Položaj plesača u Srbiji: Između umetnosti, sporta i nevidljivosti

Autor: Nenad Antić, profesionalni plesač

U svetu gde se umetnost često doživljava kao luksuz, a sport kao surova kompeticija, plesači u Srbiji nalaze se na nezavidnom mestu između ta dva pojma — nevidljivi, potcenjeni, često bez prava i profesionalne zaštite. Ako je ples univerzalni jezik tela i emocija, koji prevazilazi kulturološke granice, zašto u Srbiji još uvek traži svoj glas? Da li je problem u društvenim okvirima ili u nedostatku razumevanja umetničkog nasleđa koje se na Zapadu slavi, a kod nas često ignoriše?

Umetnost ili sport? Zašto ne oboje?

Savremena plesna scena predstavlja harmoničan spoj atletske izvrsnosti i umetničkog izraza. Dok razvijene zemlje prepoznaju ovu sinergiju kao ključnu kulturnu i sportsku vrednost, u Srbiji ples ostaje zarobljen između sportskog i umetničkog sveta, bez jasnog institucionalnog identiteta. Sistem ga tretira kao takmičarsku disciplinu, potiskujući njegovu umetničku suštinu, dok plesači ostaju bez podrške koja je uobičajena za profesionalne sportiste.

Dok fudbaleri, košarkaši i drugi sportisti uživaju redovne plate i pokrivene troškove takmičenja, plesači — uprkos osvojenim medaljama i svetskim priznanjima — često ostaju bez osnovnih profesionalnih prava. Paradoksalno, sistem ih vidi kao sportiste kada su u pitanju stroga pravila i takmičarski standardi, ali ne i kada je reč o pravima na podršku, finansiranje i profesionalni razvoj.

U plesu, svaki pokret mora biti istovremeno atletski precizan i umetnički nadahnut, ističem iz svog višegodišnjeg iskustva na svetskoj sceni.

To je kao da pokušavate biti i olimpijski sportista i pesnik u pokretu.

Muškarac u svetu plesa: Mitovi i predrasude

Biti plesač u Srbiji nosi svoje izazove, ali biti muški plesač predstavlja dodatni sloj prepreka. Društvene predrasude o „muževnosti“ i dalje su duboko ukorenjene, često stvarajući stigmu koja osporava profesionalni integritet muških plesača. Oni se suočavaju s podsmehom, sumnjom u svoju ozbiljnost, pa čak i potpunim ignorisanjem.

Kao strastveni umetnik koji živi i diše ples i umetnost, dobro poznajem te prepreke. Sećam se vremena kada se o plesu govorilo kroz prizmu cinizma, kao o aktivnosti „za devojčice”. Ipak, moj profesionalni put, obeležen sa 18 osvojenih nacionalnih i međunarodnih nagrada, dokazao je da ples nema pol. On je oličenje strasti, posvećenosti i nesvakidašnjeg talenta — vrednosti koje nadilaze sve društvene stereotipe.

Nevidljivi heroji scene

U našoj plesnoj industriji, nevidljivost nije samo metafora — to je realnost. Plesači često rade bez ugovora, bez osiguranja, uz minimalnu kompenzaciju ili za „iskustvo“, bez ikakve garancije da će njihova imena biti pomenuta na plakatima ili u završnim špicama velikih projekata.

Kulturne manifestacije koje slave „velike umetnike“ retko priznaju one koji te umetnike podržavaju telom i dušom. Jedan od najparadoksalnijih primera je kada plesači nastupaju u spektakularnim muzičkim emisijama ili na velikim događajima, dok njihova imena ostaju u senci. U međuvremenu, zvezde i pojedinci iz prvih redova ponosno preuzimaju kredite za tuđi trud i rad.

Promena počinje od nas

Iako bi bilo lako prepustiti se cinizmu i ogorčenju, verujem da promene nisu nemoguće. Potrebno je više hrabrosti, upornosti i solidarnosti. Potrebni su mentori koji će se zalagati za mlade umetnike, ali i institucije koje će umetnost shvatiti kao investiciju, a ne kao trošak.

Uprkos trenutnim izazovima, srpska plesna scena pokazuje izvanredan potencijal. Naši plesači redovno dokazuju svoju izvrsnost na međunarodnoj sceni, često u uslovima koji su daleko od idealnih. To svedoči o izuzetnom talentu i posvećenosti koji postoje u našoj sredini.

Na kraju, status plesača u Srbiji je poput plesa samog — pun uspona i padova, ali sa neiscrpnom snagom da se nastavi. Kao umetnici, mi moramo ostati vidljivi, glasni i neustrašivi, jer svaka izvedena koreografija, svaki osvojen aplauz, svedoči o našoj vrednosti, bez obzira na to da li nas neko prizna ili ne.

I dok svet možda neće promeniti svoj stav preko noći, ja sam odlučan da nastavim da plešem kroz sve barijere. Jer u plesu, kao i u životu, najvažnije je ne prestati da se krećeš.

Nenad Antić je profesionalni plesač i plesni ekspert. Prepoznat je po doprinosu razvoju plesa i umetnosti, posebno kroz kreativne projekte koji povezuju umetnički izraz i društveni uticaj u Srbiji i SAD.