Zatvor Alkatraz – novi život pod Trampom, afekat ili realnost?

Predsednik Donald Tramp je pre nekoliko dana izjavio da će „narediti vladi da obnovi i ponovo otvori Alkatraz“. To je bivši zatvor na malom ostrvu istog imena kod obale San Franciska, u kojem su nekada bili smešteni neki od najopasnijih kriminalaca u zemlji. Uključujući Al Kaponea, Džordža Kelija, Džejmsa „Vajtija“ Bulgera.

Zatvor, koji je zatvoren pre 60 godina zbog loše infrastrukture i visokih troškova održavanja, „služiće kao simbol zakona, reda i pravde“, kako je Tramp najavio na mreži Truth Social. Kasnije je najavu pretvorio u „ideju“, koja mu je sinula dok su se savezne sudije trudile da deportovani migranti dobiju pravičan postupak. Dan kasnije je direktor Američkog zavoda za zatvore Vilijam K. Maršal III rekao da će njegova agencija „istražiti sve mogućnosti“ kako bi sprovela Trampove planove. Oni će im po svemu sudeći doneti ogromne glavobolje.

Amerikanci su tako ponovo počeli frenetično da pretražuju Alkatraz po internetu. A počeo je iznova da se gleda i klasik sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi „Bekstvo iz Alkatraza“ iz 1979.

Šta je Alkatraz bio, šta je sada i šta bi mogao da postane?

Strateški položaj ostrva Alkatraz na ulazu u zaliv San Franciska učinio ga je idealnim za fortifikaciju. Američka vojska je baš tamo izgradila tvrđavu 1850-ih. Opremila je artiljerijom potrebnom za zaštitu zaliva od evenualne invazije u vreme borbe za interese SAD u Pacifiku. Takođe je korišćena za zaštitu grada San Franciska od konfederacijskih osvajača tokom građanskog rata. Ubrzo nakon toga, pretvorena je u vojni zatvor, što je ostala do 20. veka.

Američka vojska je 1933. predala zatvor Ministarstvu pravde, čime je započela njegova faza federalnog zatvora duga skoro tri decenije. Sa svojom izolovanom lokacijom i oskudnim sadržajima, „Stena“, kako su je zvali, trebalo je da pošalje poruku kriminalcima, posebno onim okorelim, da je savezna vlada ozbiljna u nameri da zaustavi rašireni kriminal 1920-ih i 1930-ih godina.

Uloženo je skoro 300.000 dolara za modernizaciju, bolje medicinske usluge, dva nova stepeništa, 12 novih vrata na koridorima. U junu 1934. korporacija Teletuš iz Njujorka otpočela je instalaciju elektromagnetnog sistema za detekciju metala koji su dodati na pristaništu, glavnom ulazu u ćelijske blokove. Nakon velike oluje 1935. i menjanja cele strukture, novi izdaci su došli i 1939. kada je uloženo milion dolara za potpuni remont mašinske zgrade, glavnog generatora, vodotornja, novih blokova za oficire i dr.

Prema podacima Federalnog biroa za zatvore, njegovo funkcionisanje je bilo skoro tri puta skuplje od drugih saveznih institucija. Nacionalna služba parkova je uložila milione dolara u strukturnu stabilizaciju betona. Nakon zatvaranja 1963. godine, kojem je kumovao državni tužilac Robert Kenedi, Alkatraz je postao jedna od kultnih turističkih atrakcija „Zaliva“ i San Franciska. Godišnje primi oko 1,6 miliona posetilaca i generiše više od 60 miliona dolara prihoda.

Bilo je i izuzetaka u turističkim sezonama. Tako je 1981. Alkatraz bio jedno od 14 mesta koje je Reganova administracija izabrala za smeštaj 20.000 izbeglica koje su pobegle sa Kube na Floridu tokom masovne emigracije iz kubanske luke Mariel.

Kanta za smeće

Već 1934. godine, prva grupa od 137 zatvorenika stigla je u Alkatraz iz zatvora u Kanzasu. Većina zatvorenika bili su ozloglašeni pljačkaši banaka, falsifikatori ili ubice. O zatvorskim uslovima ponešto su na početku rekla i dva slučaja. Prvi u kojem je Ed Vutki izvršio samoubistvo, i drugi, kada je Ruf Persful odsekao sebi prste nakon što je zgrabio sekiru iz vatrogasnog vozila. Molio je drugog zatvorenika da uradi isto sa njegovom drugom rukom.

Jedan pisac je opisao Alkatraz kao „veliku kantu za smeće zaliva San Franciska, u koju je svaki federalni zatvor bacao svoje najtrulije jabuke“. Ugledu zatvora nije pomogao ni dolazak opasnijih američkih kriminalaca. Uključujući Roberta Strauda, koji je imao samo 19 godina. On je kasnije ubio čuvara, imao brojne obračune sa drugim zatvorenicima, pa je iz tog razloga 42 od svoje 54 godine provedene u zatvoru, bio u samici.

Zatvorenici u Alkatrazu imali su pravo na hranu, odeću, sklonište i medicinsku negu. Sve ostale privilegije, uključujući posete porodice ili pristup knjigama, umetničkom priboru i muzici, morale su da se zasluže. Alkatraz je u proseku imao oko 260 do 275 zatvorenika, manje od 1% ukupnog broja zatvorenika u odnosu na savezne zatvore. Većina zatvorenika bili su kriminalci koji se nisu pridržavali pravila u drugim zatvorima i koji su bili skloni bekstvu. Jedno takvo promenilo je sudbinu kako zatvora tako i svih budućih zatvorenika. Nakon njega sve je bilo daleko rigoroznije i nehumanije.

Frenk Moris i braća Englin

Jedini uspešan i najsloženiji vid bekstva iz Alkatraza dogodio se 1962. godine. Tada su Frenk Moris i braća Džon i Klarens Englin zauvek nestali iz svojih ćelija. To je prvi takav slučaj, od 1934. pa sve do zatvaranja zatvora 1963. godine. A nije da nije bilo pokušaja (36 muškaraca je pokušalo da pobegne u 14 odvojenih bekstava). Skoro svi su uhvaćeni ili nisu preživeli. Sudbina navedene trojice zatvorenika ostala je misterija do dana današnjeg.

Bekstvo je ekranizovano u filmu Klinta Istvuda „Bekstvo iz Alkatraza“ iz 1979. godine. Bilo je baš tako kako je većina nas i gledala u filmu u kojem je dominirao tada četrdesetosmogodišnji Istvud. Film je zaradio ogroman novac za tadašnje uslove i u odnosu na to koliko je u njega uloženo novca (osam miliona dolara). Dobio je izvrsne kritike, pa ga mnogi smatraju jednim od najboljih filmova ovog tipa svih vremena.

Scenaristu Ričarda Tagla su svi u početku odbili. Nisu prepoznali dijaloge, likove, nije bilo ljubavnog zapleta. Tagl je odlučio da zaobiđe producente i rukovodioce i da direktno sarađuje sa filmskim stvaraocima. Pozvao je agenta reditelja Dona Sigela i slagao. Rekao je da je upoznao Sigela na zabavi i da je reditelj izrazio interesovanje da pročita njegov scenario. Agent je prosledio scenario Sigelu, koji ga je pročitao, dopao mu se i prosledio ga Klintu Istvudu.

Mafijaški krem

Bilo je i drugih pokušaja bekstva, među njima se izdvaja čuvena „Bitka za Alkatraz“ tokom 1946. godine. Tada je šest zatvorenika pokušalo beg. Završio se intervencijom američkih marinaca, u kojem su tri zatvorenika likvidirana, uz 17 povređenih čuvara.

Na „inauguralnom zatvorskom otvaranju“ bio je i čuveni Al Kapone, za koga je rečeno da neće imati povlašćeni status. Svoje komande nesmetano je davao iz zatvora i Alkatraz stavio na sve naslovne strane u Americi. Do 1938. u zatvoru je radio brojne poslove, učestvovao u tučama, dok je jednom na njega pokušan i atentat, berberskom britvom.

U Alkatrazu su služili kazne i Miki Koen, čuveni mafijaški reketaš kao i „Mitraljez Keli“ (Machine Gun Kelly). On je kriminalac koji je bio inspiracija za pseudonim današnjeg poznatog muzičara.

Sumnje u Trampov plan

Zatvorski stručnjaci i istoričari izrazili su ozbiljne sumnje u to da li je Trampov plan izvodljiv. „Da budem iskren, u početku sam mislio da je šala“, izjavio je za Bi-Bi-Si Hju Harvic. On je bio vršilac dužnosti direktora Federalnog biroa za zatvore od maja 2018. do avgusta 2019. „Nije realno misliti da može da se popravi. Morali biste da ga srušite i počnete ispočetka“.

Harvic je ukazao na niz problema sa objektom, uključujući zgrade koje se „bukvalno raspadaju“. I ćelije u kojima „osoba visoka dva metra ne može da se ispravi“. „Nema bezbednosnih nadogradnji. Nema kamera. Nema ograde“, dodao je. „Ne možete upravljati zatvorom“.

Mediji su za mišljenje pitali i Džolin Babiak, autorku i istoričarku Alkatraza. Ona je tamo živela kao dete tokom dva mandata svog oca kao upravnika zatvora. Kratko je izjavila: „Imam dve reči: voda i kanalizacija“, misleći na fazu zatvora kada je kanalizacija za 500 ljudi ispuštana u zaliv. Danas bi morala da se odvozi čamcem, što je prilično nerealno. Alkatraz je bio i do 10 puta skuplji od ostalih zatvora jer su hrana i zalihe dovožene čamcima.

U današnjim federalnim zatvorima, troškovi po zatvoreniku su između 120 i 164 dolara – što znači da bi troškovi mogli da porastu i na više od 500 dolara po osobi u objektu poput Alkatraza. On je maksimalno mogao da primi oko 340 zatvorenika.

Da li će i šta značiti Trampove najave u živopisnoj istoriji Alkatraza, ostaje nam da vidimo.