na kojima će biti najmanje po pet, a najviše po 10 punjača za električna vozila.

Projekat „zelene stanice“ obustavljen

Otvaranje ponuda je odlagano i konačno, u martu 2024. nađeni su investitori. Putevi Srbije izabrali su finansijera – konzorcijum Itech Corp i Elcom Bgd, obe iz Beograda.

Odmorišta sa punjačima uz auto-puteve, međutim, i dalje nema. Kako su nam objasnili u Putevima Srbija od ove ideje zasad nema ništa.

„Projekat zelenih stanica je obustavljen u novembru 2024. godine. I to zbog neispunjavanja ugovornih obaveza od strane finansijera, preduzeća sa kojim su Putevi Srbije zaključili ugovor o finansiranju projekta“, kažu u Putevima Srbije. „Razlog za obustavu izgradnje „zelenih stanica“ je kašnjenje u pripremi projektne dokumentacije“.

Taj ugovor je raskinut, ali novog poziva nema. Kako dodaju u Putevima Srbije, ovo preduzeće „trenutno nema u planu pokretanje novog postupka“.

Menjaju se propisi

Filip Mitrović, konsultant za e-mobilnost, veruje da se od projekta nije potpuno odustalo. Da će se ostvariti nakon izmena propisa.

„Postoji mogućnost da se tender za zelene stanice ponovi ili da se definiše novi model realizacije projekta. Očekuje se da Ministarstvo u narednom periodu donese odluku o daljim koracima“, kaže Filip Mitrović za Forbes Srbija.

Srbija je u obavezi da infrastrukturu za alternativna goriva uskladi sa evropskim okvirom, pre svega sa AFIR regulativom. Uredba AFIR postavlja nacionalno obavezujuće ciljeve koji propisuju koliko koja članica Evropske unije mora da postavi stanica za punjenje električne energije i ostalih alternativnih goriva.

„Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je donošenje Zakona o infrastrukturi za alternativna goriva, a javna rasprava se očekuje u aprilu“, kaže Mitrović.

Kako objašnjava, prema dostupnim informacijama, predviđena je olakšana naplata usluge punjenja. Po utrošenom kilovat času. Biće jasno definisan operater infrastrukture. Planira se postavljanje i ultra-brzih punjača. Trebalo bi da budu na svakih 60 kilometara. To je doduše plan do 2030. godine, a fokus će biti na koridorima 10 i 11.

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji već je omogućeno da punjači postanu standardni deo novih objekata, bez potrebe za posebnom građevinskom dozvolom.

„Regulatorni okvir se, dakle, kreće ka evropskom modelu, a april bi trebalo da donese konkretne korake koji će dodatno pojednostaviti i ubrzati investicije u infrastrukturu“, kaže Mitrović.

Malo ih je, ali brzo napreduju

Prema poslednjim podacima u Srbiji je oko 7.200 registrovanih električnih vozila.

„U poređenju sa državama Evropske unije 7.200 baterijskih električnih vozila jeste relativno mali broj. Međutim, važno je posmatrati dinamiku rasta. U periodu kraćem od 10 meseci broj registrovanih električnih vozila porastao je za više od 2.000. To predstavlja snažan rast za tržište veličine Srbije i jasan signal da tržište prepoznaje ovu tehnologiju i benefite koje donosi sa sobom“, veruje Mitrović.

Na zastupljenost električnih automkbila utiče niža kupovna moć građana. Činjenica da tek počinje da se formira tržište polovnih električnih automobila.

„Uprkos tome, rast je stabilan i ubrzan i očekivano je da se taj trend nastavi kako se budu razvijali infrastruktura i finansijski modeli“, uveren je Mitrović.

Koliko je električnih punjača u Srbiji se samo procenjuje. A procene kažu da ih je više od 200. Brojka se odnosi na javne punjače.

„Broj privatnih i polu-javnih je najmanje pet puta veći. Važno je naglasiti da se većina punjenja, kako u Srbiji tako i širom Evrope, obavlja kod kuće ili na radnom mestu. To znači da je privatna infrastruktura ključna za funkcionisanje sistema. Postojeća mreža punjača omogućava korišćenje električnih vozila i 2025. godina pokazuje snažan rast prodaje i korišćenja električnih vozila“, dodaje Mitrović.

Važan i tranzit

Za trenutno brojno stanje infrastruktura je dovoljna. Ili preciznije – nije kritična.

„Međutim, javna infrastruktura mora da se razvija brže, posebno zbog tranzitnog saobraćaja i pozicije Srbije na evropskim koridorima. Razvoj javne mreže je snažan signal investitorima i logističkim kompanijama, ali i učesnicima u tranzitnom saobraćaju“, kaže Mitrović.

Postaje sve važnije i pitanje infrastrukture za teška dostavna vozila i autobuse. Elektrifikacija teretnog saobraćaja zahteva punjače većih snaga i planski razvoj mreže.