Jovana i Itana su odlučile da promene karijeru i tako je nastao prvi kafić za bicikliste u Beogradu

Ljubitelji biciklizma koji se već godinama žale da nemaju ni odgovarajuću saobraćajnu infrastrukturu, od prošle godine u novobeogradskom Bloku 22 imaju takozvani „velo“ kafić kakvi postoje u mnogim evropskim gradovima.

U zemlji gde je bicikl daleko od toga da bude „kralj ulice“, i nedostaje kultura vožnje bicikla kao ekološki prihvatljivijeg prevoznog sredstva, Jovana i Itana rešile su da nešto promene.

Posle godina provedenih u kancelarijama, sagorevanja, spakovale su laptopove i zamenile ih za kafić, espreso aparate i alate za popravku bicikla. Ali i dobri „osećaj slobode“ koji, kako kažu, nema cenu.

Ciklo Bar – više od klasičnog kafića

Kafa u ovom lokalu nije samo napitak već prilika za razgovor na pauzi, susrete, odmor, da se napune baterije, isplanira neka sledeća ruta, odsluša neko zanimljivo predavanje, popravi nešto na biciklu…

Ciklo Bar u Milentija Popovića 20 prošlog leta otvorile su nekadašnja programerka Jovana Petrović, koja se u međuvremenu zaljubila u biciklizam i Itana Golubović koja je radila u produkciji, a koja ima i deceniju iskustva rada u ugostiteljstvu.

„Naša ideja da okupimo bicikliste je uspela i sada smo bogatije za mnogo dobrih vožnji, prijateljstava, zamenjenih guma, druženja“, kaže Jovana.

Ciklo Bar postoji nešto više od godinu dana. Ideju da napravi autentičan ambijent za bicikliste Jovana je dobila kada je počela intenzivnije da se bavi biciklizmom.

Tokom putovanja po inostranstvu videla je da u mnogim evropskim gradovima postoje takozvani „velo“ koncepti kafića. To joj se veoma dopalo.

Ranije je takav kafić postojao u Novom Sadu, približno sličan postoji i u Vršcu, ali je želela da u Beogradu sa koleginicom Itanom otvori jedinstveno mesto.

Kako programer da se snađe u ugostiteljstvu

Dizajn, usluga i sve što je unutar lokala namenjeno je biciklistima. Tu počinju vožnje, ali se i prave pauze, upoznaju ljudi, završavaju neki od poslova…

Jovana za Forbes priča da joj je najveći izazov bio kako voditi ugostiteljski objekat budući da dolazi iz industrije koja nema veze sa ovim poslom. Itana je to nadomestila. Tako su krenule u ovaj preduzetnički poduhvat.

Zajednička ideja bila je da otvore ugostiteljski objekat koji je društveno odgovoran, u kome se promovišu principi očuvanja životne sredine, podstiču zdrave navike.

Tako u ovom kafiću nije zastupljena jednokratna plastika, sakupljaju se čepovi, reciklira se…

Itana i Jovana sarađuju i sa Udruženjem Ulice za bicikliste koji se takođe bore za poboljšanje biciklističke infrastrukture i podsticanje vožnje biciklom umesto automobilima.

Kafić za ljubitelje biciklizma

Često organizuju predavanja i radionice o biciklizmu, bezbednoj vožnji, a do sada su gostovali dugogodišnji domaći i strani biciklisti… Imali su i jednu monodramu na programu.

Ideja je da ugoste i bicikliste koji voze specifične rute poput „non support trka“ od više hiljada kilometara gde vozači nemaju nikakvu podršku i pomoć.

Biciklisti takve trke voze danima. Imaju određene zacrtane rute i spavaju u šatorima dok ne stignu na cilj.

Novi Beograd kao biciklistička destinacija

„Jasno je da ovo nije grad previše okrenut biciklistima čak se neke biciklističke staze koje su postojale i brišu. Izbrisano je 100 km staza u Beogradu i okolini“, priča Jovana.

Ipak, drago joj je kaže što postoji grupa ljudi koja se za to i dalje bori.

„Kada smo se upoznale prvi put sa njima oduševljeni su bili da se otvara mesto do koga mogu da dođu biciklima. Drago nam je ako smo inspirisali ljude da voze bicikl makar na Novom Beogradu koji važi kao friendly deo grada za to“, kaže Jovana.

Predvidele su i da lokal funkcioniše i kao uslužni biciklistički servis sa alatima, držačima i delovima, gde svako može da popravi bicikl.

Jednom nedeljno nam dolazi i mehaničar, ako su u pitanju krupnije popravke, kaže.

Kako se zajednica širi tu dolaze iskusni biciklisti koji rado pomažu drugima. Budući da se već godinama bavi biciklizmom, u pomoć ponekad pritekne i Jovana.

Doniranje delova

Pored malog izložbenog dela gde se nalazi oprema, kačketi, dresovi, majice, tu je i korpa za donacije delova. Njih biciklisti ostavljaju ako im nisu potrebni.

„Osmislili smo to kao kutiju za donaciju. Najčešće se tu ostavljaju sedišta, svetla, rezervne gume…“, navodi Jovana.

Dodaje kako su ona i Itana iz sigurnih poslova ušle u ne baš tako izvestan put preduzetništva.

Posle sagovorevanja na poslu radimo ono što volimo

Svoje stare poslove su napustile i sada se bave samo ugostiteljskim.

Kaže da je prelomni momenat za ovakvu odluku bio taj kada je doživela sagorevanje na poslu programera. To je sve češća pojava u ovoj struci.

„Jednostavno mi je posao uzeo celokupno vreme. Počinjala sam da imam i odbojnost jer sam rano počela da radim pa se onda desio i burn-out vremenom“, priča Jovana.

Zarada, kaže, ne može da se uporedi sa programerskom platom. Ipak, zadovoljnija je jer radi ono u šta veruje i oseća se dobro.

„Kako imam pomoć kod kuće budući da sam se u međuvremenu ostvarila kao majka sada mogu da se bavim onim što volim“, dodaje Jovana.

Ključni momenat jeste bilo samo otvaranje lokala 3. juna prošle godine na Svetski dan biciklizma. Ipak taj datum nije finalizovao sve izazove na ovom putu.

Najveći je tek usledio – kako privoleti ljude da dođu i tokom zime, obzirom na to da su nepušački lokal.

„Izazov nam je bio kako da preživimo zimu, ali uspele smo i zadovoljne smo poslovanjem. Još od prvog dana dobile smo stalne goste koji nam se vraćaju“, priča Jovana.

Ove godine posluju značajno bolje i imaju, priča, i više posetilaca jer se za njih već čulo. Itana i Jovana sada već rasterećenije dočekuju predstojeću jesen i zimu.