Turizmofobija i idite j…o kući: U najlepšim gradovima Evrope sve veći bunt protiv prekobrojnih gostiju

Binibeka, savršen mali grad na španskom popularnom Balearskom ostrvu Menorka, ima sve što je potrebno da zadovolji turiste: bele kuće sa krovovima od terakote, uske kaldrmisane ulice, krivudave uličice, čudna stepeništa, nazive ulica u belo-plavim tablama – i sve sa pogledom na morsko plavetnilo Mediterana.

Iako je grad, ustvari, replika autentičnog ribarskog sela i izgrađen je 1960-ih, često se poredi sa Mikonosom u Grčkoj i, kao i ultra-poznato grčko ostrvo, ima ozbiljan problem.

Turisti, njih mnogo hiljada, silaze u malo selo od samo 1.000 stanovnika, posebno tokom leta. Zakrče uske ulice, prave buku, bacaju smeće na sve strane, ulaze u privatne kuće bez dozvole, penju se na privatne terase radi slikanja i prave zabave na ulicama i na plažama.

Sada je Binibeka odlučio da se „pobuni protiv turista, da ograniči pristup posetiocima i da glasa za potpuno zatvaranje jer im zvaničnici ne pomažu da reše problem upravljanja letnjom zasićenošću“, objašnjava španski dnevnik El Pais.

„Grad se zatvara jer mu je dosta turista“, piše digitalni dnevnik Hoi Aragon. „Umesto da čekaju akciju gradskog veća, stanovnici su nametnuli nove propise posetiocima.

Da bi sačuvali svoje blagostanje, odlučili su da slede primer drugih gradova i primenjuju raspored poseta, od 11 do 20 časova, pa su čak pomenuli i mogućnost potpunog zatvaranja turizma ako se ometanje nastavi.

Binibeka je samo poslednji primer zvaničnika i stanovnika mesta preplavljenog turistima koji su odlučili da preduzmu ozbiljne mere da obeshrabre posetioce.

Preplavljeni turistima i siti problema sa manjkom stambenog prostora, gužvom u saobraćaju, bukom, zagađenjem i otpadom. Brojne najpoznatije destinacije u Evropi postale su nepodnošljive za život lokalnom stanovništvu i pretrpane, nesigurne i neprijatne za posetioce. Lepota, spokoj i jednostavnost mnogih od najtraženijih destinacija u Evropi jednostavno ne mogu da prežive milione godišnjih dolazaka i menjaju svoje turističke kampanje „dođi kod nas“ za strategije „turisti idite kući“.

„Prekomerni turizam je pritisak na zdravstvene usluge, upravljanje otpadom, vodosnabdevanje i stanovanje na račun stanovnika“, objašnjava Euronews. „Pojačana izgradnja hotela i stambenih objekata ugrožava istorijske lokacije, biodiverzitet i prirodne resurse.

Prvi put u istoriji arhipelaga, desetine hiljada stanovnika osam Kanarskih ostrva ujedinilo se prošlog meseca u znak protesta protiv masovnog turizma. Njihovi slogani su uključivali „Imamo granice“, „Ljudi žive ovde“ i „Ne želimo da naše ostrvo umre“. Demonstranti traže eko-taksu, ograničenja dolazaka turista, turistički moratorijum i kontrolu izgradnje turističkih projekata.

„Vlasti moraju odmah da zaustave ovaj korumpirani i destruktivni model koji iscrpljuje resurse i čini ekonomiju nesigurnijom“, rekao je za Rojters Antonio Bulon, jedan od vođa protesta.

Neodrživi turizam

Spisak mesta na kojima lokalno stanovništvo protestuje protiv prekomernog turizma i zahteva kontrole postaje sve duži. Tu su Venecija, Barselona, Santorini i Dubrovnik. Oni smanjuju dolazak brodova za krstarenje i uvode zabrane i kazne kako bi kontrolisali broj turista i njihov ponašanje na plažama, u muzejima, spomenicima i živopisnim selima širom kontinenta.

Na mnogim mestima, stanovnici su pribegli postavljanju lažnih „zatvorenih“ znakova u pokušaju da odvrate turiste od popularnih lokacija.

Nemojte nas promovisati

„Iako stanovnici shvataju da je turizam od vitalnog značaja za lokalnu ekonomiju, strpljenje je na izmaku, i iako su tenzije oduvek postojale između lokalnog stanovništva i posetilaca, čini se da je to u poslednje vreme postalo posebno izraženo“, piše Dejli mejl.

Atina se pridružila mnogim mestima gde demonstranti pokazuju svoje nezadovoljstvo oštrim grafitima ispisanim po zidovima širom grada, zahtevajući da „turisti idu kući!,“ i pozivajući se na grad „bez turista, bez hipstera“ i „spali Airbnb“.

Na ostrvu Santorini postavljena su ograničenja na broj brodova za krstarenje koji mogu pristati, a atinski Akropolj će ograničiti broj posetilaca dnevno.

Hrvatska, jedna od najpopularnijih letnjih destinacija u Evropi, uvela je zabranu saobraćaja na brojnim najposećenijim ostrvima. Neki neće prihvatiti automobile ili bicikle.

Situacija je postala toliko ekstremna da lepa sela i živopisni gradovi koji nemaju infrastrukturu da odgovore na masovni turizam traže da se njihova imena uklone sa liste „najlepših“ ili „najboljih“ destinacija.

Španija ima problem

U Španiji, drugoj najposećenijoj zemlji na svetu – antiturističko raspoloženje posebno raste.

Kanarska ostrva su posebno pogođena nekontrolisanim turizmom, a nezadovoljstvo među stanovnicima je poraslo do te mere da demonstranti štrajkuju glađu u Santa Kruz de Tenerife.

Na Balearskim ostrvima, strogi novi zakoni o alkoholu nastoje da uguše „sunce, seks i sangrija“ turizam na Ibici i Majorci.

Kazne za piće na ulicama idu i do 1.500 evra, a turistima u nekim od najpopularnijih odmarališta zabranjeno je da kupuju alkohol između 21.30 i osam časova. Čamci za zabavu neće moći da rade u krugu od jedne nautičke milje od određenih područja.

Palma de Majorka, glavni grad ostrva, postala je prva u Španiji koja je zabranila Airbnb kao deo napora za suzbijanje turizma, a slične mere su sprovedene i na drugim evropskim lokacijama.

Protesti su glasni i na kopnu

„Centar grada Malage pogođen je talasom nalepnica, postavljenih na zidove i vrata, koje govore posetiocima šta stanovnici misle o njima“, piše Euronews. „Prošetajte ulicama Malage i videćete ove grafite, u rasponu od prilično blagog „ovo je nekada bio moj dom“ do „ovo je nekada bio centar grada“ sve do „idi jebeno kući“ i „smrdi na turiste“.

Na Kosta del Solu, antituristička kampanja ciljala je automobile za iznajmljivanje i automobile sa britanskim registarskim tablicama tako što im je neko sekao gume i iscrtavao ih grafitima.

U Granadi, mestu istorijske Alhambre, grad naplaćuje ulaz i zahteva rezervacije.

Prelepi grad San Sebastijan planira da zabrani izgradnju novih hotela i smeštaja za odmor kako bi podstakao održiviji pristup turizmu.

Ograničenja svuda

Neke zemlje se odlučuju za naknade za ulazak u svoje najpoznatije lokacije i povećavaju turističke takse.

Italija, koja je među pet najposećenijih destinacija u svetu, sprovodi razne zabrane i naknade na najtraženijim turističkim mestima.

U Veneciji, posetioci moraju da plate pet evra za ulazak vikendom na vrhuncu i drugim danima između aprila i sredine jula u okviru pilot programa. Pokušavaju da obeshrabre posetioce da dođu u dane najvećeg opterećenja.

Grad je zabranio velikim brodovima za krstarenje da se usidre u svom istorijskom centru nakon što je Unesko zapretio da će grad staviti na svoju listu ugroženih.

Firenca je zabranila kratkoročno iznajmljivanje apartmana u istorijskom centru grada putem platformi kao što je Airbnb, dok je čuveni Portofino, poznata destinacija uticajnih i poznatih ličnosti, uveo kaznu od 275 evra za lutanje.

U susret Olimpijskim igrama 2024. godine, turistička taksa na hotelske sobe u Parizu povećana je za 200 odsto i to od januara 2024.

Uz ozbiljan manjak stambenog prostora, zvaničnici se spremaju da zabrane sefove za ključeve na spoljnoj strani zgrada kako bi obeshrabrili vlasnike da svoje domove postave na Airbnb. Mera je već primenjena u drugim francuskim gradovima uključujući Nicu, Lil i Ansi.

U južnom regionu Algarve u Portugalu, turisti rizikuju novčane kazne u rasponu od 200 do 36.000 evra za antisocijalno ponašanje kao što je puštanje glasne muzike ili kampovanje van kampova.

Najposećeniji holandski grad Amsterdam više neće dozvoliti izgradnju novih hotela prema zvaničnom saopštenju prošlog meseca. „Inicijativa ima za cilj da ograniči prekomerni turizam i ograniči broj noćenja u hotelima na 20 miliona godišnje“, prenosi Šengen njuz.

Već 2022. godine grad je pokrenuo kampanju „Stay away“ kako bi obeshrabrio turiste, posebno mlade Britance, da planiraju zabave narkotika i alkohola.

U Škotskoj će se brodovima za krstarenje naplaćivati novi porez da bi se uhvatili u koštac sa „dvostrukim izazovima“ emisija i prekomernog turizma.

Prenaseljeni grad Dubrovnik u Hrvatskoj uveo je zabranu spavanja na javnim površinama, mokrenja na javnim mestima, penjanja na spomenike, ispijanja alkohola u blizini zaštićenih javnih prostora uključujući škole i sve se tereti visokim novčanim i zatvorskim kaznama.

Svetska turistička organizacija predviđa da će do kraja ove decenije priliv međunarodnih turista premašiti zapanjujuće dve milijarde.

Sesilija Rodrigez, saradnica Forbes