Nema dovoljno mesta za vez plovila na rekama u glavnom gradu: Da li nova marina Beograda na vodi nešto rešava

Iako živi na dve reke, Beograd nema razvijenu rekreativnu nautičku kulturu kada građani u velikom broju vikendima ili praznicima „izlaze na vodu“ svojim čamcima i jahtama, za razliku od scena koje možemo videti u drugim većim evropskim gradovima. Uglavnom su to pasionirani ljubitelji reke i ribolova.

Tome sigurno doprinosi i slaba dostupnost mesta na kojem će čuvati svoje plovilo, posebno u užem gradskom jezgru. Decenijama su najpoznatija mesta marine na Zemunskom keju, ispod Gardoša i kod nekadašnjeg hotela Jugoslavija, rukavac kod Ade Ciganlije, duž novobeogradskih blokova i uz obalu Dunaca kod Dorćola. Nizvodno i uzvodno na dve najveće reke može se naći još mesta, ali su relativno nepraktična za one koji žive u centralnim zonama.

Pravih marina nedovoljno, traži se mesto više za vez

Oni koji se bave prodajom plovila i koji su u ovom poslu već decenijama ukazuju da ih je malo i da je slobodna privezišta za čamce sve teže pronaći.

Neki se žale da upravo zbog toga pada interesovanje za kupovinu plovila za reke. Okreću se ka primorju.

Nedavno je iz kompanije Beograd na vodi saopšteno je da se planira nova marina. Marina BW, kako je saopšteno, imaće 117 vezova.

Biće smeštena na desnoj obali Save van njenog glavnog toka, kod Beogradskog sajma.

Kako će izgledati marina BW

Predviđeno je da sa vodenim delom (akvatorijumom) ima površinu od oko 15.500 kvadratnih metara i dodatnih 9.000 kvadratnih metara obalskog prostora.

U središtu marine nalaziće se jahting klub. Promenada će biti direktno povezana sa obalskim delom marine.

S druge strane, u jednom drugom projektu kakav je Marina Dorćol odustali su od prvobitno planirane velike marine. Koncept se menja u otvoreniji prostor bez velikih vezova za jahte.

Kako je jedan od prioriteta bio da zadrže koncept otvorenog naselja ideja je da pontoni služe za odmor i relaksaciju, kao i da stvore nove mogućnosti za sportske aktivnosti.

„Voditi računa o dugogodišnjim posetiocima reka“

Forbes Srbija pitao je učesnike odnosno izlagače na nedavno održanom Međunarodnom sajmu nautike ima li iz njihovog dosadašnjeg iskustva potrebe za novim marinama i da li bi ovakva jedna mogla da reši neke od problema.

Direktor kompanije Yachting one Dane Medić kaže da je o novoj marini čuo od svojih klijenata. Navodi da je potrebno da ih imamo više u Srbiji, ali i da one budu uređene.

Ipak, kako dodaje, prilikom novih odluka za marinu i ovakvih projekata poput Beograda na vodi, trebalo bi voditi računa o dugogodišnjim posetiocima reka.

„Ljudima koji su već dugo na rekama treba omogućiti da i dalje borave tu, ne treba ih iseliti“, dodaje.

Hoće li biti mesta za sve?

Pojašnjava da kada takvo mesto postane deo luksuznijeg segmenta onda se može desiti da oni (dosadašnji posetioci reka) nemaju mogućnost za privezišta, a proveli su život na reci.

„Nisam protivnik novog, ali smatram da bi starim dugogodišnjim posetiocima reka, ljubiteljima nautike trebalo omogućiti da i dalje tu ostanu“, dodaje Dane.

Kaže da ipak ne veruje da bi i oni kao stari ljubitelji reke voleli da budu baš u Beogradu na vodi. Za njih bi mogla da se omogući alternativa, marina na nekom drugom mestu, dodaje sagovornik.

Iako su sada detalji o cenama nepoznanica, ukazuje da ipak ne očekuje da će cene u jednoj takvoj marini poput Beograda na vodi biti tržišne već prilagođene onima koji će ih koristiti.

„Treba napraviti i na drugim mestima marine koje bi cenovno bile prihvatljivije. To bi bilo moguće rešenje“, kaže.

Bogdan Vasić iz kompanije Goga Yachting Club kaže da je mesta za vez plovila nedovoljno te da bi nove lokacije itekako pomogle.

„Recimo, kod nas od 100 mesta u marini, 91 je zauzeto. I ovih nekoliko što preostane su za dnevne varijante jer ima onih koji putuju od Rajne pa dođu do nas…“, navodi primer.

Kome najviše treba marina?

Kaže da je nova marina potrebna i da će značiti kako građanima u Srbiji tako i strancima.

„Mislim da prema onome kako ljudi u Srbiji kupuju plovila, imamo brodova za takve marine, a verujem i da će dosta stranaca dolaziti“, kaže.

Vezište odnosno mesto u marini nosi i dodatne troškove.

Bogdan kaže da je to otprilike od dva do 10 odsto vrednosti do ukupne vrednosti plovila i u zavisnosti od veličine.

Za domaće ili strane posetioce

U kompaniji Elko Marine kažu da će otvaranje nove marine podstaći okupljanje ljudi na rekama, ali i kupovinu novih plovila. Navodi primer da samo oni prodaju 100 do 150 čamaca godišnje. Treba računati na to da svi oni koji kupuju moraju obezbediti mesto.

Ipak, i on misli da marina BW neće biti samo za domaće, već i strane posetioce.

Takođe treba imati u vidu da će svoja plovila tu prvenstveno smestiti oni koji su u Beogradu na vodi. Odnosno tu žive ili imaju nekretninu.

Sagovornik navodi da je privezišta na rekama Srbije inače nedovoljno i da se uvek traži mesto više.

„Mi stalno dobijamo upite za plovno mesto, a nemamo ih dovoljno u marini u Novom Sadu konkretno“, dodaje.

Cene marina šarenolike

Na pitanje koje su cene za smeštaj plovila u marinu, kaže da su u Beogradu skuplje nego u Novom Sadu.

U Novom Sadu za plovilo od oko šest ili sedam metara dužine, vlasnik će vez za celu sezonu platiti 700-800 evra.

Ukazuje da treba razlikovati marinu i privezište. Shodno tome je i cena drugačija i svi uslovi.

Privezište nema čuvara i najčešće oni koji ostavljaju čamac ili brod, angažovaće nekoga da pazi na ta plovila jer nema nadzora kakvi postoje u marinama.

Dnevna cena priveza u vikend naselju Ribarsko ostrvo u Novom Sadu, kako se može videti na sajtu ove kompanije kreće se od 13 do 60 evra (bez PDV-a). Mesečni vez je od 65 do 350 evra, a sezonski od 200 do 1.200 evra u zavisnosti od širine i tipa plovila. Dnevni vez, kako se može videti na sajtu nekih kompanija koje imaju svoje marine na lokaciji blizu nekadašnjeg hotela Jugoslavije na Novom Beogradu sa pravom korišćenja struje, vode, goriva i 24h zaštite košta od 30 evra do 120 (bez PDV-a). Mesečno od 300 do 720 evra. Postoji i mogućnost korišćenja zimovnika, koje je od 50 evra do 280 evra mesečno (u zavisnosti da li je unutrašnji ili vanjski).

Dodatni problemi

U Udruženju pomoraca ukazuju da je upitno da li će veći broj marina i vezišta pratiti kapacitete nadležnih inspekcija da vode računa pre svega u pogledu zaštite životne sredine kada bude više posetilaca…

Petar Vasiljević iz firme Galia Jahting smatra da jedna marina u Beogradu na vodi neće rešiti problem nedostatka mesta. Potrebne su, kaže, najmanje još dve gradske marine koje bi imale po najmanje 300 vezova.

Kaže da je upravo zbog toga što je vezova nedovoljno, značajno podignuta i cena.

To odbija potencijalne kupce plovila da ih kupuju za reku. „Upravo iz tih razloga, sve više ljudi kupuju plovilo za more. Od ne tako dobre rečne infrastrukture dobili smo dodatni problem“, objašnjava Vasiljević.

Ceo Mediteran i Jadran nemaju dovoljno mesta

A kako je na moru? Predstavnik kompanije Euromarine iz Hrvatske ukazuje da je problem nalaska mesta za plovila svuda aktuelan, kako na rekama tako i moru.

I na Jadranu je veliki problem naći mesto za plovilo. Uvek ima onih koji žele brod, ali mesta za „parking“ nema, dodaje.

„Na celom Jadranu i Mediteranu fali vezova. Takođe i Azurna obala nema dovoljno mesta za plovila“, kaže predstavnik ove kompanije Žarko Knego.

I kada se nađu, prodaju se po velikim cenama. „U Hrvatskoj ima par novih marina, ali i to ne prati rast potražnje za brodovima“, kaže.

Trošak za vez za brod od 13 metara otprilike na Jadranu (za luksuzniju jahtu) se kreće oko 12.000 evra. To je oko dva odsto ukupne vrednosti broda.

Stranci kao posebna klijentela

Govoreći o najavi nove marine u Beogradu, kaže da treba imati u vidu da trend kupovine nekretnina među strancima naročito u Beogradu beleži rast.

Takođe i da se može očekivati da će oni tu, odnosno u novoj marini u Beogradu na vodi, videti svoje mesto na reci.

„Marina jeste parking za brodove, ali tu je pre svega zajednica ljudi sa sličnim interesima solidne platežne moći koji mogu investirati u brod ili jahtu..“, dodaje.

Koliko košta kad je brod „parkiran“

Još jedan od predstavnika izlagača, ali sa crnogorskog primorja, ukazuje da kako Beograd leži na dve velike reke siguran je da će interesovanje za „parkiranje“ brodova ili čamaca biti veliko.

Ipak, i on misli da će to prevashodno biti za one koji su u tom delu grada kupili nekretnine.

Među njima su i stranci. Njima će biti od interesa da imaju plovilo nedaleko od stana, dodaje sagovornik.

Ukazuje da je problem sa mestom za brodove problem ne samo na rekama u Srbiji, već i šire.

Takođe ni na moru, u Crnoj Gori uprkos velikom broju projekata nema više mesta za plovila, kaže sagovornik. Kada je reč o troškovima na moru, navodi primer da je konkretno za njihovu jahtu u Crnoj Gori zimski vez oko 5.000 evra. Letnji vez košta oko 6.000- 7.000 evra. Na sve to treba dodati i ostale troškove, servisiranja, poliranje, registracija…

Procenjuje se da je na rekama Srbije oko četrdesetak većih lokacija za vez plovila, odnosno pristaništa, zimovnika, privezišta i marina…Najviše ih je na Savi (tri) i Dunavu (sedam). Iako Srbija ima dugu nautičku istoriju, prvu zvaničnu marinu dobila je tek 2020. Naime, u februaru 2020, Vlada Srbije je, na predlog Agencije za upravljanje lukama, usvojila Uredbu o utvrđivanju lučkog područja pristaništa za posebne namene – marine u Kladovu. Potom je usvojena uredba o utvrđivanju lučkog područja i to u Smederevu i Velikom Gradištu. Često se pominje marina u Apatinu. Ona je još 2009. primila prve jahte i čamce. Iako nautičari ukazuju da je pravih, standardizovanih marina u Srbiji svega nekoliko, mesta za vez plovila je mnogo više.

.