Većina vozača otvorena prema tehnologijama protiv prebrze vožnje, pokazalo novo istraživanje

Većina vozača, više od 60% onih koji su ispitani, smatra prihvatljivim da njihovo vozilo bude opremljeno inteligentnim asistentom za brzinu (ISA), tehnologijom koja može pomoći u sprečavanju prekoračenja brzine pružanjem upozorenja kada vozač pređe postavljenu granicu.

Otprilike polovina vozača nije imala ništa protiv tehnologije vozila koja otežava pritisak na papučicu gasa ili automatski ograničava brzinu.

To su glavni rezultati novog istraživanja koje je ispitivalo stavove vozača o inteligentnom asistentu za brzinu i koje je sproveo Insurance Institute for Highway Safety, neprofitna organizacija koju finansira industrija osiguranja.

„Ovi rezultati sugerišu da su američki vozači spremni da promene način vožnje kako bi naše puteve učinili sigurnijim“, rekao je Dejvid Harkej, predsednik Insurance Institute. „Dosadašnje mišljenje je uvek bilo da tehnologija koja ograničava brzinu nikada ne bi zaživela u našoj kulturi usmerenoj na automobile“, podseća.

Prekoračenje brzine konzistentno je faktor u više od četvrtine smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama u SAD-u, izjavili su istraživači.

Samo u 2022. godini, više od 12.000 ljudi izgubilo je život u nesrećama uzrokovanim brzinom.

„S tehnologijama koje imamo danas, praktično bismo mogli zaustaviti sva prekoračenja brzine i ukloniti kazne za prekoračenje brzine“, rekao je Ian Regan, stariji istraživač na Insurance Institute koji je osmislio i sproveo istraživanje.

„Umesto toga, čini se da idemo suprotnim pravcem, s adaptivnim kontrolama brzine i sistemima delimične automatizacije koji vozačima omogućavaju da voze brzinom do 145 kilometara na sat ako žele“, dodaje.

ISA sistemi koriste GPS i bazu podataka o ograničenjima brzine, ponekad zajedno s kamerama koje mogu čitati postavljene znakove, kako bi identifikovali i prilagodili se ograničenjima brzine, navode istraživači, ističući da robusniji sistemi emituju upozorenje kada vozači prekorače limit ili ga premaše za određeni iznos.

Drugi sistemi pružaju povratnu informaciju o gasu, otežavajući pritiskanje papučice gasa ili ograničavajući snagu motora kako bi sprečili vozača da vozi prebrzo.

Izveštači su saopštili da će Evropska unija, od narednog meseca, zahtevati da sva nova vozila budu opremljena ISA sistemima koji barem daju zvučna ili vizuelna upozorenja, mada će vozači moći da isključe ove sisteme.

Prema istraživanju, bilo koja verzija ISA koja bi verovatno bila usvojena u SAD-u dala bi vozačima opciju da je isključe, tako da će biti korisna samo ako je javnost prihvati.

U istraživanju su 1.802 vozača podeljena u tri grupe. Postojala je preferencija za savetodavne sisteme u odnosu na one koji intervenišu kako bi kontrolisali brzinu vozila.

Oko 70% vozača u svim grupama složilo se da bi želeli ISA u njihovom sledećem automobilu ako bi njihova osiguravajuća kompanija smanjila premije na osnovu dokaza da ne prekoračuju brzinu.

Ostali nalazi u istraživanju su:

• Oni koji često prekoračuju brzinu bili su 20% manje skloni da prihvate ISA u poređenju sa onima koji brzinu prekoračuju povremeno ili retko, što ukazuje da oni koji to najviše treba da čine možda najmanje koriste ovu tehnologiju.
• Ukupno oko polovine vozača u dve od tri grupe reklo je da bi često deaktivirali ovu funkciju.
• Potreban je propis koji bi nametnula Vlada SAD i kojim se zahteva da sva vozila proizvedena ili prodavana u zemlji moraju ispunjavati određene standarde ili se pridržavati određenih pravila ili tehnoloških rešenja, kao što je na primer tehnologija inteligentnog asistenta za brzinu (ISA).
• Vozači su skloniji da prihvate ISA ako većina drugih vozila takođe ima tu tehnologiju. (Prethodna istraživanja su pokazala da vozači brinu da neće iznervirati druge vozače ako voze sporo.)
• Vozači bi verovatno bili skloniji da prihvate tehnologiju protiv prekoračenja brzine ako bi bila manje restriktivna na auto-putevima i brzim putevima, a stroža u zonama škola i drugim područjima sa mnogo pešaka i biciklista.

„Ova tehnologija omogućava nijansirane intervencije koje ranije nisu bile moguće“, dodao je Harkej. „Sledeći izazov je podsticanje proizvođača automobila i vozača da je prihvate kako bismo počeli da spasavamo živote.“

Tanja Mon, saradnik Forbes