Ko će kupovati Ferari Luće koji je toliko podelio javnost: Budućih vlasnika ima na pretek

Pošto čitate rubriku o automobilima na Forbes, usudiću se da pretpostavim da novi Ferari Luće verovatno nije automobil za vas.

U idealnom slučaju, ovaj tekst bi trebalo da se nalazi u rubrici o modi ili industrijskom dizajnu. Možda u nekom od onih iznenađujuće teških tromesečnih časopisa, gde je autor imao vremena da udahne, prošeta po vrtu i formira mišljenje koje traje duže od jednog tvita.

Ovo nije pokušaj da se napravi neoboriva odbrana prvog električnog automobila iz Maranela. Ali voleo bih da izbegnem pridruživanje horu glasnih komentara svih onih koji su ikada videli automobil i zato veruju da znaju šta je najbolje za kompaniju vrednu 60 milijardi dolara.

Ferari Luće, čija se cena procenjuje na 640.000 dolara, nije ni za mene. Najveće automobilsko iskustvo u mom životu doživeo sam za volanom 60 godina starog Ferarija 250 GT. Ipak, mislim da razumem odakle Ferari polazi. Ili preciznije, šta su želeli da postignu Ser Džoni Ajv i Mark Njuson iz dizajnerske agencije LoveFrom.

Kome je namenjen

Ovo je Ferari za ljude koji ranije nikada ne bi razmatrali kupovinu Ferarija. Namenjen je novoj generaciji ultrabogatih pojedinaca koji ne ističu svoje bankovne račune, ali prepoznaju luksuzan proizvod kada ga iskuse. Nose odeću vrhunskog kvaliteta sa minimalnim brendiranjem. Idealno – bez ikakvog logotipa. Nose ajfon kao i svi ostali, ali ga svake godine bez izuzetka menjaju za novi model, uvek birajući najveći ekran i najveći kapacitet memorije. Na odmorima fotografišu Lajka aparatima koji koštaju više hiljada dolara, delom zato što prave prelepe fotografije, ali isto toliko i zbog toga kako izgledaju i kakav osećaj pružaju u ruci.

Luće je namenjen kupcu koji bi bez problema potrošio šestocifrenu sumu na klasičan automobil koji je naknadno pretvoren u električni.

Još 2022. razgovarao sam sa Metom Rodžersom, suosnivačem kompanije Nest, proizvođača pametnih termostata, i bivšim Eplovim softverskim inženjerom koji je u velikoj meri zaslužan za rane dane ajpoda i ajfona. Upravo je investirao u Everati, britansku kompaniju koja klasične automobile pretvara u električne. Rodžers je tada postao i prvi američki kupac te firme. Kasnije mu je isporučen plavi Porše 911 generacije 964, restauriran i elektrifikovan.

Promena

Ispričao mi je kako se menjaju stavovi prema tradicionalnim superautomobilima sa bučnim motorima i dizajnom koji vrišti „pogledajte me“.

„Mi volimo automobile [u Kaliforniji]“, rekao mi je. „Ali ogromna većina ljudi želi da pređe na električni pogon“.

„Imali smo sličnu priču u Nestu. Jedan privrednik iz kompanije koju smo kupili nabavio je Meklaren već narednog dana. Ljudi su ga čudno gledali. Kao: ‘Šta to radiš?’ Toliko je glasan, sa izduvnim gasovima koji kuljaju napolje. Reakcija je bila: ‘Bože, ovo je zapravo pomalo kičasto’. Takva je kultura, posebno u oblasti San Franciska. Ljudi su veoma ekološki osvešćeni“.

Redefinisanje izvora emocija

Govoreći o Everatiju, poslao sam poruku njegovom osnivaču i izvršnom direktoru Džastinu Laniju da čujem njegovo mišljenje o Lućeu. Ističući da vrhunski električni automobil može privući nove kupce Ferariju, Lani je rekao:

„Ferari Luće ukazuje na širu promenu u luksuznoj automobilskoj industriji. Elektrifikacija može biti strategija za privlačenje novih klijenata, a ne samo odgovor na regulative ili tehnološki trend“.

„Kalifornija je verovatno jedno od najboljih mesta na svetu da se to vidi u praksi. Publika ovde već razume spoj dizajna, tehnologije, održivosti i luksuza. Za mnoge od tih klijenata električni Ferari može biti relevantniji od tradicionalnog“.

Govoreći o sopstvenim kupcima, koji bi vrlo lako mogli sa interesovanjem da pogledaju Luće, Lani dodaje:

„Naše porudžbine vredne preko 700.000 dolara često dolaze od klijenata koji cene zanatstvo, nasleđe i inženjering, ali žele i nešto što je usklađeno sa budućnošću. To nisu uvek tradicionalni ljubitelji benzinskih motora. To su kolekcionari, osnivači kompanija, ljudi koji oblikuju trendove i porodice koje žele izuzetan predmet sa značenjem. Ferari Luće pokazuje da sledeće poglavlje luksuzne automobilske industrije nije odricanje od emocija. Radi se o redefinisanju izvora tih emocija. Ako se uradi kako treba, električni luksuz može privući nove klijente, proširiti tržište i stvoriti želju na potpuno autentičan način“.

Kako na Ferari gledaju tehnološki milioneri

Slušajući Džastina, kao i ranije Meta, lako je shvatiti odakle će doći prvi kupci Lućea. To neće biti zaljubljenici u benzinske motore koji svoj Porše 911 GT3 voze na stazu i raspravljaju o najnovijim Mišlen gumama. To će biti tehnološki milioneri sa gomilama novca kojima nisu važne konjske snage, obrtni moment ili vremena po krugu, ali razumeju privlačnu moć brenda Ferari i žele da mu pristupe na način koji odgovara njihovim preferencijama.

Njima će verovatno biti važnije, i o tome će strastvenije govoriti na društvenim mrežama, kako su dizajnirani ventilacioni otvori nego kakav sistem oslanjanja automobil koristi.

Diskretan luksuz dizajna Lućea dopadaće se i onima koji posećuju nove Ferarijeve modne prodavnice sa namerom da nešto kupe, a ne samo da se čude cenama. Na svom Danu tržišta kapitala prošle godine Ferari je svoju novu liniju visoke mode predstavio kao nešto potpuno drugačije od robe povezane sa Formulom 1, koju naziva ponudom za navijače.

Umesto kačketa prekrivenih logotipima sponzora, nova garderoba mnogo suptilnije ukazuje na svoje poreklo. Neki komadi čak uopšte nemaju vidljivo Ferarijevo obeležje. Baš kao što ni Luće, kada mu uklonite propete konjiće, ne deli mnogo vizuelnog DNK sa ostatkom Ferarijeve ponude.

Unutrašnjost kao adut

Međutim, kada uđete unutra, priča je drugačija. Predstavljen ranije ove godine, enterijer je slavljenje taktilnog doživljaja. Od masivnih metalnih prekidača i analognih instrumenata do jednostavnog, gotovo retro volana i raskošne kožne presvlake okupane ambijentalnim osvetljenjem.

Ovo je enterijer za novobogate ljude koji prepoznaju štetu koju je izazvala decenija neprekidnog skrolovanja po ekranima. Nema užasnog ekrana za suvozača, nema glupavih haptičkih komandi na dodir, nema iritantnog AI asistenta. Umesto toga tu su prelepi materijali koji će pružati zadovoljstvo pri svakom kontaktu.

Podsećaće vozača na njegov Lajka fotoaparat, Lin gramofon i Rimova kofer.

Sve su to proizvodi izuzetnog kvaliteta koji ipak mogu ostati ispod radara. Njihova vrednost najviše dolazi do izražaja tokom korišćenja. Prolaznicima, međutim, lako promaknu. Mnogi su upravo zbog toga kritikovali Luće – jer previše podseća na Jaguar I-Pace, nimalo na Ferari i, možda najveći greh u očima tradicionalnih ljubitelja superautomobila, nalazi se negde između generičnog i zaboravljivog.

Sve te kritike mogu se uputiti Lućeu, ali i dalje mislim da njegovim kupcima to neće smetati.

To su ljudi o kojima je govorio Met Rodžers – oni čije se bogatstvo meri desetinama miliona dolara, a ipak voze Teslu ili Lucid jer ih motori ne zanimaju. Ne impresionira ih ni činjenica da Ferarijev praktični model Purosangue ima V12 motor, a sigurno nisu ni na listi čekanja za hiperautomobil F80.

Dovoljno novih ljudi koje ne zanima buka

Luće im nudi novu opciju: mogućnost da poseduju Ferari – i prestiž koji donosi taj legendarni privezak za ključeve – ali pod sopstvenim uslovima.

To su kupci koji već imaju električni čamac Kandela u luci Antib, dive se superjahti Brejktru na vodonik, verovatno su investirali u startape za leteće taksije poput Džobija i nadaju se da će avion Bum Overtur nastaviti tamo gde je Konkord stao. Verovatno nećete sresti vozača Lućea na okupljanjima poput Pebl Biča i Gudvud Rivajvla.

Lako je reći da je Ferari samo najnovija žrtva nejasnih regulativa osmišljenih pre pola decenije. Da je bio primoran da napravi električni automobil za koji je znao da ga nijedan njegov kupac neće kupiti.

U tome verovatno ima istine, i da su proizvođači automobila mogli da rade šta god žele, električni Ferari verovatno nikada ne bi ni postojao.

Ali kompanija koja se kotira na berzi, kao što je Ferari, mora da gleda unapred. Mora da inovira. Mora da traži nove kupce, da od njih uzme nekoliko stotina hiljada dolara i da povećava vrednost za akcionare.

Ne morate da volite Luće. Verovatno ste već formirali mišljenje.

Ali ako su Ferari, Ajv i Njuson pravilno procenili smer u kojem se kreće savremeni luksuz, onda postoji dovoljno ljudi koje ne zanimaju buka, spektakl i vremena po krugu, ali kojima se dopada ideja električnog vozila koje im po prvi put stavlja Ferari ključ u ruku.

Alister Čarlton, saradnik Forbes