Mogu li aplikacije za pametne telefone pomoći u stvaranju sigurnijih vozača?

Aplikacije za pametne telefone mogu da pomognu u suzbijanju rizičnih ponašanja u vožnji putem povratnih informacija i podsticaja. Tehnologija je pokazala jasna poboljšanja u smanjenju prekoračenja brzine, naglog kočenja i ubrzavanja. Međutim, to nije slučaj kada je reč o korišćenju i držanju telefona u ruci tokom vožnje.

To su ključni nalazi istraživanja koje je objavila AAA Fondacija za bezbednost saobraćaja, neprofitna istraživačka i obrazovna organizacija. Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se identifikuju efikasni načini za podsticanje vozača na usvajanje bezbednijih navika za volanom.

„Ovo istraživanje, u kome je učestvovalo više od 1.400 ispitanika, meri šta motiviše pojedince da promene rizična ponašanja u vožnji“, rekao je Dejvid Jang, predsednik i izvršni direktor AAA Fondacije.

Prekoračenje brzine, agresivna vožnja i ometanja poznati su faktori koji doprinose velikom broju saobraćajnih nesreća.

„Pronalaženje načina da se smanje ova ponašanja može pozitivno uticati na bezbednost saobraćaja i smanjiti broj povreda i smrtnih slučajeva na putevima“, dodao je Jang.

Da li aplikacije poboljšavaju bezbednost

Studija se zove „Nasumično terensko ispitivanje povratnih informacija putem pametnih telefona sa ciljem podsticanja bezbedne vožnje: poređenje fokusiranih i samostalno izabranih ciljeva sa standardnim porukama osiguranja zasnovanog na upotrebi“. A za njene potrebe, istraživači su ispitivali da li davanje povratnih informacija i podsticaja putem aplikacije poboljšava bezbednost vozača. Osim toga, ispitano je da li postavljeni ili samostalno odabrani ciljevi dovode do većih poboljšanja.

Četiri grupe ispitanika

Tokom perioda od 12 nedelja analizirana su različita opasna ponašanja u vožnji. Učesnici su bili podeljeni u četiri grupe sa različitim nivoima povratnih informacija i saveta.

Prva grupa bila je posmatračka. To je kontrolna grupa. Njihova vožnja je praćena, ali nisu dobijali nikakve povratne informacije niti podsticaje. Druga grupa bila je grupa sa standardnim povratnim informacijama. Ova grupa dobijala je nedeljne tekstualne poruke sa povratnim informacijama i savetima o svim praćenim ponašanjima. Treća grupa, grupa sa dodeljenim ciljevima, fokusirala se na jedno ponašanje koje im je dodeljeno. Osim toga, grupa je dobijala nedeljne poruke sa povratnim informacijama i savetima o tom specifičnom ponašanju. Četvrta grupa sa izabranim ciljevima bila je sastavljena od učesnika koji su sami odabrali jedno ponašanje na kome su želeli da rade. Dobijali su nedeljne povratne informacije i savete putem tekstualnih poruka vezanih za svoj cilj.

Uočena poboljšanja

Među tri grupe koje su primale povratne informacije, uočena su jasna poboljšanja. Ta poboljšanja obuhvatala su:

-Smanjenje prekoračenja brzine do 13%

-Smanjenje naglog kočenja do 21%

-Smanjenje naglog ubrzavanja do 25%

Telefon u ruci i dalje problem

Međutim, upotreba telefona u ruci tokom vožnje ostaje teži problem za rešavanje i ovo ponašanje se nije promenilo. Prema rečima istraživača: „Moguće je da su osnovni rezultati o bezbednosti koje su učesnici dobili na početku studije za ovo ponašanje doveli do toga da veruju da voze sigurnije nego što zaista jesu — i stoga su smatrali da nema potrebe za dodatnim poboljšanjem“.

Učesnici su takođe izveštavali koliko su im potencijalna zarada dodatnog novca, nedeljne povratne informacije putem tekstualnih poruka i druge taktike pomogle da promene svoje ponašanje.

Nakon glavnog perioda istraživanja od 12 nedelja, učesnici su praćeni još šest nedelja bez ikakvih povratnih informacija ili podsticaja, kako bi se utvrdilo da li će njihove navike opstati bez dodatne motivacije. Ukupno gledano, nastavili su da voze sigurnije, što ukazuje da su nova ponašanja usvojili čak i bez spoljnog podsticaja.

Korišćenje tehnologije pametnih telefona za merenje opasnih ponašanja u vožnji već se delimično primenjuje kroz osiguranje zasnovano na upotrebi, koje osiguravajuće kompanije koriste da bi nudile podsticaje za sigurnu vožnju. Ali, teško je proceniti efikasnost jer se prate samo vozači koji se dobrovoljno uključe u program, navodi se u studiji.

Oni koji su razvijali aplikaciju, zaključuje se, mogu dodatno da doprinesu bezbednosti na putevima tako što će tražiti načine da unaprede angažovanje korisnika.

„Ohrabruje to što su mnogi pojedinci zadržali sigurnije navike i nakon završetka studije“, izjavio je Džejk Nelson, direktor sektora za zagovaranje bezbednosti saobraćaja u AAA-u. „To pokazuje da pozitivno ohrabrivanje, a ne samo kaznene mere, može dovesti do sigurnijih navika u vožnji koje mogu spasiti živote“.

Tanja Mon, saradnica Forbes