Zašto vredi razmotriti bugarsku vizu za digitalne nomade
Bugarska je uvela novu mogućnost boravka za radnike na daljinu, koja kombinuje niske troškove života i pristup šengenskom prostoru. Proces podnošenja zahteva nije jednostavan, ali ova opcija može biti zanimljiva onima koji žele da istražuju Evropu.
Bugarska se ne nalazi često visoko na listama najboljih evropskih destinacija za digitalne nomade. Ta priznanja obično pripadaju Španiji, Portugalu i Grčkoj.
Međutim, možda je vreme da se malo više pažnje posveti susednoj Bugarskoj, posebno zato što je nedavno uvela novu vizu koja digitalnim nomadima omogućava da tamo jednostavno rade.
Lonely Planet opisuje Bugarsku kao zemlju u kojoj se „planine koje bude duboke emocije nadmeću sa zlatnim plažama, dok gradovi pulsiraju noćnim životom i umetnošću“. Tu su i brojne mogućnosti za planinarenje i skijanje.
CNTraveler je naziva jednom od „najpotcenjenijih turističkih destinacija u Evropi“, uz njene „predivne plaže Crnog mora i drevna sela planine Balkan“. Turista je znatno manje nego u popularnijim evropskim destinacijama, a troškovi života su privlačni, što Bugarsku čini jednom od najpovoljnijih zemalja u Evropi.
Plovdiv, danas drugi najveći grad u Bugarskoj, jedan je od najstarijih neprekidno naseljenih gradova na svetu. Arheološki dokazi govore o životu koji datira još iz 4.000. godine pre nove ere. Rimljani su ga u prvom veku uključili u svoje carstvo. U devetom veku postao je deo Prvog bugarskog carstva, a 2019. bio je Evropska prestonica kulture. To znači da se posetioci u njemu susreću sa drevnim ruševinama dok istovremeno upoznaju moderan grad.
Bugarska viza za digitalne nomade
Kao i u mnogim drugim zemljama, ova viza se zvanično ne naziva „viza za digitalne nomade“. Reč je o vizi tipa D, a zahtev se podnosi u konzulatu pre dolaska u Bugarsku. Namenjena je radnicima na daljinu, frilenserima i preduzetnicima koji nisu državljani EU/EEA i koji prihode ostvaruju izvan Bugarske. Ovo je ključno. Kao i kod većine viza za digitalne nomade, ne možete preuzimati poslove od lokalnih klijenata niti pružati usluge bugarskim kompanijama.
Viza važi godinu dana, a potrebno je dostaviti dokaz o smeštaju, zdravstvenom osiguranju, nekažnjavanju i dovoljnom nivou finansijskih sredstava. Može se produžiti jednom.
Kada je reč o tome šta se smatra „dovoljnim“ prihodima, ne postoji, čini se, jasno utvrđen prag. Ali, idealno bi bilo da zarađujete najmanje 25.000–30.000 evra godišnje. Nadležni organi možda prihvatanje zahteva zasnivaju na obračunu prema kojem, kako navodi Juronjuz, prihodi moraju biti veći od 50 prosečnih minimalnih mesečnih zarada u Bugarskoj. Ona trenutno iznosi oko 620 evra. Lokalni konzulat može vam pružiti dodatne informacije.
Prednosti bugarske vize za digitalne nomade
Jedna od glavnih prednosti Bugarske jeste pristupačnost svakodnevnog života, odnosno niski troškovi života. Eurostat navodi da Bugarska ima neke od najnižih troškova stanovanja u EU. Nivo potrošačkih cena za domaćinstva je oko 63% evropskog proseka za 2025. godinu. Ove brojke predstavljaju poređenje cena potrošačkih proizvoda i usluga nakon uzimanja u obzir razlika u valutama i nivoima cena. Viši nivo imale su samo Rumunija i Poljska.
I minimalni mesečni prihod potreban za dobijanje vize za digitalne nomade relativno je nizak. Poređenja radi, za špansku vizu za digitalne nomade potrebno je dokazati prihode veće od 39.036 dolara, dok je u Portugalu potrebno 42.132 dolara.
Citizen Remote navodi i jedinstvenu stopu poreza na dohodak od 10% (ukoliko postanete poreski rezident), pouzdanu internet infrastrukturu i sve veći broj centara popularnih među digitalnim nomadima u gradovima poput Sofije, Plovdiva i Banskog.
Ipak, najveća prednost jeste to što ova viza omogućava slobodno putovanje unutar šengenskog prostora. On obuhvata 29 zemalja – 25 država članica EU (bez Irske i Kipra), kao i Norvešku, Lihtenštajn, Švajcarsku i Island.
Od 1. januara 2026. godine Bugarska takođe koristi evro, što putovanje u tu zemlju čini praktičnijim nego ikada.
Nedostaci bugarske vize za digitalne nomade
Proces podnošenja zahteva je dugotrajan jer zahtev najpre morate podneti izvan Bugarske. Zatim po dolasku u zemlju treba podneti još jedan zahtev (u roku od 14 dana). To znači da procedura nije toliko jednostavna kao u nekim drugim zemljama EU.
Bugarska možda nema toliko razvijenu infrastrukturu niti tako uspostavljen ekosistem za digitalne nomade kao zemlje poput Španije ili Portugala. Takođe, kada je reč o minimalnim mesečnim prihodima, možda nije najpristupačnija opcija (kao što je, na primer, Finska). Ipak, njena pristupačnost predstavlja jednu od prednosti ove vize za digitalne nomade.
Za radnike na daljinu koji žele da istraže manje razvijenu i manje poznatu opciju za digitalne nomade u Evropi, Bugarska nudi pristup šengenskom prostoru, planine, plaže, istorijske gradove i sve veći broj mesta popularnih među digitalnim nomadima. To je čini destinacijom koja ima mnogo toga da ponudi.
Aleks Ledsom, saradnica Forbes